Neto prihod od naknada porastao na 100,3 milijarde dinara, osam banaka drži 87% tržišta
Bankarski sektor Srbije zabeležio je zbirni profit od 166,5 milijardi dinara (oko 1,4 milijarde evra) u 2025. godini, uz rast od 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, pokazuju najnoviji ekonomski podaci. Prinos na kapital iznosio je 17,3 odsto, što je povećanje od 40 baznih poena, dok je u odnosu na 2021. godinu ovaj pokazatelj profitabilnosti porastao za više od 10 procentnih poena.
Prema analizi rezultata, 16 banaka ostvarilo je pojedinačni profit veći od milijardu dinara, čime bi se svaka od njih svrstala među 100 najvećih domaćih kompanija prema ostvarenoj dobiti. Najveći profit u apsolutnom iznosu imala je Intesa sa 31 milijardom dinara, a slede Raiffeisen sa 29,1 milijardom i Unicredit sa 23,2 milijarde dinara. Ove tri banke su zabeležile prinos na kapital iznad 20 odsto.
U 2025. godini neto prihod od kamata bio je blizu 250 milijardi dinara, što je oko tri odsto manje nego 2024. godine, dok je neto kamatna marža pala sa oko 4 odsto na 3,6 odsto. Uprkos ovom padu, banke su više nego duplirale neto prihod od kamata u odnosu na 2021. godinu, a marža je uvećana za više od jednog procentnog poena. Neto prihod od naknada i provizija porastao je 8 odsto, dostigavši 100,3 milijarde dinara, što je dvostruko više nego pre četiri godine.
Kreditna aktivnost nastavila je rast i tokom 2025. godine. Stopa rasta kreditiranja u decembru iznosila je 15,4 odsto, pri čemu su gotovinski i stambeni krediti građanima porasli za skoro 20 odsto, dok su krediti privredi povećani za 11,3 odsto. U strukturi pozajmica i dalje dominiraju krediti za likvidnost i obrtna sredstva. Na kraju decembra, udeo loših kredita bio je 2,1 odsto.
Na tržištu dominaciju drži osam najvećih banaka, koje zajedno kontrolišu 87 odsto ukupnog tržišta, dok sve ostale banke imaju udeo manji od 3 odsto. Intesa je vodeća sa tržišnim udelom od 15,3 odsto, sledi OTP banka sa 14,2 odsto, dok je Raiffeisen na trećem mestu sa 11 odsto.
Evropska centralna banka je od sredine 2024. godine počela snižavanje kamata i prepolovila depozitnu stopu, dok je centralna banka u Srbiji referentnu kamatnu stopu „zamrzla” na 5,75 odsto od septembra 2024. godine. I pored ublažavanja monetarnog ciklusa, banke su zadržale visok nivo profitabilnosti i nastavile da ostvaruju značajne rezultate u svim ključnim segmentima poslovanja.
