„Polazak ‘krtica’ predstavlja trenutak koji pokazuje da beogradski metro više nije samo ideja o kojoj se govori, već projekat koji dobija svoju konkretnu, fizičku dimenziju. Za Čukaricu je to posebno važno, jer će četiri metro stanice na teritoriji naše opštine doneti bolju povezanost, brže putovanje i nove razvojne mogućnosti za naše građane“, rekao je Aritonović.

Foto: Power China

On je naglasio da će izgradnja metroa imati veliki značaj upravo za građane Čukarice, na čijoj teritoriji su planirane četiri stanice prve linije.

„Ovo je trenutak koji pokazuje da se jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata za Beograd konkretno realizuje. Čukarica će sa četiri metro stanice dobiti još bolju povezanost sa ostatkom grada, što će značajno uticati na svakodnevni život naših građana, ali i na dalji razvoj naše opštine“, istakao je Aritonović.

Prema njegovim rečima, izgradnja metroa doneće koristi ne samo u pogledu saobraćaja, već i u širem razvoju Čukarice.

„Kada govorimo o metrou, ne govorimo samo o stanicama i tunelima. Govorimo o razvoju čitavih delova grada, o novim mogućnostima za građane, privredu i investicije, o boljoj povezanosti ljudi i sadržaja. Čukarica je opština sa velikim razvojnim potencijalom i želimo da budemo spremni da iskoristimo sve ono što ovakav projekat donosi“, rekao je predsednik opštine.

Aritonović je dodao da građani Čukarice sa posebnom pažnjom prate svaki novi korak u realizaciji metroa.

„Građani žele da vide konkretne rezultate i da znaju da se veliki projekti zaista realizuju. Dolazak ‘krtica’ je upravo takav simbol – mašine koje će ući duboko ispod Beograda predstavljaju početak jednog novog poglavlja za naš grad. Verujem da ćemo za nekoliko godina gledati potpuno drugačiju saobraćajnu sliku Beograda, a Čukarica će u toj priči imati veoma važnu ulogu“, zaključio je Aritonović.

Samer Khasseb, vodič iz Jordana rođen u Beogradu, približava putnicima iz Srbije i regiona manje poznata hrišćanska mesta.

Za mnoge putnike, Jordan je sinonim za Petru, Vadi Rum i Mrtvo more. Međutim, prema vodiču Sameru Khassebu, Jordan krije još jedno lice – zemlju bogate biblijske istorije, koja je često nepoznata turistima sa Balkana. Kao Jordanac rođen u Beogradu, sa majkom iz Srbije i ocem iz Jordana, Samer Khasseb već godinama dočekuje i vodi goste iz Srbije i regiona, pokazujući im Jordan iz autentične perspektive.

Poznavanje oba mentaliteta, kako balkanskog tako i bliskoistočnog, omogućilo je Sameru da posetiocima ne prenosi samo istorijske činjenice, već i priče, običaje i gostoprimstvo po kojima je Jordan poznat. Njegova misija je da postane most između Srbije, Balkana i Jordana, ističući duboke veze ove zemlje sa hrišćanstvom i biblijom.

Biblijska mesta Jordana: nepoznate tačke hodočasničke mape

Prema rečima Samera Khasseba, biblijska mesta Jordana, iako izuzetno značajna za istoriju hrišćanstva, ostaju nedovoljno poznata ljudima iz Srbije i regiona. Tokom Velikog jubileja 2000. godine, pet velikih lokaliteta dobilo je posebno mesto na hrišćanskoj mapi Jordana. Najznačajniji među njima je Betanija iza Jordana – Al-Maghtas, na reci Jordan, gde je, prema tradiciji, Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista. Ovaj lokalitet je upisan na UNESCO Listu svetske baštine 2015. godine.

Za hrišćanske vernike, dolazak na obalu Jordana predstavlja poseban emotivni trenutak. Samer Khasseb ističe da poseta Betaniji nije samo turistički obilazak, već i duhovno iskustvo koje ostavlja snažan utisak na putnike iz regiona.

Planina Nebo, Mukavir i još tri svete lokacije

Druga važna tačka jeste Planina Nebo, mesto sa kojeg je, po predanju, prorok Mojsije ugledao Obećanu zemlju. Danas se na ovom lokalitetu nalazi značajan ranohrišćanski kompleks sa očuvanim vizantijskim mozaicima, dok pogled sa planine obuhvata dolinu Jordana, Mrtvo more i deo Svete zemlje.

Izuzetno važan je i antički Mukavir (Machaerus), drevna tvrđava iznad Mrtvog mora, povezana sa zatočenjem i pogubljenjem Svetog Jovana Krstitelja. Ostaci tvrđave i pogled sa visoravni dodatno dočaravaju dramatičnu istoriju ovog mesta.

Pored toga, Tel Mar Elias – Brdo Svetog Ilije, tradicionalno se vezuje za proroka Iliju i značajno je hodočasničko mesto zbog vekovnog verskog predanja i ostataka ranih crkava. Peto mesto zauzima Crkva Gospe od Gore u Anjari, gde, prema lokalnoj tradiciji, Isus, Bogorodica i učenici prolazili i odmarali u pećini.

Madaba i značaj biblijskih lokaliteta Jordana

Iako su pomenutih pet lokacija posebne tačke hodočasničkog puta, Madaba takođe zauzima važno mesto. Grad je poznat po vizantijskoj mozaičkoj karti Svete zemlje i brojnim ostacima ranohrišćanskih crkava i manastira. Širom Jordana moguće je naići na arheološke tragove povezane sa biblijskim prorocima i prvim hrišćanskim zajednicama.

Za Samera Khasseba, upravo ovakva biblijska mesta Jordana predstavljaju potencijal za jače povezivanje sa ljudima iz Srbije i Balkana. On naglašava: „Meni je posebno važno da ovu priču približim Srbiji i celom Balkanu, jer mnogi ljudi ne znaju koliko je Jordan duboko povezan sa biblijskom istorijom i hrišćanstvom.“

Svojim radom, Samer Khasseb nastoji da svako putovanje iz Srbije u Jordan postane više od turističkog obilaska, donoseći priče i nasleđe koje spajaju dve regije i otkrivaju bogatstvo biblijskih mesta Jordana.

Kamere na kućama, ulazima u stanove i hodnicima zgrada postale su gotovo svakodnevica. Međutim, želja vlasnika da zaštiti svoju imovinu ne znači da može neograničeno da snima komšije. Ali i njihova vrata i svaki njihov dolazak i odlazak.

Dovoljno je da komšija iznad svojih vrata postavi malu kameru i počinju pitanja. Da li snima samo sopstveni ulaz ili i vaša vrata? Da li vidi ko vam dolazi u goste? Da li se snimci čuvaju? Ko ih pregleda? I, na kraju, da li je takvo snimanje uopšte dozvoljeno?

Odgovor zavisi od toga šta kamera snima, zašto je postavljena, koliko prostora zahvata i šta se radi sa snimcima.

Video-zapis na kojem se osoba može identifikovati može predstavljati podatak o ličnosti, pa njegovo prikupljanje i korišćenje nije pitanje samo komšijskih odnosa.

Postoji velika razlika između kamere usmerene tako da štiti neposredni ulaz u sopstveni prostor i sistema koji praktično beleži kretanje drugih stanara. Ako kamera zahvata vrata susednog stana, hodnik kojim prolaze drugi stanari ili prostor na kojem se može pratiti ko, kada i sa kim dolazi kod komšije. Pitanje privatnosti postaje mnogo ozbiljnije. Osnovno načelo jeste da obrada podataka mora imati odgovarajući pravni osnov, određenu svrhu i biti ograničena na ono što je za tu svrhu potrebno.

Drugim rečima, činjenica da neko želi da zaštiti svoj stan ne znači automatski da treba da ima snimak svakog vašeg izlaska iz kuće.

Može li kamera direktno da gleda u vaša vrata?

Upravo je ovo jedna od najspornijih situacija.

Kamera koja je postavljena tako da neprestano beleži ulazak i izlazak iz susednog stana. To može omogućiti veoma detaljno praćenje navika njegovih stanara. Kada izlaze, kada se vraćaju, ko ih posećuje i koliko dugo ostaje.

Zbog toga bi položaj i ugao kamere morali da budu ograničeni na prostor koji je zaista neophodan za ostvarivanje opravdane svrhe.

Ako se bezbednost sopstvenih vrata može postići bez snimanja komšijskih vrata, teško je opravdati nepotrebno širenje kadra.

Video-nadzor koji organizuje stambena zajednica nije isto što i kamera koju jedan stanar samoinicijativno postavi ispred svog stana. Kod sistema zgrade mora biti jasno zbog čega je nadzor uveden. Ali i koji prostor se snima, ko upravlja sistemom, ko ima pristup snimcima i koliko dugo se oni čuvaju.

Posebno je problematično ako veliki broj stanara može preko televizora ili aplikacije neprestano da prati kamere. Poverenik je u svojoj novijoj praksi upozorio jednu stambenu zajednicu upravo zbog omogućavanja većem broju stanara da preko mobilne aplikacije i televizora uživo prate snimke kamera iz zajedničkih delova zgrade.

Snimci nisu za Viber grupu i oglasnu tablu

Čak i kada postoji opravdan video-nadzor, to ne znači da snimci mogu slobodno da se dele. Ako kamera zabeleži neku osobu, nije dozvoljeno tek tako napraviti fotografiju sa snimka i okačiti je na oglasnu tablu, društvene mreže ili poslati svim stanarima.

Poverenik je već postupao u slučaju u kojem su fotografije ljudi nastale iz video-nadzora objavljivane na oglasnoj tabli zgrade i učinjene dostupnim neodređenom broju osoba.

Svrha bezbednosnog snimanja nije javno prozivanje ljudi.

Ni vlasništvo nad kamerom ni vlasništvo nad stanom samo po sebi ne rešavaju problem.

Ključno je gde je kamera postavljena, šta zahvata i na koji način se snimci koriste. Ako neko postavi kameru unutar svog prostora koja snima samo njegovu imovinu, situacija je bitno drugačija od kamere koja je postavljena tako da prati zajednički hodnik, susedni stan ili prostor kojim se svakodnevno kreću druge osobe. Kod kuća važi slična logika. Zaštita sopstvenog dvorišta i kapije jedno je. Dok kamera koja nepotrebno zahvata komšijsko dvorište, prozore ili druge privatne površine otvara sasvim drugo pitanje.

Mnogi savremeni sistemi video-nadzora nemaju samo kameru već i mikrofon. To znači da uređaj potencijalno ne beleži samo ko prolazi hodnikom nego i razgovore.

Takva obrada može predstavljati još intenzivnije zadiranje u privatnost, zbog čega činjenica da uređaj fabrički ima mogućnost snimanja zvuka ne znači da tu funkciju treba automatski koristiti.

Kako da znate da li vas kamera zaista snima?

Sama činjenica da objektiv izgleda kao da je okrenut prema vašem stanu ne mora uvek pouzdano pokazati šta se nalazi u kadru.

Zato je najbolje prvo utvrditi činjenice.

Ako je reč o sistemu stambene zajednice, možete se obratiti upravniku i zatražiti informacije o tome ko upravlja video-nadzorom, koja je svrha snimanja i ko ima pristup podacima.

Šta ako je kamera privatna? Onda možete od komšije zatražiti da objasni koji prostor zahvata i da, ukoliko je moguće, promeni ugao ili primeni maskiranje dela slike tako da vaša vrata ne budu u kadru.

Ako razgovor ne reši problem, a smatrate da se vaši podaci nezakonito obrađuju putem video-nadzora, možete se obratiti Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Važno je zabeležiti gde se kamera nalazi i zbog čega smatrate da zahvata prostor koji ne bi trebalo da snima.

U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja i načina na koji se kamera koristi, mogu postojati i drugi načini pravne zaštite.

Postoji jednostavno pravilo koje bi trebalo poštovati

Video-nadzor može imati potpuno opravdanu svrhu. Krađe, vandalizam i provale realni su razlozi zbog kojih ljudi žele dodatnu zaštitu svojih stanova i kuća.

Ali zaštita sopstvene imovine ne daje neograničeno pravo na nadzor tuđeg života.

Ako kamera može da zaštiti vaša vrata bez snimanja komšijskih – upravo tako bi trebalo da bude podešena.

Jer jedno je zabeležiti osobu koja pokušava da provali u stan, a sasvim drugo napraviti arhivu toga kada komšija izlazi iz kuće, ko mu dolazi i kada se vraća.