Kompanija beleži snažan rast EBITDA od 16,7 odsto i rast neto dobiti od 39,2 odsto u prvom polugodištu

Atlantic Grupa je u prvom polugodištu 2026. godine ostvarila prihod od prodaje u iznosu od 618,8 miliona evra, što predstavlja rast od 10,6 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. EBITDA (dobit pre kamata, poreza, deprecijacije i amortizacije) iznosila je 59,1 milion evra, što je povećanje od 16,7 odsto. Normalizovana neto dobit kompanije porasla je 39,2 odsto, dostigavši 20,1 milion evra, navodi se u zvaničnom izveštaju.

Prihodi i profitabilnost rastu u svim segmentima

Prva polovina 2026. godine za Atlantic Grupu bila je obeležena rastom u svim poslovnim i distribucionim oblastima, kao i razvojem portfelja i strateškim partnerstvima. Reorganizacija sprovedena početkom godine dodatno je poboljšala operativnu efikasnost. Kompanija je nastavila sa ulaganjem u zaposlene i poslovanje, uprkos visokim cenama ključnih sirovina, posebno sirove kafe. Posebno je zabeležen dvocifreni rast prihoda u farmaceutskom segmentu (17,3 odsto) i segmentu delikatesnih namaza (13 odsto). Segment kafa, najznačajnija pojedinačna kategorija sa 156,3 miliona evra prihoda, ostvario je rast od 9,6 odsto.

Rast prihoda na međunarodnim tržištima

U segmentu distribucije, SDP Međunarodna tržišta zabeležila su rast prihoda od 29,9 odsto, sa značajnim doprinosom tržišta Nemačke i Austrije. Na domaćem tržištu, SDP Hrvatska povećala je prodaju za 13,1 odsto (146,4 miliona evra), dok je SDP Severna Makedonija porasla za 12,1 odsto. SDP Srbija ostaje najveća distribuciona oblast sa prihodom od 159,9 miliona evra i rastom od 9,1 odsto. Struktura ukupne prodaje pokazuje da sopstveni brendovi čine 63,7 odsto prihoda, partnerski brendovi 26,9 odsto, a farmaceutsko poslovanje 9,4 odsto.

Inovacije, portfelj i strateška ulaganja

Kompanija je nastavila sa razvojem portfelja i lansiranjem novih proizvoda, poput Cedevita Vitamin Ice Tea i brenda Smokice. Posebno se ističe rast brenda Argeta na tržištima Nemačke i Austrije, što dodatno potvrđuje potencijal za internacionalizaciju. Atlantic Grupa je investirala 11 miliona evra u brend waterdrop®, proširujući prisustvo u kategoriji mikronapitaka. Takođe, realizovana je modernizacija punionice u Rogaškoj Slatini.

Izjave rukovodstva i budući planovi

„Uz dobre poslovne rezultate, nastavili smo ulaganja u razvoj poslovanja i našeg portfelja, potvrđujući otpornost i potencijal našeg poslovnog modela. Novi proizvodi poput Cedevita Vitamin Ice Tea i Smokice rezultat su naše kontinuirane usmerenosti na inovacije i odgovaranje na potrebe potrošača. Rast na ključnim tržištima potvrđuje kvalitet naših brendova i potencijal za dalji međunarodni razvoj. Posebno se ističe rast Argete u Nemačkoj i Austriji, koji pokazuje potencijal brenda za dalju internacionalizaciju i rast. Nastavljamo sprovoditi i strateške investicije, od modernizacije punionice u Rogaškoj Slatini do ulaganja u waterdrop®, brzorastući brend u kategoriji mikronapitaka. Kategorija kafe, predvođena našim ključnim brendovima Grand Kafa i Barcaffè, i dalje je jedan od važnih stubova našeg poslovanja i budućeg rasta. Na osnovu ostvarenih rezultata i očekivanja za nastavak godine, podižemo inicijalna očekivanja za 2026. godinu te sada očekujemo prihod od oko 1,3 milijardi evra, normalizovanu EBITDA-u iznad 115 miliona evra i nastavak blagog rasta EBITDA marže“, izjavio je Emil Teedeschi, predsednik Uprave Atlantic Grupe.

Priznanja i pozicioniranje na tržištu

Atlantic Grupa je dobila zlatnu nagradu „Regionalni ESG lider“ i priznanje za doprinos očuvanju bioraznovrsnosti. Kompanija je prva u Hrvatskoj sa LSEG ESG Score, što je pozicionira na globalnoj listi kompanija koje ocenjuje London Stock Exchange Group. Brend Argeta nagrađen je prvom zlatnom Effie Award Croatia, a Zoran Stanković, potpredsednik za finansije, nabavku i IT, proglašen je za CFO Godine. S obzirom na dosadašnji rast prihoda i profitabilnosti, kao rezultat investicija, inovacija i širenja na nova tržišta, kompanija ostaje lider u regionu sa snažnim potencijalom za dalji rast.

Više od 41 milion izbeglica širom sveta, UNHCR okuplja 75 poznatih ličnosti radi jačanja solidarnosti i zaštite prava izbeglica

UNHCR, Agencija Ujedinjenih nacija za izbeglice, pokrenula je globalnu inicijativu pod nazivom „Obećanje“, uz podršku 75 istaknutih glasova iz celog sveta. Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je više od 41 milion ljudi prisilno raseljeno, a sistemi azila širom sveta suočavaju se sa ozbiljnim izazovima zbog nedostatka resursa i povećanog pritiska. Glavni cilj je da se kroz „Obećanje“ obnovi globalna solidarnost prema izbeglicama i potvrdi posvećenost načelima Konvencije o statusu izbeglica.

75 glasova iz celog sveta kao simbol podrške izbeglicama

Inicijativu je pokrenuo Barham Salih, visoki komesar Ujedinjenih nacija za izbeglice, povodom 75. godišnjice Konvencije o statusu izbeglica. Među potpisnicima su poznate ličnosti poput filmskih stvaralaca Kejt Blančet, Anđeline Džoli i Bena Stilera, kao i preduzetnici Hamdi Ulukaja, Mo Ibrahim i Tadaši Janai. Tu su i dobitnici Nobelove nagrade za mir, među kojima su Malala Jusufzai, Nadija Murad i dr Denis Mukvege, kao i predsednica MOK-a Kirsti Koventri i nadbiskupica kenterberijska Sara Malali. Njihovo učešće pokazuje široku podršku raznih sektora društva zaštiti prava na traženje azila i jačanju solidarnosti sa izbeglicama.

Globalna izjava solidarnosti i ekonomski značaj zaštite izbeglica

Kako navodi Barham Salih, Konvencija o statusu izbeglica spasila je milione života tokom prethodnih decenija. On ističe: „Pre sedamdeset pet godina, svet je dao obećanje da će štititi ljude primorane da napuste svoje domove. Naša je odgovornost da to obećanje održimo živim za sve buduće generacije.“ Preko 41 milion izbeglica i dalje je prisilno raseljeno, dok zemlje domaćini snose ogromnu odgovornost i suočavaju se sa ograničenim resursima. Sistemi azila često su preopterećeni, što dodatno komplikuje mogućnosti za adekvatnu zaštitu i uključivanje izbeglica u lokalne zajednice. U okviru inicijative, potpisnici potvrđuju opredeljenje da ljudima koji beže od rata, nasilja i progona mora biti omogućeno da potraže sigurnost i ponovo izgrade svoje živote. Oni pozivaju na svet u kojem su izbeglice uključene u zajednice, a rešenja za raseljenost traže se od najranijih faza svake krize.

Izjave rukovodstva i nastavak globalnih napora

„Konvencija o statusu izbeglica pruža vladama praktičan okvir za upravljanje jednim od najtežih izazova sa kojima se svaka država može suočiti“, naglasio je Barham Salih. On je dodao da delotvorna primena Konvencije omogućava državama da štite ljude primorane da beže, dok istovremeno čuvaju bezbednost i stabilnost. Prema njegovim rečima, potrebno je zajedničko delovanje svih delova društva već u ranim fazama raseljenja, kako izbeglice ne bi ostajale u neizvesnosti. Takođe, važno je podržati zemlje i zajednice domaćine i obezbediti uslove za dobrovoljni povratak i trajna rešenja.

UNHCR i planovi za budućnost u svetlu inicijative ‘Obećanje’

UNHCR će nastaviti da poziva pojedince i organizacije da podrže inicijativu „Obećanje“ sve do Globalnog foruma o izbeglicama 2027. godine. Ova inicijativa ima za cilj da pojača međunarodnu saradnju, kao i da unapredi ekonomske i socijalne uslove za izbeglice širom sveta. Na taj način, „Obećanje“ predstavlja odgovor na izazove sa kojima se suočava međunarodni sistem zaštite izbeglica i doprinosi stabilnosti globalne ekonomije kroz podršku ljudima koji su najranjiviji.

Ruski energetski gigant zabeležio neto dobit od 78 milijardi rubalja u prvoj polovini 2026, dok su prihodi porasli 2,9% uprkos gubitku evropskog tržišta

Gasprom, najveći proizvođač prirodnog gasa u Rusiji, ostvario je neto dobit od 78 milijardi rubalja (oko milijardu dolara) u prvoj polovini 2026. godine. Ovaj rezultat pokazuje snažan zaokret u poslovanju, jer je u istom periodu prošle godine kompanija zabeležila gubitak od gotovo 11 milijardi rubalja ili 137 miliona dolara. Prema zvaničnim podacima, prihodi kompanije porasli su za 2,9% u odnosu na isti period prethodne godine, dok je bruto dobit uvećana za 15%. Dobit pre oporezivanja ostala je stabilna.

Finansijski rezultati i poređenje sa prethodnom godinom

Dobit Gasproma u 2026. godini značajno se razlikuje u odnosu na prošlu godinu, kada je kompanija poslovala sa gubitkom zbog gubitka evropskog tržišta i sankcija koje su usledile nakon ruske invazije na Ukrajinu. U 2021. godini, pre krize, Evropa je iz Rusije uvozila oko 50% svog prirodnog gasa, što je Gaspromu donosilo prihod od 20 milijardi dolara godišnje. Nakon što su gasovodi kao što su Družba i Severni tok delimično onesposobljeni, Evropa je ubrzala prelazak na druge izvore i planira da do 2027. potpuno prestane sa uvozom ruskog gasa.

Uloga LNG izvoza i novi pravci

U međuvremenu, Evropska unija povećala je uvoz ukapljenog prirodnog gasa (LNG) iz ruskih postrojenja, ali ne preko Gasproma već kompanije Novatek. U prvoj polovini 2026. godine, prema podacima analitičke kuće Kpler, EU je uvezla 9,89 miliona tona LNG-a iz Jamala, što je 18% više nego u istom periodu prethodne godine. Ova promena pokazuje kako je evropsko tržište diverzifikovalo izvore snabdevanja, dok Gasprom traži alternative.

Azijsko tržište i novi ugovori

Rusija poslednjih meseci intenzivno najavljuje preusmeravanje isporuka gasa ka Aziji. Preko gasovoda Snaga Sibira, ruski gas stiže do Kine, sa godišnjim kapacitetom od 38 milijardi kubnih metara od 2024. godine. Takođe, pregovara se o izgradnji Snage Sibira 2, koja bi povećala kapacitet za dodatnih 50 milijardi kubika godišnje. Ipak, detalji projekta još nisu definisani, a Kina insistira na povoljnijim cenama gasa (50 dolara za 1.000 kubika), što otežava postizanje dogovora.

Izazovi i ograničenja profita

Kao rezultat ovih tržišnih promena, Gasprom se suočava sa nižim prihodima u odnosu na period kada je bio glavni snabdevač Evrope. Čak i sa mogućom cenom od 75 dolara za 1.000 kubika, prema analizi Karnegija instituta, ukupni godišnji prihodi iz Azije iznosili bi između 2,6 i 4,3 milijarde dolara. To je znatno manje u poređenju sa nekadašnjih 20 milijardi dolara prihoda iz EU. S druge strane, evropski uvoz LNG-a iz Jamala raste, ali taj segment nije pod kontrolom Gasproma, što dodatno komplikuje njegovu globalnu poziciju.

Perspektiva i dalji razvoj

Iako je Gasprom uspeo da iz minusa pređe u plus u 2026. godini, dugoročna održivost profita zavisiće od uspeha na azijskom tržištu i mogućnosti diversifikacije prihoda. Prelazak sa tradicionalnog evropskog tržišta na nova tržišta poput Kine, Indije i Tajlanda zahtevaće ugovore sa nižim cenama i veću konkurenciju. Ovi izazovi jasno pokazuju koliko je globalno tržište gasa postalo promenljivo i koliko je pozicija Gasproma danas drugačija nego pre nekoliko godina.