Lideri evropskih i zapadnih zemalja razgovaraju o bezbednosti i energetskoj stabilnosti, uz poruke o suverenitetu Jermenije

U Jerevanu je danas otvoren samit Evropske političke zajednice, na kojem učestvuju predstavnici 40 država, sa ciljem jačanja saradnje i bezbednosti u regionu Kavkaza. Skup se održava u trenutku povećanih tenzija između Jermenije i Rusije, a prema dostupnim informacijama, poseban značaj daje prisustvo najviših evropskih i zapadnih zvaničnika.

Na samitu se, osim bezbednosti i energetske stabilnosti, razgovara i o ulozi Rusije u regionu, imajući u vidu da je Jermenija decenijama bila oslonjena na ruske vojne garancije. Učešće Kanade i drugih država van evropskog kontinenta naglašava međunarodni značaj događaja i podršku suverenitetu Jermenije.

“Ovo nije samo sastanak o saradnji; ovo je dokaz da se svet kreće napred i da Rusija više nije nezaobilazan faktor čak ni u svom neposrednom komšiluku”, izjavio je jedan od diplomata na marginama samita, prema zvaničnim izvorima.

Samit u Jerevanu se tumači kao signal promene geopolitičkog balansa u regionu, a Evropska politička zajednica se pozicionira kao platforma za stabilnost i alternativu postojećim savezima. Prema izjavama učesnika, poruka skupa je jasno usmerena ka podršci Jermeniji u izboru političke budućnosti.

Zaključci samita naglašavaju da je Jermenija izabrala put ka saradnji sa evropskim partnerima, dok je ruski uticaj u regionu ocijenjen kao sve slabiji.

Američka vojska najavila obnovu slobode plovidbe, Iran tvrdi da je sprečio ulazak američkih brodova

Sjedinjene Američke Države započele su operaciju bezbednog izvlačenja brodova iz Ormuskog moreuza 17.06.2024, nakon najave američkog predsednika Donalda Trampa, saopšteno je iz vojnih izvora. Istovremeno, iranska mornarica tvrdi da je sprečila ulazak američkih i izraelskih razarača u ovu stratešku pomorsku rutu.

Prema zvaničnim informacijama, iranska državna novinska agencija prenela je da je mornarica, posle upozorenja, onemogućila ulazak „neprijateljskih razarača“ u Ormuski moreuz. Američka Centralna komanda potvrdila je da će njihove snage obnavljati slobodu plovidbe za komercijalni saobraćaj kroz moreuz, ističući važnost ove misije za regionalnu bezbednost i globalnu ekonomiju.

Admiral Bred Kuper izjavio je da podrška odbrambenoj misiji ostaje neophodna, uz napomenu da se održava i pomorska blokada.

Napetosti su dodatno porasle nakon što su iranske vlasti saopštile da su ispalile dve rakete na američki ratni brod u blizini ostrva Jask, navodeći da je brod ignorisao upozorenja i potom se povukao iz područja. Ove tvrdnje prate informacije da je Ormuski moreuz gotovo prazan, sa samo jednim sankcionisanim tankerom, dok su komercijalni brodovi izostali iz saobraćaja u jutarnjim časovima.

Portparolka Ujedinjenih nacija Karlota Volf upozorila je na pogoršanje humanitarne situacije usled poremećaja u transportu humanitarne pomoći prema Sudanu i Libanu, što dodatno komplikuje stanje u regionu. Prema podacima UN, troškovi transporta pomoći u Sudanu su se udvostručili, a zalihe su prepolovljene.

U odvojenom incidentu, iranska dobitnica Nobelove nagrade za mir Narges Mohamadi prebačena je prošle nedelje iz zatvora u bolnicu u kritičnom stanju. Porodica i pristalice apeluju na vlasti da joj omoguće adekvatnu medicinsku negu.

“Naša podrška ovoj odbrambenoj misiji je neophodna za regionalnu bezbednost i globalnu ekonomiju, jer takođe održavamo pomorsku blokadu”, izjavio je admiral Bred Kuper, komandant Centralne komande SAD.

Iranske vlasti potvrdile izvršenje smrtnih kazni, presude potvrđene od strane Vrhovnog suda, protesti u zemlji traju od decembra

Iranske vlasti saopštile su da su izvršile smrtne kazne nad trojicom muškaraca koji su proglašeni krivim za učešće u protestima protiv vlade u decembru i januaru. Prema informacijama objavljenim na zvaničnom portalu pravosuđa, presude su sprovedene nakon što je Vrhovni sud Irana potvrdio odluke nižih sudova.

Prema navodima iranskog pravosuđa, Mehdi Rassouli i Mohammad Reza Miri su osuđeni zbog, kako je navedeno, uloge u neredima u gradu Mašhad na severoistoku zemlje. U saopštenju se navodi da su obojica optuženi za upotrebu molotovljevih koktela i hladnog oružja, kao i za podsticanje drugih na nasilje i direktno učešće u incidentu koji je doveo do smrti jednog pripadnika snaga bezbednosti. Vlasti su dodatno navele da su pomenuti muškarci povezani sa izraelskom obaveštajnom službom, ali nezavisni izvori nisu mogli potvrditi ovu tvrdnju.

Treći osuđeni, Ebrahim Dolatabadi, proglašen je jednim od glavnih organizatora protesta u istom gradu. Prema informacijama iranskog pravosuđa, tokom tih događaja došlo je do sukoba u kojima su, kako se navodi, stradali i pripadnici bezbednosnih snaga. Egzekucija je izvršena nakon potvrde presude na najvišoj sudskoj instanci.

Talasi protesta u Iranu započeli su u decembru prošle godine, prvenstveno zbog povećanja životnih troškova, a kasnije su se proširili i na druge gradove. Prema navodima iranskih vlasti, protesti su u početku bili mirni, ali su kasnije, prema njihovim tvrdnjama, prerasli u nasilje pod uticajem inostranih faktora.

Prethodnog meseca, nekoliko organizacija za ljudska prava izvestilo je o slučaju Bita Hemmati, za koju se veruje da je prva žena osuđena na smrtnu kaznu u vezi sa ovim protestima, ali detalji nisu potvrđeni iz zvaničnih izvora.

Iranska vlada je saopštila da je tokom protesta, čiji je vrhunac bio u januaru, došlo do velikog broja žrtava i nasilnih incidenata, za koje odgovornost pripisuje “terorističkim aktima” i delovanju stranih država. Istovremeno, međunarodne organizacije i grupe za ljudska prava izražavaju zabrinutost zbog povećanja broja egzekucija u Iranu, navodeći da je ova zemlja među državama sa najviše izvršenih smrtnih kazni na svetu.

U odvojenom incidentu, iranske vlasti su prethodnog dana izvele egzekuciju muškarca osuđenog za ubistvo tokom protesta koji su se dešavali 2022-2023. godine, nakon smrti Mahse Amini. Prema međunarodnim izveštajima, ukupni broj egzekucija u zemlji i dalje izaziva pažnju svetske javnosti i organizacija za ljudska prava.