Porodica Kostur iz Subotice dobila je jednokratnu državnu pomoć od 25.000 dinara po detetu, isplaćenu automatski bez dodatnih procedura.

Ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Milica Đurđević Stamenkovski posetila je porodicu Kostur u Subotici, koja je ostvarila pravo na jednokratnu državnu pomoć. Ova jednokratna pomoć namenjena je korisnicima prava iz sistema socijalne i dečje zaštite, a isplata je realizovana juče, bez potrebe za podnošenjem posebnih prijava. Pravo je ostvareno automatski, na osnovu službenih evidencija, čime je olakšan pristup pomoći porodicama kojima je ona najpotrebnija.

Nadica Kostur, samohrana majka dve ćerke, Petre i Eve, istakla je značaj ove podrške tokom razgovora sa ministarkom. Kako kaže, jednokratna pomoć od 25.000 dinara po detetu za njih predstavlja važnu finansijsku olakšicu u svakodnevnom životu. “Ova pomoć nam zaista znači, ali nam znači i to što znamo da država misli na nas i da stoji uz porodice kojima je podrška potrebna”, poručila je Nadica.

Detalji mere: jednokratna državna pomoć kao podrška porodicama

Prema saopštenju Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, korisnici dečjeg dodatka dobili su po 25.000 dinara za svako dete, dok su nosioci prava na novčanu socijalnu pomoć dobili isti iznos kao jednokratnu isplatu. Pravo na ovu pomoć ostvaruje se automatski, na osnovu postojećih evidencija, što znači da korisnici nisu morali da prolaze kroz dodatne procedure niti da podnose nove zahteve. Na taj način, država želi da omogući bržu i efikasniju podršku porodicama koje se nalaze u teškoj materijalnoj situaciji.

Ministarka Đurđević Stamenkovski naglasila je da je suština ove mere upravo to da pomoć stigne do onih kojima je najpotrebnija, na jednostavan način. “Najvažnije je da pomoć stigne do ljudi kojima je namenjena i da im konkretno znači. Danas smo u domu porodice Kostur mogli da čujemo šta ovakva podrška znači jednoj samohranoj majci i njenoj deci. Država mora da bude oslonac svojim građanima, posebno porodicama koje se suočavaju sa većim životnim izazovima”, rekla je ministarka.

Korisnici socijalne i dečje zaštite: automatizovana pomoć i značaj podrške

Ova mera podrške deo je šire politike države da zaštiti najugroženije kategorije stanovništva i omogući im dostojanstven život. Automatizacija isplate donosi korist korisnicima, jer štedi vreme i smanjuje administrativne prepreke. Pored toga, ovakve mere šalju poruku da država vodi računa o porodicama koje se suočavaju sa izazovima svakodnevnog života, posebno kada su među njima samohrani roditelji i deca.

Prema rečima korisnika, kao i iz zvaničnih izjava, jednokratna državna pomoć ima konkretan uticaj na svakodnevicu. Osim finansijske sigurnosti, porodice dobijaju i potvrdu da nisu zaboravljene u sistemu. U međuvremenu, nadležni ističu da će i dalje raditi na unapređenju ovakvih mera i olakšavanju pristupa socijalnim pravima.

Nadležni su lokalizovali požar u Deliblatskoj peščari, a nijedna kuća nije izgorela, potvrdio je ministar Ivica Dačić.

Požar u Deliblatskoj peščari lokalizovan je nakon skoro mesec i po dana, a zahvaljujući efikasnoj intervenciji svih službi, nijedna kuća nije izgorela. Prema zvaničnoj izjavi ministra unutrašnjih poslova u tehničkom mandatu, Ivica Dačić, više od 10.000 ljudi iz različitih službi radilo je na gašenju vatrene stihije koja je izbila 2. avgusta u mestu Šumarak u Deliblatskoj peščari.

Ministar Dačić ističe da su pored pripadnika Sektora za vanredne situacije, ključnu ulogu imali i piloti Helikopterske jedinice, dobrovoljna vatrogasna društva, kao i druge angažovane snage. Osim toga, na terenu su bili i pripadnici Vojske Srbije, zaposleni u preduzećima „Vojvodinašume“, „Srbijavoda“ i ekipe „Elektrodistribucije Srbije“.

Kako je požar u Deliblatskoj peščari stavljen pod kontrolu

Gašenje požara bilo je otežano zbog izuzetno teških uslova na terenu i složene situacije. Međutim, zahvaljujući zajedničkoj akciji domaćih ekipa i međunarodnih vatrogasno-spasilačkih timova iz Rumunije, Češke, Slovačke, Nemačke, Mađarske i Ruske Federacije, požar je stavljen pod kontrolu.

Pre svega, prioritet je bio zaštita života i imovine građana, što je, kako navodi ministar Dačić, u potpunosti postignuto: „Nismo imali nastradalih ljudi, što je nama uvek prioritet“, rekao je Dačić. Efikasnom intervencijom sačuvana su sva naseljena mesta na teritoriji Deliblatske peščare koja su u nekom trenutku bila ugrožena.

Dalji koraci i zahvalnost učesnicima intervencije

Snage na terenu sada će biti redukovane u skladu sa trenutnom situacijom, ali će dežurstva i obilazak opožarene površine nastaviti. Ministar je posebno istakao zahvalnost međunarodnim timovima iz više evropskih zemalja, što je pokazalo solidarnost i saradnju u suočavanju sa velikim požarima.

Pored toga, ministar Dačić je naglasio da će pripadnici Sektora za vanredne situacije nastaviti da prate stanje na terenu kako bi osigurali potpunu zaštitu života i imovine građana. Takođe, sve angažovane snage nastavljaju saradnju dok se situacija ne stabilizuje u potpunosti.

Na kraju, ovaj događaj pokazuje koliko su koordinacija, pravovremena reakcija i međunarodna pomoć ključni u borbi protiv prirodnih katastrofa kao što je požar u Deliblatskoj peščari.

Jedna anonimna ispovest žene iz Srbije izazvala je snažne reakcije zbog priče o raspadu porodice, ćutanju i svakodnevnoj borbi da pred decom sakrije koliko joj je teško.

Kako kaže, njen život se promenio gotovo preko noći. Čovek sa kojim je godinama gradila porodicu jednog dana je jednostavno otišao.

Bez velike svađe. Bez objašnjenja koje bi mogla da prenese deci. Bez odgovora na pitanje šta dalje.

„Najgore nije bilo kada je zatvorio vrata. Najgore je bilo sledećeg jutra, kada su deca ustala i pitala gde je“, počinje svoju ispovest.

„Svaki dan izmišljam novi odgovor“

U početku im je govorila da ima obaveze, da će se vratiti kasnije, da je zauzet.

Kako su dani prolazili, pitanja su postajala sve teža.

„Jedno dete me je pitalo da li smo mi nešto pogrešili. Tada mi se sve srušilo. Kako da objasnite detetu da nije krivo za odluke odraslih?“

Kaže da se svakog dana trudi da u kući sve izgleda normalno.

Vodi decu u školu, završava obaveze, razgovara sa njima, smeje se kada se oni smeju.

Ali iza zatvorenih vrata spavaće sobe, priznaje, potpuno je druga osoba.

„Kada ostanem sama, samo sedim. Nekada ni ne plačem. Gledam u telefon i pitam se kako neko ko je do juče bio deo svakog našeg dana danas može da se ponaša kao da nikada nismo postojali.“

Najteže je bilo jedno dečje pitanje

Posebno pamti veče kada joj je dete prišlo i sasvim ozbiljno postavilo pitanje koje nije očekivala.

„Pitalo me je: ‘Mama, ako budem dobar, hoće li se vratiti?’“

Kaže da u tom trenutku nije znala šta da kaže.

„Zagrlila sam ga i rekla da ništa nije njegova krivica. Otišla sam posle u kupatilo, zaključala vrata i prvi put se raspala potpuno.“

„Ne želim da ga mrze“

Uprkos svemu, kaže da pred decom nikada nije govorila ružno o njihovom ocu.

„Mogu ja da budem ljuta, povređena, razočarana. Ali oni imaju pravo na svoje emocije. Ne želim da nose naš teret.“

Upravo to joj je, kako priznaje, najteži deo cele priče.

Mora istovremeno da bude povređena žena i roditelj koji ne sme da dozvoli da njegova bol postane bol njegove dece.

„Ponekad poželim samo jedan dan da ne budem jaka“

Ljudi oko nje često joj govore da je snažna.

Ona, međutim, kaže da se ne oseća tako.

„Svi mi govore: ‘Ti si jaka, ti ćeš to izgurati.’ A ja ponekad poželim samo jedan dan da ne moram da budem jaka. Da neko drugi kaže da će sve biti u redu.“

Na kraju ispovesti izgovorila je rečenicu koja je posebno pogodila one koji su pročitali njenu priču:

„Deci svakog dana govorim da će sve biti dobro. Najteže je što još nisam naučila kako da u to ubedim samu sebe.“

Ova anonimna priča podsetila je mnoge da se iza naizgled običnog porodičnog života ponekad kriju lomovi koje okolina ne vidi — i pitanja na koja ni odrasli nemaju odgovor.