Evropa obeležava 75 godina od početka institucionalnog ujedinjenja, ugovor iz Pariza promenio tok istorije
Evropske prestonice danas obeležavaju 75 godina od potpisivanja Pariskog ugovora, sporazuma koji je značajno uticao na razvoj evropskog kontinenta. Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik, potpisan 18. aprila 1951. godine i zvanično stupio na snagu 23. jula 1952. godine, predstavljao je prvi korak ka institucionalnom povezivanju evropskih država.
Ovim sporazumom, šest država odlučilo je da stratešku proizvodnju uglja i čelika stavi pod zajedničku upravu, čime su stvoreni uslovi za dugoročnu saradnju i smanjenje mogućnosti novih sukoba na kontinentu. Ugovor je bio oročen na pedeset godina i istekao je 2002. godine, ali su njegovi principi solidarnosti ostali temelji današnje Evropske unije.
Struktura Pariskog ugovora postavila je osnovu za razvoj evropskih institucija, među kojima su savet ministara, preteča današnjeg Saveta Evropske unije, i Visoka vlast, koja se razvila u Evropsku komisiju. Rotirajuće predsedavanje omogućilo je svim državama članicama ravnopravno učešće u upravljanju, dok je tokom sedamdesetih godina prošlog veka formiran i Evropski savet radi koordinacije šefova država i vlada.
Danas, sedam i po decenija kasnije, Evropska unija je prepoznata kao jedan od najuspešnijih integracionih projekata u modernoj istoriji, sa značajnim uticajem na globalnom nivou u oblastima ekonomije, zelene energije, digitalne transformacije i zaštite ljudskih prava. Evropska unija nastavlja da okuplja narode oko zajedničkih vrednosti, obezbeđujući stabilnost i prosperitet.
“Principi solidarnosti i zajedničkog upravljanja, uspostavljeni Pariskim ugovorom, predstavljaju osnovu na kojoj počiva današnja Evropska unija”, navodi se u zvaničnoj izjavi povodom godišnjice. Obeležavanje jubileja potvrđuje dugoročnu važnost vizije iz 1951. godine i naglašava aktuelni značaj evropskog jedinstva.
