Stejt department saopštio produženje prekida neprijateljstava, sledeći sastanak najavljen za početak juna

Izrael i Liban postigli su dogovor o produženju primirja za dodatnih 45 dana, nakon sastanaka održanih u Vašingtonu 23. i 24. maja, saopšteno je iz Stejt departmenta. Prekid neprijateljstava, koji je na snazi od 16. aprila, omogućiće nastavak diplomatskih napora između dve strane.

Portparol Stejt departmenta Tomi Pigot izjavio je da će produženje primirja omogućiti dalji napredak u pregovorima. Izraelska i libanska delegacija sastaće se ponovo 2. i 3. juna, a dosadašnji razgovori ocenjeni su kao veoma produktivni.

Ovo je treći krug pregovora otkako je Izrael pojačao vazdušne napade na Liban, nakon što je libanska militantna grupa Hezbolah 2. marta ispalila rakete na izraelsku teritoriju, tri dana posle sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana. Izrael je prošlog meseca proširio i kopnenu invaziju na jug Libana.

Rat u regionu traje od 16. aprila, kada je američki predsednik Donald Tramp proglasio primirje. Sukobi su, prema zvaničnim navodima, uglavnom ograničeni na jug Libana.

“Prekid neprijateljstava od 16. aprila biće produžen za 45 dana kako bi se omogućio dalji napredak”, izjavio je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot.

Stejt department je ocenio da su pregovori u Vašingtonu doprineli smanjenju tenzija i najavio nastavak dijaloga početkom juna.

Novi akt omogućava bržu proceduru za ruske pasoše bez obaveze znanja jezika ili testiranja, saopšteno iz zvaničnih izvora

Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je dekret kojim se pojednostavljuje procedura za dobijanje ruskog državljanstva za stanovnike Pridnjestrovlja, regiona na istoku Moldavije pod ruskom kontrolom, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Novim aktom građani više nisu u obavezi da imaju prebivalište u Rusiji, polažu testove iz istorije i građanskog prava ili dokazuju poznavanje ruskog jezika.

Dekret je deo šire strategije Moskve poznate kao “pasportizacija”, kojom se omogućava stanovnicima regiona pod uticajem proruskih snaga da lakše dobiju ruska dokumenta. Proruske vlasti u Pridnjestrovlju, koje kontrolišu ovu teritoriju od devedesetih godina, ranije su tražile veću podršku od Moskve.

Prema rečima pravnice nevladine organizacije, cilj dekreta je da što veći broj stanovnika dobije ruske pasoše, čime se povećava uticaj Rusije u regionu. “Cilj novog dekreta jeste da se što veći broj ljudi pasošizira i da se na njih izvrši pritisak”, izjavila je Natalija Jurlova za jedan nezavisni izvor.

Slične mere Moskva je prethodno uvela i za stanovnike gruzijskih teritorija pod ruskom kontrolom – Abhazije i Južne Osetije, kao i na okupiranim teritorijama Ukrajine, gde je procedura za dobijanje državljanstva produžena na neodređeno vreme.

Prema navodima Centra nacionalnog otpora, ruske vlasti su takođe vršile pritisak na roditelje u okupiranom delu Hersonske oblasti, uslovljavajući dobijanje roditeljskih prava posedovanjem ruskog pasoša.

“Dekret predstavlja nastavak politike proširenja ruskog državljanstva na regionima pod njenom kontrolom”, navodi se u zvaničnom saopštenju.

Komisija proverava navode o savetovanju bivšeg šefa predsedničke administracije, istraga u toku prema zvaničnim izvorima

Veronika Anikevič (51), poznata i kao Veronika Fengšui, bivša je savetnica za kadrovsku politiku u ukrajinskoj državnoj administraciji, koja je pod istragom komisije ukrajinske skupštine, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Istraga je pokrenuta zbog navoda da je Anikevič, po profesiji knjigovođa iz Hersona, šest godina imala značajan uticaj na kadrovske odluke u državnom vrhu Ukrajine.

Prema informacijama iz istrage, Anikevič je bila bliska bivšem šefu predsedničke administracije Andreju Jermaku, koji se trenutno nalazi u pritvoru zbog optužbi za korupciju. Istražna komisija proverava kako je Anikevič konsultovala Jermaka u vezi sa izborom kadrova, a poznato je da je koristila poseban telefon za komunikaciju i savetovanje. U njenim konsultacijama, navodi se, analizirala je i strane političare, uključujući predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Nacionalni antikorupcioni biro Ukrajine, osnovan na preporuku iz Vašingtona, prisluškivao je telefonske razgovore Jermaka, tokom kojih je utvrđeno da je Anikevič imala poseban status i naziv “Fengšui ofis” u njegovom imeniku. Postoje navodi da su konsultacije često uključivale procenu ličnosti i predviđanje političkog uticaja pojedinaca.

Anikevič, koja je završila fakultet u Hersonu i poseduje stručnost iz finansijskih analiza i menadžmenta, napustila je raniju profesiju i posvetila se savetodavnim uslugama iz oblasti fengšuija i astrologije. Prema dostupnim informacijama, vodila je i telegram-kanal sa ličnim savetima, a kroz tu delatnost je 2020. godine uspostavila kontakt sa Jermakom.

Portparol istrage je naveo: “Istraga je u toku i svi relevantni svedoci biće saslušani kako bi se utvrdila uloga Anikevič u kadrovskim procesima državnog vrha.” Prema istim izvorima, Anikevič i Jermak tvrde da je afera vezana za hapšenja zbog korupcije organizovana iz inostranstva, dok ukrajinske institucije ističu da istragu vode nezavisno.