Ukrajinske vlasti i rusko ministarstvo odbrane potvrdili napad, pogođeni objekti i u regionu Kijeva, žrtve među civilima
Najmanje dve osobe su poginule, a 83 su ranjene u napadu na Kijev i grad Bila Cerkva u regionu Kijeva, saopštio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski 24. maja 2026. godine. Prema navodima ukrajinskih vlasti, u napadu je korišćena balistička raketa Oreshnik, za koju se navodi da ima sposobnost nošenja nuklearne ili konvencionalne bojeve glave. Ovo je, prema izjavama ukrajinskih zvaničnika, treći put od početka sukoba 2022. godine da je ovaj tip rakete upotrebljen.
Napad je, prema izveštajima sa lica mesta, bio među najintenzivnijim vazdušnim udarima na ukrajinsku prestonicu od početka sukoba. Mete su, prema ukrajinskim izvorima, bili razni delovi grada, uključujući oblasti u blizini državnih institucija, stambene zgrade, pijace i škole. Objavljene fotografije prikazuju spasioce kako izvode evakuaciju iz stambene zgrade koja je delimično uništena i zahvaćena požarom.
Predsednik Zelenski je naveo da je raketa Oreshnik pogodila grad Bila Cerkva u regionu Kijeva, ali nije precizirano šta je bio cilj napada. Lokalne vlasti su potvrdile broj ranjenih i poginulih, navodeći da se spasilačke ekipe i dalje nalaze na terenu.
Rusko ministarstvo odbrane potvrdilo je upotrebu rakete Oreshnik, uz dodatne raketne i dron napade, navodeći da su mete bili „objekti vojnog komandovanja i kontrole“, kao i vojne baze i industrijski kapaciteti. Ministarstvo nije navelo precizne lokacije ciljeva. Takođe je saopšteno da je napad izveden kao odgovor na, kako se navodi, ukrajinske napade na „civilne objekte na ruskoj teritoriji“, bez dodatnih detalja.
U posebnom saopštenju, rusko ministarstvo je istaklo da tokom noćnog napada „nisu gađani civilni objekti“. Nezavisna potvrda ovih tvrdnji nije bila moguća u trenutku objavljivanja vesti.
U dosadašnjem toku rata, Kijev i okolna područja više puta su bila meta raketnih i dron napada različitog intenziteta. Sukob između Rusije i Ukrajine traje od februara 2022. godine, a međunarodni izveštaji beleže kontinuirane napade na infrastrukturu, vojne i civilne ciljeve. Broj ukupnih žrtava i dalje varira u zavisnosti od izvora i nije moguće nezavisno proveriti sve navode iz ratne zone.
