Zdravstvene vlasti i Svetska zdravstvena organizacija istražuju izbijanje hantavirusa na brodu koji je trenutno u karantinu

Sumnja na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji plovi Atlantskim okeanom dovela je do pokretanja sveobuhvatne istrage o mogućim načinima prenosa bolesti među putnicima i članovima posade. Prema navodima zdravstvenih zvaničnika, više od 150 osoba nalazi se u karantinu na brodu nakon što su prijavljena tri smrtna slučaja potencijalno povezana sa ovom retkom virusnom infekcijom.

Hantavirus se obično prenosi na ljude putem kontakta sa izlučevinama glodara, ali stručnjaci ističu da je, iako retko, moguć i ograničen prenos sa čoveka na čoveka. Direktor odeljenja za pripremu i prevenciju epidemija Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Marija van Kerkhove, izjavila je da postoje indicije da je do prenosa moglo doći među osobama koje su bile u bliskom kontaktu, poput supružnika ili osoba koje su delile kabinu.

Zvaničnici navode da je u toku istraga, uključujući sprovođenje karantinskih mera i praćenje kontakata, kako bi se utvrdilo poreklo virusa i sprečilo dalje širenje. Prema rečima Van Kerkhove, postoji pretpostavka da su neki od zaraženih možda došli u kontakt sa hantavirusom tokom boravka u prirodi u Argentini, pre nego što su se ukrcali na kruzer MV Hondius, koji je postao žarište izbijanja tokom višenedeljne ekspedicije na polarne predele.

„Smatramo da je moguće da je virus na brod unet spolja, pre nego što je ekspedicija započela“, saopštila je Van Kerkhove tokom konferencije za novinare, navodeći da je par koji je preminuo ranije boravio u područjima gde su zabeležena staništa glodara. U saopštenju SZO navodi se da precizni uzroci izbijanja još nisu utvrđeni i da je istraga u toku.

Brod je tokom putovanja pristajao na nekoliko ostrva duž afričke obale, ali zvaničnici za sada nemaju potvrdu da je do prenosa došlo na samom brodu ili tokom izleta na kopnu. SZO i dalje prati situaciju i sarađuje sa lokalnim zdravstvenim vlastima kako bi se preduzele sve neophodne preventivne mere.

Hantavirus je retka, ali potencijalno ozbiljna bolest, saopštavaju stručnjaci, a simptomi uključuju povišenu temperaturu, bolove u mišićima i poteškoće sa disanjem. Zdravstvene vlasti apeluju na oprez i preporučuju osobama koje su bile u kontaktu sa putnicima sa broda da obrate pažnju na moguće simptome. Istraga o izvoru zaraze i mehanizmima prenosa se nastavlja, dok se posada i putnici broda MV Hondius nalaze pod nadzorom zdravstvenih službi.

Tužilaštvo u Rovigu i ministarstvo spoljnih poslova uključeni u istragu, porodica bez kontakta od 22. aprila

Elizabeta Fereto (50), italijanska manekenka i preduzetnica koja je javno govorila o zlostavljanju koje je doživela od Džefrija Epstina, nestala je 22.04.2024. godine, a njena porodica iz Veneta od tada nema nikakve informacije o njenoj sudbini, saopšteno je iz policijskih izvora. Porodica je nestanak prijavila tužilaštvu u Rovigu nakon višednevnog bezuspešnog pokušaja da stupi u kontakt sa Feretovom.

Prema dostupnim informacijama, Elizabeta Fereto je početkom aprila boravila kod roditelja i brata u Venetu, nakon čega se vratila u Sjedinjene Američke Države. Posle 22. aprila, njen mobilni telefon je nedostupan, a svi profili na društvenim mrežama su deaktivirani ili izbrisani. Ministarstvo spoljnih poslova Italije uključilo se u slučaj i, prema navodima, već je kontaktiralo američke vlasti radi daljeg postupanja.

Feretova je bila među prvim ženama koje su javno optužile Epstina, navodeći da je 2004. godine, nakon što je odbila njegove seksualne ponude, pobegla iz njegove vile u Njujorku. U njenoj izjavi iz tog perioda, Feretova je navela da je bila pozvana na audiciju za modni brend, pri čemu je prisustvovala i Gislejn Maksvel, kasnije osuđena zbog učešća u Epstinovim krivičnim delima.

Porodica i prijatelji navode da su do nekoliko dana pre nestanka imali redovnu komunikaciju sa Feretovom, a njena majka iz Montanjane je poslednji put razgovarala sa njom 22. aprila. Slučaj je izazvao zabrinutost zbog mogućih okolnosti nestanka, s obzirom na prethodne javne istupe Feretove u vezi sa Epstinom.

“Istraga je u toku i prikupljaju se svi relevantni podaci”, saopšteno je iz tužilaštva u Rovigu.

Grupa izdavača i autor podneli su tužbu protiv kompanije Meta u Njujorku, navodeći da je korišćen sadržaj sa interneta bez dozvole

Grupa izdavača i poznati autor Skot Turo podneli su kolektivnu tužbu protiv kompanije Meta i njenog osnivača Marka Zakerberga pred saveznim sudom u Njujorku, tvrdeći da je ova tehnološka kompanija koristila zaštićene materijale za obuku svog sistema veštačke inteligencije. Tužbu su podneli Turo, kao i izdavačke kuće Cengage, Elsevier, Hachette, Macmillan i McGraw-Hill, navodeći da je kompanija Meta preuzela milione autorskih dela sa različitih internet izvora, uključujući i sajtove koji su poznati po deljenju materijala bez dozvole, kako bi obučila svoj model veštačke inteligencije pod nazivom Llama.

U tužbi se navodi da je Meta uklonila informacije o autorskim pravima iz tih dela kako bi prikrila njihovu upotrebu tokom procesa obuke veštačke inteligencije. Prema navodima tužilaca, AI model Llama generiše tekstualne odgovore na korisničke upite i može da proizvodi verzije originalnih dela iz romana, naučnih članaka i udžbenika, a u pojedinim slučajevima čak i doslovno prenosi delove sadržaja. Takođe, navodi se da model može da imitira lični stil određenih autora.

Tužitelji smatraju da ovakve aktivnosti kompanije Meta utiču na prihode autora i izdavača, jer im uskraćuju zaradu koju bi inače ostvarili. Navodi se i da je Mark Zakerberg lično odobravao i podsticao ovakvo postupanje, uključujući i pristup materijalima sa sajtova bez dozvole, što je, prema tužbi, uticalo na rast njegove lične imovine.

Portparol kompanije Meta je u odgovoru na optužbe izjavio da kompanija planira da se energično brani u ovom sudskom postupku. U saopštenju je navedeno da veštačka inteligencija doprinosi inovacijama, produktivnosti i kreativnosti, te da su sudovi do sada prepoznali mogućnost da se obuka AI sistema na materijalima zaštićenim autorskim pravima može smatrati dozvoljenom upotrebom.

Slični pravni sporovi između izdavača i tehnoloških kompanija vezani za korišćenje autorskih dela u obuci veštačke inteligencije pojavili su se i ranije. U jednom od prethodnih slučajeva, proizvođač AI chatbota Claude, kompanija Anthropic, postigao je vansudsko poravnanje sa izdavačima zbog sličnih optužbi. Ova tema ostaje predmet pravnih rasprava i u drugim jurisdikcijama.