Porota donela presudu u Šarlotu, kompanija najavila mogućnost žalbe, slučaj deo šireg spora

Savezna porota u Šarlotu, Severna Karolina, presudila je 21. aprila 2026. godine da je kompanija Uber odgovorna za postupke svog vozača koji je, prema navodima tužiteljke, prilikom izlaska iz vozila uhvatio putnicu za unutrašnju stranu butine i postavio joj lično pitanje. Odluka porote deo je većeg broja tužbi koje su u različitim američkim saveznim državama podnete protiv ove kompanije, a ovaj slučaj predstavlja treći po redu koji je dospeo pred sud.

Prema izjavama advokatskog tima tužiteljke, porota je dosudila odštetu u iznosu od 5.000 američkih dolara. Advokat Elin Herd navela je da je ovaj slučaj izabran od strane kompanije Uber kao test slučaj u okviru šire grupe sličnih tužbi. Herd je dodala da je presuda značajna za ostale tužbe koje su u toku, ističući da je porota poverovala navodima tužiteljke.

Kompanija Uber izdala je saopštenje u kojem je ukazala na iznos dosuđene odštete, navodeći da presuda odražava razliku u odnosu na ranije izrečene veće iznose u sličnim slučajevima. Uber je naglasio da je presuda doneta po osnovu utvrđivanja fizičkog napada, dok seksualni napad nije utvrđen. U saopštenju je istaknuto i da kompanija smatra da postoje osnove za žalbu, jer smatraju da je porota bila pogrešno upućena u vezi sa pitanjem odgovornosti.

Presuda dolazi nakon višegodišnjih kritika na račun bezbednosnih procedura kompanije Uber, uključujući prijave više hiljada incidenata koji se odnose na napade na putnike i vozače. Kompanija je ranije tvrdila da vozači rade kao nezavisni saradnici, a ne kao zaposleni, te da iz tog razloga nije odgovorna za njihove individualne postupke.

Sudija Čarls R. Brajer, koji vodi grupu ovih parničnih postupaka, doneo je odluku da je Uber prema zakonima Severne Karoline „zajednički prevoznik“, što podrazumeva odgovornost za bezbednost putnika u vozilima. Sudija je naveo da Uber javno nastupa kao pružalac prevoza i da ima kontrolu nad vožnjama i bezbednošću korisnika, što je uticalo na formiranje presude. U nekim drugim američkim saveznim državama, kao što su Florida i Teksas, zakonodavstvo eksplicitno izuzima Uber i slične kompanije iz ove vrste odgovornosti.

U prethodnim slučajevima, savezna porota u Arizoni presudila je u februaru da Uber treba da plati 8,5 miliona dolara žrtvi koja je navela da je pretrpela silovanje od strane vozača. Godinu dana ranije, porota u Kaliforniji utvrdila je da Uber nije odgovoran u jednom od sličnih slučajeva. Identitet tužiteljki u ovim slučajevima nije javno objavljen, u skladu sa praksom zaštite privatnosti žrtava napada.

Ovaj slučaj deo je šireg pravnog i društvenog pitanja odgovornosti digitalnih platformi za ponašanje pojedinačnih vozača i sigurnosti korisnika ovakvih usluga.

Specijalne jedinice izvele koordinisani napad, u toku procena posledica i uticaja na vojnu operativnost

Služba bezbednosti Ukrajine izvela je seriju napada na vojne ciljeve na poluostrvu Krim, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Prema dostupnim informacijama, napad je izveden u više talasa, a glavne mete bili su ruski desantni brodovi i ključna logistička infrastruktura.

U napadu su pogođeni veliki desantni brodovi ‘Jamal’ i ‘Azov’, kao i još jedno vojno plovilo koje je trenutno u fazi identifikacije. Pored toga, oštećen je i protivdiverzioni čamac projekta 21980 ‘Gračonok’, namenjen zaštiti akvatorije od diverzantskih aktivnosti.

Napad nije bio ograničen na pomorsku infrastrukturu. Ukrajinski dronovi su, prema prvim izveštajima, pogodili antenski blok komunikacionog sistema ‘Delfin’, radar MR-10M1 ‘Mys-M1’, kao i skladišta goriva u naftnom depou ‘Jugtorsan’. Uništavanje i oštećenje ovih kapaciteta značajno utiče na sposobnost ruskih snaga da održavaju komunikaciju, nadzor i snabdevanje na Krimu.

Stručne analize ukazuju da su ovi napadi deo šire strategije usmerene na slabljenje vojne moći i logističke podrške ruskim snagama na ovom području. “Smanjenjem borbene gotovosti flote i prekidom lanaca snabdevanja, drastično se ograničava sposobnost Rusije da koristi Krim kao bazu za dalje operacije”, navodi se u analizi vojne situacije.

Operacija je izvedena od strane specijalnih jedinica Centra za specijalne operacije ‘Alfa’, a procenjuje se da je pričinjena šteta na logističkoj infrastrukturi veća od 150 miliona evra (oko 17,6 milijardi dinara). Zvanična istraga i dalje traje, a procena ukupne štete i posledica po operativnost ruskih snaga biće poznata nakon dodatnih analiza.

“Ovo je direktan udar na logističku kičmu okupacionih snaga”, ocenjuju vojni analitičari, uz napomenu da onesposobljavanje radarskih i komunikacionih sistema povećava ranjivost ruske vojske na buduće napade iz vazduha i sa mora.

U najnovijem izveštaju navodi se pojačana represija i ukidanje specijalnog statusa, dok SAD uvode nove sankcije

Američki Stejt department objavio je najnoviji godišnji izveštaj u kojem ocenjuje da je politička autonomija Hong Konga sistematski degradirana pod uticajem vlasti u Pekingu. U izveštaju se navodi da su ključni uzroci ove ocene primena Zakona o nacionalnoj bezbednosti iz 2020. godine i novog Pravilnika o očuvanju nacionalne bezbednosti iz 2024. godine, što je omogućilo vlastima da ograniče civilna prava i slobode. Posebnu zabrinutost izazvao je podzakonski akt iz maja 2025. godine, kojim je Kancelarija za očuvanje nacionalne bezbednosti dobila proširena ovlašćenja, dok su gradski službenici obavezani da sarađuju u istragama pod pretnjom krivičnih sankcija. Peking je, prema izveštaju, dobio mogućnost da u određenim slučajevima preuzme potpunu nadležnost nad sudskim postupcima.

Preko 1.300 američkih kompanija i na hiljade državljana SAD i dalje posluje i živi u Hong Kongu, ali Stejt department upozorava na povećane bezbednosne rizike, posebno za one koji javno iznose kritike na račun politike Komunističke partije Kine. Ukazuje se na rizik od hapšenja, deportacije ili progona, iako direktnih hapšenja američkih državljana nije bilo u prethodnom periodu. U izveštaju se navodi da je izdat nalog za hapšenje najmanje jednog državljanina SAD, kao i da su u julu 2025. godine raspisane poternice i nagrade za 19 aktivista u inostranstvu, uključujući američke rezidente. “Ovo više nije samo pitanje ekonomskih ili energetskih interesa, već pitanje bezbednosti i integriteta međunarodnog poretka”, navodi se u dokumentu, uz podsećanje na slučaj prodemokratskog magnata Džimija Laja, koji je u decembru 2025. godine osuđen bez mogućnosti izabrane odbrane.

Politička struktura Hong Konga značajno je izmenjena. Na izborima za Zakonodavni savet 7. decembra 2025. godine, učestvovali su samo kandidati koji podržavaju politiku Pekinga, dok su prodemokratske partije isključene iz procesa. Komisija za borbu protiv korupcije sprovodila je hapšenja građana koji su pozivali na bojkot izbora. Sloboda medija takođe je na istorijskom minimumu, navodi Udruženje novinara Hong Konga, dok su pojedine redakcije zatvorene, a novinari izloženi maltretiranju. U avgustu 2025. godine, novinaru jedne strane redakcije uskraćena je radna viza, što je naišlo na osudu međunarodnih udruženja.

U ekonomskom smislu, navodi se da Peking pojačava svoj uticaj, posebno kroz kontrolu velikih poslovnih transakcija i sprovođenje antimonopolskih revizija. Kineski regulatori insistirali su na uključivanju državnih firmi u pojedine poslove, a kroz petnaesti petogodišnji plan iz oktobra 2025. godine, najavljeno je dalje povezivanje Hong Konga sa Šenženom i transformacija grada u tehnološki centar.

Sjedinjene Američke Države najavile su nastavak primene sankcija i viznih ograničenja protiv zvaničnika odgovornih za suzbijanje autonomije Hong Konga. U martu 2026. godine, uvedene su nove sankcije za još šest zvaničnika, dok Vašington nastoji da zaštiti ekonomske interese američkih kompanija u promenjenom poslovnom okruženju.

“Nastavićemo sa primenom restriktivnih mera i zaštitom interesa naših građana i kompanija”, navodi se u izveštaju Stejt departmenta.