Zvaničnici upozoravaju na potencijalne poremećaje u radu američkih aerodroma, dok dogovor o finansiranju još nije postignut

Američka Uprava za bezbednost u saobraćaju (TSA) saopštila je da je prinuđena da konsoliduje kontrolne trake na aerodromima širom Sjedinjenih Američkih Država zbog nastavka delimičnog gašenja državnih službi, koje je zaustavilo isplate plata zaposlenima. Ova situacija bi, prema navodima vršioca dužnosti administratorke TSA Ha Ngujen Meknil, mogla da dovede i do privremenog zatvaranja manjih aerodroma ukoliko ne dođe do dogovora o nastavku finansiranja.

Meknil je tokom saslušanja pred Odborom za unutrašnju bezbednost Predstavničkog doma izjavila da je TSA primorana da smanji broj aktivnih kontrolnih linija i da su dodatne redukcije moguće ako se trenutni trendovi nastave. Istakla je da bi nedostatak dovoljnog broja službenika mogao prouzrokovati privremeno obustavljanje rada na pojedinim manjim aerodromima.

U poslednjim danima, predstavnici republikanske i demokratske partije izneli su različite predloge za ponovno otvaranje Ministarstva unutrašnje bezbednosti, pod čijom nadležnošću je i TSA. Međutim, dogovor do sada nije postignut. Prema navodima izvora, jedan od predloga demokrata uključivao je obavezno nošenje kamera i identifikacije za federalne imigracione agente, što je odbačeno u trenutnim pregovorima.

Senator Dik Durbin izjavio je da postoje razlike u stavovima oko pitanja imigracije i rada agencije ICE. Ove razlike usporile su postizanje dogovora o finansiranju, što i dalje utiče na svakodnevni rad TSA.

Jedan od aerodroma koji je posebno pogođen ovim problemima je Džordž Buš Interkontinentalni aerodrom u Hjustonu, gde je, prema dostupnim informacijama, u svakom trenutku operativno tek trećina kontrolnih traka, a vreme čekanja na bezbednosnu proveru redovno premašuje četiri sata. Oko 40% zaposlenih na ovom aerodromu nije dolazilo na posao, čekajući nastavak isplata. Od početka delimičnog gašenja državnih službi, TSA je bila bez finansiranja više od 80 dana, a preko 480 službenika je napustilo radna mesta.

Putnici na pogođenim aerodromima izražavaju razumevanje za situaciju zaposlenih, navodeći da shvataju njihove razloge za odsustvo, s obzirom na to da moraju da obezbede egzistenciju svojim porodicama.

Situacija i dalje ostaje neizvesna dok se pregovori između političkih predstavnika nastavljaju, a zvaničnici upozoravaju da bi bez brzog rešenja moglo doći do dodatnih poremećaja u funkcionisanju avio-saobraćaja širom zemlje.

Sud potvrdio pravo na potpomognuto samoubistvo, porodica prethodno pokušala da odloži izvršenje

Dvadesetpetogodišnja žena iz Španije dobila je odobrenje za eutanaziju u rehabilitacionom centru u kojem je boravila, nakon što je ostala paraplegična posle pokušaja samoubistva izazvanog seksualnim nasiljem 2022. godine, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Odluka o odobravanju eutanazije doneta je nakon što je njena porodica podnela žalbu, a slučaj je razmatran i pred Ustavnim sudom Španije i Evropskim sudom za ljudska prava.

Prema dostupnim informacijama, žrtva je detinjstvo provela u hraniteljskim porodicama zbog porodičnih problema, a 2022. godine, tokom boravka u državnom centru za ranjive žene, bila je žrtva grupnog silovanja. Istog oktobra, pokušala je samoubistvo skokom sa zgrade, što je dovelo do trajne nepokretnosti.

Nakon perioda intenzivnog bola i poteškoća, podnela je zahtev za eutanaziju, što je u Španiji zakonski dozvoljeno od 2021. godine. Komisija stručnjaka iz Katalonije odobrila je zahtev u julu 2024, ali je otac uložio žalbu i privremeno odložio postupak. Sud je kasnije presudio u korist žrtve, potvrđujući da nije došlo do kršenja osnovnih prava i omogućio joj pravo na potpomognuto samoubistvo.

Nekoliko dana pre izvršenja, 25-godišnja žena je izjavila da želi da njen život završi dostojanstveno i prema sopstvenim željama. „Želim da završim svoj život dostojanstveno“, navodi se u njenom obraćanju sudu.

Zvaničnici navode da je odluka doneta u skladu sa zakonom i nakon razmatranja svih relevantnih okolnosti.

Stručnjaci iz centra za zaštitu morskih kornjača potvrdili praćenje rehabilitovanih jedinki, fokus na preživljavanje amputiranih primeraka

Veterinarski tim iz bolnice za morske kornjače na Floridi sprovodi satelitsko praćenje rehabilitovanih životinja, sa posebnim osvrtom na jedinke koje su izgubile udove. Prema navodima stručnjaka iz centra Loggerhead Marinelife i Instituta za konzervacionu biologiju Smithsonian, cilj je utvrđivanje mogućnosti opstanka morskih kornjača u prirodnom okruženju nakon što pretrpe teške povrede.

Jedan od poslednjih slučajeva je ženka vrste Kemp’s ridley, po imenu Amelie, kojoj je amputiran desni prednji ud nakon susreta sa grabljivicom, saopštio je centar. Nakon sedam nedelja lečenja, koje je uključivalo operativno zbrinjavanje rane i tretman zbog pneumonije, Amelie je označena satelitskim uređajem i puštena na plaži Juno Beach 25.03.2026. godine.

Prisustvovali su posmatrači koji su pratili trenutak kada je kornjača, nakon kraće pauze, samostalno ušla u Atlantski okean. Prethodno je ultrazvučnim pregledom potvrđeno da Amelie razvija jaja, što je dodatni razlog za praćenje njenog kretanja u narednom periodu, navode veterinari.

Stručnjaci ističu da su pripadnici vrste Kemp’s ridley retki na ovom području i da se uglavnom nalaze u Meksičkom zalivu, zbog čega slučaj Amelie ima poseban značaj za istraživački tim centra. Predsednik centra, Andy Dehart, ukazao je na važnost ovog slučaja za buduće tretmane sličnih povreda kod ugroženih vrsta.

Prema podacima direktorke istraživanja Sarah Hirsch, Amelie je četvrta morska kornjača sa amputiranim udovima koja je praćena ovim programom. Naučnici ističu da će rezultati praćenja doprineti razumevanju sposobnosti oporavljenih kornjača da se prilagode uslovima u divljini nakon rehabilitacije.

Program satelitskog praćenja realizovan je u saradnji sa više naučnih institucija i ima za cilj unapređenje zaštite i očuvanja morskih kornjača kroz prikupljanje podataka o njihovom ponašanju i migraciji posle povreda.