Stručnjaci upozoravaju: svakodnevno žvakanje žvaka može imati negativan uticaj na vilicu i varenje kod žena

Mnoge žene svakodnevno koriste žvake kako bi osvežile dah, smanjile stres ili prikrile neprijatan zadah, ali ova naizgled bezazlena navika može imati svoje neželjene posledice. Stručnjaci naglašavaju da preterana upotreba žvaka preopterećuje mišiće i zglobove vilice. Kod žena koje već pate od problema sa zglobom vilice ili nesvesno škrguću zubima, ova navika može dodatno pogoršati simptome, što može dovesti do bola, napetosti ili otežanog otvaranja usta.

Osim uticaja na vilicu, žvakanje žvaka stvara signal telu da se sprema unos hrane, što navodi želudac da luči kiselinu iako hrane nema. Ovo kod osetljivih osoba može izazvati nadimanje, nelagodnost ili pojačan apetit. Dugotrajno žvakanje žvaka sa šećerom povećava rizik od karijesa, dok žvake bez šećera često sadrže veštačke zaslađivače koji, ako se često koriste, mogu dovesti do nadutosti ili čak proliva. Iako žvake osvežavaju dah i kratkotrajno smanjuju stres, važno je koristiti ih umereno.

Prema rečima dr Ane Petrović, stomatologa: “Žvaka može biti korisna posle obroka jer podstiče lučenje pljuvačke, ali ne preporučujem više od nekoliko žvaka dnevno”. Ona savetuje svim ženama koje osećaju bol ili nelagodnost u vilici da ograniče ovu naviku. Gastroenterolog dr Ivana Jovanović dodaje: “Stomak reaguje na signale iz usta. Ako često žvaćete bez unosa hrane, može doći do viška želučane kiseline i neprijatnih simptoma.”

Zbog svega navedenog, najbolje je birati žvake bez šećera i koristiti ih povremeno. Redovna oralna higijena i balansirana ishrana ostaju ključni za zdravlje zuba i desni. Ukoliko primetite trajne smetnje kao što su bol u vilici, česta nadutost ili problemi sa varenjem, obavezno se obratite lekaru radi precizne dijagnoze i saveta.

Dekompresiona bolest najčešće pogađa muškarce, ali ni žene nisu izuzete – prepoznajte simptome i zaštitite se

Dekompresiona bolest predstavlja ozbiljno zdravstveno stanje koje se javlja kod osoba koje su izložene naglim promenama spoljnog pritiska, posebno tokom aktivnosti kao što su ronjenje, ali i kod žena koje rade u industrijama sa specifičnim uslovima ili kao pilotkinje. Iako statistika pokazuje da su muškarci češće pogođeni, žene koje se izlažu ovakvim uslovima takođe su u riziku i važno je da budu upoznate sa simptomima i preventivnim merama.

Uzrok dekompresione bolesti je nagla promena pritiska tokom boravka na velikim dubinama ili u okruženju sa visokim pritiskom, kada se u organizmu rastvaraju inertni gasovi poput azota. Prilikom naglog izrona ili promene pritiska, telo ne može dovoljno brzo da izbaci te gasove, pa azot prelazi u mehuriće u krvi. To može dovesti do bolova u zglobovima, umora, vrtoglavice, a u težim slučajevima i do komplikacija ako mehurići stignu do vitalnih organa. Faktori rizika uključuju dubinu i dužinu boravka pod vodom, temperaturu, fizički napor i brzinu izrona. Kod sportskih ronjenja bolest se javlja kod tri od 10.000 zarona, dok je kod profesionalaca učestalost još veća. Iako žene generalno ređe oboljevaju, i dalje su podložne ovom stanju, naročito ako postoje dodatni rizični faktori.

Simptomi dekompresione bolesti mogu se javiti odmah ili nekoliko sati nakon izlaganja promeni pritiska. Najčešće manifestacije su jak umor, bolovi u mišićima i zglobovima, trnjenje ili utrnulost, svrab ili osip na koži, otežano disanje, zbunjenost ili gubitak pamćenja, pa čak i iskašljavanje penastog ili krvavog sadržaja. „Tegobe se mogu pojaviti odmah ili tokom nekoliko sati nakon izrona“, objašnjava dr Marijana M. Rajić. Ona ističe: „Ako primetite simptome, važno je da odmah potražite medicinsku pomoć.“

Individualni faktori kao što su dehidratacija, gojaznost, postojeće bolesti pluća ili veliki fizički napor posle izrona mogu povećati rizik od ovog stanja. Zato je važno da žene koje planiraju aktivnosti u ekstremnim uslovima budu dobro pripremljene – da unose dovoljno tečnosti, izbegavaju nagle promene pritiska i prate sve preporučene procedure za izron. U slučaju bilo kakvih tegoba, neophodno je odmah se javiti lekaru.

Lečenje dekompresione bolesti zahteva hitnu medicinsku intervenciju. Primena stoprocentnog kiseonika pomaže telu da brže eliminiše azot, a neophodno je i nadoknaditi izgubljenu tečnost, posebno kod dehidriranih osoba. U određenim slučajevima potrebna je terapija u hiperbaričnoj komori, koja omogućava postepeno vraćanje na normalan pritisak. „Pravovremeno lečenje značajno smanjuje rizik od trajnih posledica“, ističe dr Rajić. Na kraju, savetuje: „Za tačnu dijagnozu i savet obratite se lekaru.“

Prevencija je najvažnija kada je reč o očuvanju zdravlja, posebno kod žena koje se izlažu promenama spoljnog pritiska. Pratite preporuke stručnjaka, poštujte bezbednosne procedure i ne zanemarujte simptome, kako biste smanjili rizik od ovog ozbiljnog zdravstvenog problema.

Nova istraživanja pokazuju da GLP-1 agonisti ne samo da pomažu kod gojaznosti, već i smanjuju verovatnoću razvoja i napredovanja raka dojke kod žena

Najnovija saznanja predstavljena na godišnjem kongresu Američkog društva za kliničku onkologiju u Čikagu ukazuju na dodatne benefite GLP-1 agonista, lekova koji se najčešće koriste za dijabetes tipa 2 i lečenje gojaznosti. Istraživanja su pokazala da žene koje koriste ove lekove imaju niži rizik od razvoja raka dojke, kao i manju verovatnoću da bolest napreduje.

Radiolog dr Elizabet Mekdonald sa Univerziteta Pensilvanija analizirala je podatke više od 110.000 žena uzrasta između 45 i 80 godina s BMI većim od 25. Oko 14% njih je koristilo GLP-1 lekove u periodu od 2022. do 2025. godine. Rezultati su pokazali da su žene na GLP-1 terapiji imale 30,5% manju šansu da im bude dijagnostikovan rak dojke. Ova povezanost je ostala značajna čak i kada su u obzir uzeti faktori poput godina, rase, indeksa telesne mase, gustine dojki i dijabetesa.

Dodatno, druga studija u kojoj je praćeno preko 12.000 pacijenata sa dijagnozom raka pluća, dojke, debelog creva ili jetre, pokazala je da su kod žena koje su uzimale GLP-1 agoniste tumori znatno ređe napredovali. Kada su ove žene upoređene sa pacijentima koji su koristili druge lekove za dijabetes, pokazalo se da je samo 10% korisnica GLP-1 lekova imalo progresiju raka dojke u uznapredovali stadijum, dok je taj procenat kod žena na drugim antidijabeticima iznosio 20%. Dr Mark Dejvid Orland iz Klinike Klivlend, vodeći autor ove studije, istakao je: “Naša studija pokazala je da je upotreba GLP-1 lekova povezana sa značajnim smanjenjem rizika od napredovanja bolesti kod četiri vrste solidnih tumora.”

Treće istraživanje, sa uzorkom od 137.493 pacijenta obolelih od raka dojke, otkrilo je da je stopa ukupnog preživljavanja kod žena koje su najmanje tri meseca koristile GLP-1 lekove bila za 6% viša tokom pet godina. Ipak, istraživači upozoravaju da nije potpuno jasno da li je taj efekat isključivo posledica dejstva leka ili kombinacije više faktora.

GLP-1 agonisti imitiraju hormone koji smanjuju apetit i podstiču gubitak kilograma, ali se pretpostavlja i da utiču na upalne procese i imunitet, što može imati ulogu u razvoju i napredovanju malignih bolesti. Poznato je da gojaznost povećava rizik i utiče na lošiji ishod kod raka dojke, ali naučnici smatraju da samo smanjenje telesne mase verovatno nije jedini razlog zabeleženih koristi.

Važno je istaći da su sva pomenuta istraživanja opservaciona, što znači da ne dokazuju direktnu uzročno-posledičnu vezu. Kako navodi dr Mekdonald, “naša studija doprinosi sve većem broju dokaza koji ukazuju da bi ove lekove trebalo detaljnije istražiti kao moguće sredstvo za prevenciju karcinoma.”

Ako razmišljate o upotrebi GLP-1 lekova ili ste zabrinuti za svoje zdravlje, obavezno se savetujte sa lekarom. Stručnjaci preporučuju da se za svaku dijagnozu i terapiju konsultujete sa zdravstvenim radnikom.