Zvaničnici SAD navode da je prioritet diplomatija, ali ne isključuju mogućnost ponovnog pokretanja vojnih operacija

Američki potpredsednik Džej Di Vens izjavio je danas da Sjedinjene Američke Države razmatraju dve opcije u odnosima sa Iranom, ističući da je prva opcija nastavak pregovora, dok bi druga bila ponovno pokretanje vojnih operacija. Vens je na konferenciji za medije u Beloj kući naveo da je predsednik Donald Tramp zatražio od svog tima da agresivno pregovara sa iranskom stranom, naglašavajući da je cilj sprečavanje Irana da dođe u posed nuklearnog oružja.

“Kada je reč o ključnom pitanju, da Iran nema nuklearno oružje, mislim da smo postigli veliki napredak i mislim da Iranci žele da postignu dogovor”, rekao je Vens. On je dodao da, ukoliko ne dođe do dogovora, druga opcija ostaje pokretanje vojnih operacija, ali da ni američka ni iranska strana to ne žele.

Na pitanje novinara o mogućnosti postizanja sporazuma između Vašingtona i Teherana, Vens je odgovorio da ne može sa sigurnošću da kaže da li će do dogovora doći. “Lično verujem u iskren dogovor, ali ne mogu da znam šta je na umu druge strane”, istakao je Vens.

Potpredsednik SAD naglasio je da Iran ne sme da poseduje nuklearno oružje, jer bi to, prema njegovim rečima, moglo da izazove lančanu reakciju i da podstakne druge države da krenu u trku za nuklearnim naoružanjem, što bi svet učinilo manje bezbednim.

Vens je takođe izjavio da trenutni plan Sjedinjenih Država nije da Rusija preuzme obogaćeni uranijum iz Irana. Osvrnuvši se na nedavne napade iranskim dronovima na region Kurdistana tokom primirja, Vens je ocenio da napadi na civile nisu prihvatljivi, ali je dodao da su zabeležena značajna smanjenja nasilja.

“Nažalost, ovi prekidi vatre često nisu savršeni, ali vidimo značajno smanjenje nasilja”, izjavio je Vens, napominjući da su i u Pojasu Gaze strane nastavile sukobe uprkos sporazumu.

Kompanija iz Njujorka najavila je uvođenje novih tržišta, potvrđeno saradnjom sa Nasdaq Private Market

Polymarket, kompanija sa sedištem u Njujorku, najavila je lansiranje novih tržišta predviđanja koja korisnicima po prvi put omogućavaju trgovinu ugovorima zasnovanim na performansama privatnih kompanija. Prema zvaničnim informacijama, Polymarket je ostvario partnerstvo sa Nasdaq Private Market, platformom koja pruža podatke o ne-javno dostupnim kompanijama, kako bi ponudio ovu uslugu.

Korisnici sada imaju mogućnost da kupuju i prodaju ugovore čija vrednost zavisi od određenih dostignuća privatnih kompanija, kao što su procene vrednosti, planovi za inicijalnu javnu ponudu (IPO) ili aktivnosti na sekundarnom tržištu. Prvi izbor privatnih kompanija već je dostupan na platformi, dok će nova tržišta biti uvodena postepeno, navodi se u saopštenju Polymarketa.

Tržišta predviđanja omogućavaju korisnicima da ulažu sredstva na ishod budućih događaja, odgovarajući na pitanja sa odgovorima „da“ ili „ne“, što čini osnovu ovih ugovora. Osim poslovnih rezultata, Polymarket omogućava i trgovinu predviđanjima u kategorijama sporta, politike i kulture.

Kao konkurent na tržištu, Kalshi takođe nudi mogućnost trgovine ugovorima vezanim za trenutak kada kompanije poput SpaceX-a i OpenAI-ja mogu najaviti svoje izlazak na berzu.

Prema navodima Polymarketa, nova ponuda je namenjena pojedincima koji žele da dobiju pristup informacijama i mogućnostima koje su do sada uglavnom bile dostupne institucionalnim investitorima i osobama sa visokim neto vrednostima. Trgovinom na tržištima privatnih kompanija, korisnici mogu potencijalno ostvariti dobit pre nego što kompanija izađe na berzu, ističu iz ove firme.

Osnivač i izvršni direktor Polymarketa, Shayne Coplan, naveo je da je ovim potezom prvi put omogućeno široj javnosti da učestvuje u predviđanjima događaja koji utiču na vrednost vodećih privatnih kompanija. Dodatno, potpredsednik za podatke u Nasdaq Private Market-u, Rodolfo Sanchez, izjavio je da će trgovanje na ovim tržištima pružiti investitorima „signal u realnom vremenu“ o kretanjima na tržištu privatnih kompanija.

Neki eksperti ističu da tržišta predviđanja sve češće privlače pažnju zbog potencijalnih regulatornih izazova, uključujući zabrinutost da bi mogla zaobići postojeće zakone o kockanju na državnom nivou. Polymarket i slične platforme nastavljaju sa razvojem ponude i širenjem kategorija dostupnih za trgovinu.

Ova inicijativa Polymarketa deo je šireg trenda otvaranja finansijskih proizvoda ka novim korisničkim grupama, dok stručnjaci prate kako će regulatorna tela reagovati na ovakve inovacije.

Analiza pokazuje da su srednje veliki gradovi u regionima Rust Belt i Sun Belt među najpovoljnijima za kupovinu nekretnina, potvrđuju podaci iz istraživanja

Nedavna analiza tržišta nekretnina u Sjedinjenim Američkim Državama ukazuje da je posedovanje kuće za mnoge stanovnike sve teže dostupno, ali pojedini gradovi u regionima Rust Belt i Sun Belt i dalje nude povoljne uslove za kupovinu. Grad Flint u saveznoj državi Mičigen, nekada poznat po snažnoj automobilskoj industriji, proglašen je za najpristupačniju lokaciju za kupovinu nekretnine, stoji u izveštaju zasnovanom na podacima sa tržišta.

Analiza je obuhvatila 300 gradova, pri čemu je korišćeno deset faktora, uključujući odnos između prosečne cene kuće i prihoda domaćinstva, kao i cenu po kvadratnom metru. Svakom gradu dodeljen je rezultat na skali od 100 poena, gde veći rezultat ukazuje na veću pristupačnost.

Flint zauzima prvo mesto na listi najpristupačnijih gradova, dok se na drugom mestu nalazi Detroit, navodi se u izveštaju. Prosečna cena kuće u Flintu iznosi oko 66.000 američkih dolara, dok je u Detroitu ta vrednost približno 76.500 dolara, prema dostupnim tržišnim podacima.

Sa druge strane, kao najmanje pristupačan grad za kupovinu kuće izdvojena je Santa Barbara u Kaliforniji, gde je prosečna cena nekretnine oko 1,85 miliona dolara.

Istraživanje ukazuje da, i pored pojedinačnih gradova sa povoljnijim uslovima, tržište nekretnina na nacionalnom nivou ostaje izazovno za kupce. Takzvani jaz u pristupačnosti, odnosno razlika između prihoda potrebnog za kupovinu prosečne kuće i stvarnih prihoda domaćinstava, povećao se od 2020. godine usled rasta kamata na stambene kredite i porasta cena kuća.

Prema zvaničnim podacima, da bi kupac mogao da priušti prosečnu nekretninu, neophodan je godišnji prihod od oko 120.000 dolara, dok je srednja prodajna cena kuće u SAD približno 400.000 dolara. U januaru 2020. godine, za isti standard bilo je potrebno oko 63.000 dolara godišnjeg prihoda.

Kretanje stanovništva pokazuje da pristupačnost nekretnina nije jedini faktor koji utiče na odluku o preseljenju. Analiza podataka iz poreske uprave ukazuje da se milioni Amerikanaca sele iz saveznih država sa višim porezima, poput Kalifornije i Njujorka, ka državama sa nižim porezima, kao što su Teksas, Florida i Severna Karolina. Međutim, nijedan od gradova iz tih država nije uvršćen među deset najpristupačnijih prema ovom istraživanju.

Stručnjaci napominju da su uz ekonomske faktore, na odluku o preseljenju značajno utiču i profesionalne, porodične i druge lične obaveze, što smanjuje verovatnoću da se stanovnici sele isključivo zbog povoljnijih cena nekretnina.