Policija u Teksasu istražuje slučaj ubistva Srpkinje, dok je osumnjičeni muškarac ranije imao dosije zbog nasilja

Policija u Teksasu pokrenula je istragu povodom događaja ubistvo u Dalasu, gde je pronađeno telo Srpkinje V. P. (41). Osumnjičen za ovaj zločin je D. B. (38), koji je ranije bio privođen zbog nasilja u porodici. Prema policijskim izvorima, osumnjičeni je već imao dosije zbog incidenata sa bivšom suprugom.

V. P. je poslednji put viđena između 18. i 19. jula, kada je sa D. B. prisustvovala proslavi u klubu. Kako navode očevici, došlo je do svađe nakon što je on, pod dejstvom alkohola, pokazivao ljubomoru. Zbog toga su napustili zabavu, a porodica je njen nestanak prijavila 20. jula.

Tok istrage ubistva u Dalasu

Sledećeg dana, građani su obavestili policiju da su pored auto-puta primetili ženu u automobilu. Na licu mesta policija je pronašla telo V. P. i odmah otvorila istragu. Na osnovu informacija, izvršen je pretres kuće D. B., koji je potom uhapšen i optužen za ubistvo. Prema policijskim izvorima, prikupljeni su dodatni dokazi koji ga dovode u vezu sa slučajem.

Prijatelji ubijene V. P. navode da se ona iz Srbije preselila u Teksas 2013. godine. Radila je kao učiteljica u školi koju su pohađala njena maloletna deca. U vreme zločina, deca nisu boravila u Dalasu, već su bila kod oca, bivšeg supruga V. P.

Detalji iz prošlosti osumnjičenog

U sudskim spisima, D. B. je evidentiran zbog brze vožnje i nasilja u porodici, što je rezultiralo i zabranom prilaska bivšoj supruzi. Takođe, vodio je spor oko starateljstva nad detetom. Policija je istakla da je istraga u toku i da je u fokusu utvrđivanje tačnog vremena i mesta smrti žrtve.

Prema rečima rođaka žrtve, ona se nikada nije žalila na probleme sa D. B., niti je bilo poznato da je trpela nasilje. Osumnjičeni je navodno pokušao da zavara policiju tvrdeći da ne zna gde se V. P. nalazi, ali je mobilni telefon žrtve lociran u njegovoj kući na dan nestanka.

Dalji koraci istrage

Policija nastavlja s prikupljanjem dokaza vezanih za ubistvo u Dalasu i apeluje na građane da dostave sve informacije koje mogu pomoći istrazi. Sud nije odobrio mogućnost puštanja osumnjičenog na slobodu uz kauciju. Istraga se nastavlja, a fokus je na rasvetljavanju svih okolnosti ovog slučaja.

Zemljotres jačine 7,1 pogodio Kumamoto, urušen tržni centar, više od 46.000 domaćinstava ostalo bez struje

Snažan zemljotres jačine 7,1 stepeni pogodio je grad Kumamoto na jugu Japana, što je izazvalo urušavanje tržnog centra. Prema policijskim izvorima, između 20 i 30 zaposlenih vodi se kao nestalo nakon incidenta. Većina kupaca je evakuisana odmah nakon potresa, ali se još proverava da li među njima ima nestalih.

Vatrogasci su brzo stigli na lice mesta, međutim, zbog oštećenja objekta, nisu uspeli da uđu u zgradu kroz prvi sprat. To dodatno otežava spasilačke operacije, kako je saopšteno. Policija pokušava da utvrdi da li su nestali zaposleni zarobljeni u urušenom objektu.

Detalji o zemljotresu u Kumamotu

Japanska meteorološka agencija navodi da je epicentar zemljotresa bio na dubini od 10 kilometara. Potres je dostigao najviši stepen na nacionalnoj seizmičkoj skali intenziteta. Ovakva jačina zemljotresa retko se beleži, zbog čega su posledice ozbiljne.

Prema izveštajima, tržni centar je delimično urušen usled eksplozije koja je nastala nakon potresa. Time se situacija dodatno zakomplikovala za spasilačke timove. Iako su kupci mahom na vreme napustili objekat, situacija sa nestalim zaposlenima ostaje neizvesna.

Problemi sa nestankom struje

Više od 46.000 domaćinstava u pogođenom području ostalo je bez električne energije nakon što je zemljotres u Kumamotu pogodio region, prema saopštenju kompanije Kyushu Electric Power. Broj korisnika bez struje stalno opada, što ukazuje da se snabdevanje postepeno obnavlja. Kompanija je formirala poseban tim za hitno reagovanje kako bi se što pre obnovilo napajanje.

U isto vreme, nuklearna elektrana Sendai, udaljena oko 100 kilometara od epicentra, nije pretrpela nikakvu štetu. To je potvrđeno prema informacijama japanske Nuklearne regulatorne uprave, a prenela je Međunarodna agencija za atomsku energiju.

Širi značaj zemljotresa u Kumamotu

Japanske vlasti i spasilački timovi nastavljaju potragu za nestalim zaposlenima iz tržnog centra. Zbog oštećenja zgrade i blokiranih ulaza, posao spasavanja dodatno je otežan. U međuvremenu, značajan broj domaćinstava još uvek nema struju, ali se stanje poboljšava kako se radovi na mreži nastavljaju.

Podsećamo, u Japanu je 2011. godine snažan zemljotres izazvao cunami i teška oštećenja nuklearne elektrane Fukušima. Sada su sve oči uprte u spasilačke službe i obnovu infrastrukture u Kumamotu, dok se građani nadaju brzom povratku normalnog života.

Zalihe prirodnog gasa u evropskim skladištima na najnižem su nivou u poslednjih pet godina, a tržište je dodatno pod pritiskom zbog globalnih dešavanja.

Zalihe prirodnog gasa u Evropi trenutno su na najnižem nivou za poslednjih pet godina, što izaziva zabrinutost pred dolazak hladne sezone. Prema analizi tržišnih podataka, evropska skladišta popunjena su oko 55 odsto, što je najniži nivo za ovaj period godine od 2021. godine. Ova situacija, kako se navodi, povećava rizik od novih cenovnih šokova, posebno zbog aktuelnih sukoba na Bliskom istoku i ograničenog snabdevanja tečnim prirodnim gasom (LNG).

Niski nivoi rezervi gasa povećavaju zavisnost od tržišta

Trenutni nivo zaliha ne znači neposrednu opasnost od nestašica, ali niži kapaciteti čine Evropu zavisnijom od vremenskih uslova i stabilnosti međunarodnog tržišta. Takođe, situacija sa prirodnim gasom dodatno je otežana jer se evropsko tržište sada takmiči sa azijskim uvoznicima za ograničene količine LNG-a na globalnom nivou.

Nakon izbijanja rata u Ukrajini, Evropa je smanjila oslanjanje na ruski cevovodni gas i postala jedan od najvećih svetskih uvoznika tečnog prirodnog gasa. Međutim, posledice eskalacije sukoba između Sjedinjenih Američkih Država i Irana uticale su na usporavanje evropskog uvoza LNG-a, dok se Azija vratila agresivnijoj kupovini na globalnom tržištu.

Uticaj globalnih dešavanja na snabdevanje LNG-om

Prema tržišnim podacima, evropski uvoz tečnog prirodnog gasa tokom jula mogao bi da padne na oko 6,3 miliona tona, što predstavlja najniži nivo od septembra 2024. godine. Posebnu zabrinutost izaziva situacija sa Katarom, jednim od najvećih svetskih izvoznika LNG-a. Pre krize, ova zemlja je učestvovala sa oko petinom globalne ponude tečnog prirodnog gasa. Svaki poremećaj u Ormuskom moreuzu mogao bi dodatno otežati isporuke na evropsko tržište.

Osim toga, poremećaji na Bliskom istoku smanjuju dostupnost uvoza, što dodatno opterećuje snabdevanje i cene energenata u regionu. Zalihe dizela u Evropi pale su na najniži nivo od 2022. godine, a ovo gorivo je ključno za transport, industriju i grejanje.

Mogući scenariji tokom zimske sezone

Ako zima bude blaga, Evropa bi mogla da izbegne ozbiljnije probleme u snabdevanju energentima. Ipak, duži period niskih temperatura značajno bi povećao potrošnju gasa i dizela, što bi stvorilo dodatni pritisak na energetski sistem kontinenta.

Prema analizi, niži nivoi rezervi gasa čine evropsko tržište ranjivijim na spoljne uticaje i promene na globalnom tržištu. Na kraju, situacija sa rezervama gasa traži pažljivo praćenje i dodatne mere kako bi se izbegle potencijalne nestabilnosti i novi cenovni šokovi tokom predstojeće zime.