Obalska straža SAD potvrdila spasavanje, članovi porodice pronađeni živi kod obale Mikronezije bez povreda

Porodica od tri člana pronađena je i spasena nakon što je nestala na moru pre sedam dana, saopštila je američka Obalska straža u utorak. Prema zvaničnim informacijama, dva muškarca i jedna žena nestali su dok su putovali čamcem u zapadnom delu Tihog okeana, kod obale Savezne Države Mikronezije. Svi članovi porodice pronađeni su živi, bez povreda, navodi Obalska straža.

Prema detaljima iz zvaničnog saopštenja, porodica je 30. marta krenula sa ostrva Fananu u Mikroneziji, sa namerom da stigne do obližnjeg ostrva Murillo. Putovali su na čamcu dužine oko 7 metara, ali nisu stigli na odredište zbog kvara na motoru. Njihov nestanak prijavljen je nakon što nisu stigli u predviđenom roku, a lokalne vlasti i američka ambasada u Mikroneziji informisali su Obalsku stražu o nestanku.

Potraga za porodicom trajala je sedam dana i obuhvatila je površinu od približno 14.000 nautičkih milja, u uslovima uzburkanog mora, gde su talasi povremeno dostizali visinu do tri metra. Spasilački tim sa broda Obalske straže “Midgett” locirao je čamac sa nestalom porodicom u blizini obale Savezne Države Mikronezije, u blizini države Chuuk. Prema saopštenju, članovi posade broda “Midgett” su bezbedno izvukli sve članove porodice iz čamca.

Zvaničnici Obalske straže naglasili su da niko iz porodice nije bio povređen tokom boravka na moru. U saopštenju se navodi da su vremenski uslovi tokom potrage bili otežani, ali da su zajedničkim naporima američkih i lokalnih vlasti kao i ambasade SAD, članovi porodice locirani i spaseni.

Porodica je nakon spasavanja prebačena na sigurno, dok su lokalne zdravstvene službe obavile pregled i potvrdile da nema povreda. Ovaj incident je, prema navodima Obalske straže, primer značaja međunarodne saradnje i koordinacije tokom spasilačkih misija na otvorenom moru. Nema informacija o dodatnim detaljima ili daljim koracima nakon spasavanja.

Chuuk i okolna ostrva deo su Saveznih Država Mikronezije, arhipelaga u zapadnom Pacifiku, gde su slični incidenti na moru zabeleženi i ranije, uglavnom zbog izazovnih vremenskih uslova i udaljenosti između ostrva. Zvaničnici podsećaju na važnost bezbednosnih procedura pri plovidbi u ovom regionu.

Američki predsednik postavio ultimatum za otvaranje Ormuskog moreuza, potvrđeni novi udari na vojnu lokaciju u Iranu

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da Iran ima rok do utorka uveče da postigne dogovor o ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza, uz upozorenje da bi u suprotnom naredio napade na ključnu infrastrukturu u zemlji. Tramp je putem društvenih mreža naveo da ‘čitava civilizacija može nestati večeras’ ukoliko ne dođe do dogovora, dodajući da ne želi takav ishod, ali da smatra da je moguć.

Prema izjavama sa lica mesta, američki predsednik je dao rok do 20 časova po istočnoameričkom vremenu za postizanje dogovora, u suprotnom najavljujući napade na sve energetske objekte i mostove u Iranu. Tramp je ranije dan ranije izjavio da bi ‘čitava zemlja mogla biti uništena za jednu noć’, ističući da je to moguće već naredne noći.

U objavi u utorak ujutru, Tramp je naveo da postoji mogućnost da se dogodi ‘revolucionarno dobro’, ocenjujući da su sada na iranskoj strani ”drugačiji, pametniji i manje radikalni ljudi”. On je istakao da će se tokom večeri ‘videti jedan od najvažnijih trenutaka u dugoj i složenoj istoriji sveta’.

Rok ističe u trenutku intenziviranih diplomatskih razgovora. Tramp je u ponedeljak izjavio da je Iran izneo ‘značajnu’ ponudu, koju je ocenio kao ‘nedovoljnu’, ali ipak kao ‘veoma značajan korak’. Naveo je i da smatra da iranske vlasti pregovaraju ‘u dobroj veri’, opisujući Iran kao ‘aktivan i voljan učesnik’ u trenutnim pregovorima.

Američki zvaničnici su u utorak ujutru potvrdili da su američke snage izvele nove udare na vojne ciljeve na iranskom ostrvu Kharg, koje ima značajnu ulogu u izvozu nafte iz Irana. Prema izjavama zvaničnika, kao i kod ranijih napada sredinom marta, ciljevi nisu bili objekti za izvoz nafte.

Trenutna situacija razvija se usred pojačanih međunarodnih napora za diplomatsko rešenje i posredovanje. Detalji o daljim koracima i mogućim posledicama u slučaju izostanka dogovora nisu saopšteni. Nezavisna potvrda svih izjava i navoda nije bila moguća u vreme objavljivanja ovog izveštaja.

Finansijski analitičari navode rast neizvesnosti zbog rata na Bliskom istoku, trgovanje pod uticajem američkog ultimatuma

Finansijska tržišta zabeležila su značajne pomake 7. aprila 2026. godine, dok su cene nafte porasle, a berzanski indeksi pali uoči najavljenog roka američkog predsednika Donalda Trampa za Iran. Prema dostupnim podacima, predsednik SAD najavio je rok za otvaranje Ormuskog moreuza, ključne tačke za transport energenata iz Persijskog zaliva, u suprotnom su najavljeni mogući vazdušni udari na infrastrukturu, uključujući elektroenergetske objekte i mostove.

Nafta tipa Brent, međunarodni referentni standard, zabeležila je rast od 1% i dostigla cenu od 110,81 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta skočila za 2,9% na 115,70 dolara po barelu. Istovremeno, terminski ugovori za S&P 500 indeks pali su za 0,5%, Dow Jones za 0,4%, a Nasdaq za 0,6%.

Rastuće cene nafte prouzrokovale su povećanje prosečne cene goriva u Sjedinjenim Državama, koja je prema podacima relevantnih izvora dostigla najviši nivo od 2022. godine. Cena galona običnog benzina dostigla je 4,14 dolara, u poređenju sa 2,98 dolara pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku.

Tržišna neizvesnost traje više nedelja, a investitori reaguju na ratna dešavanja koja su značajno ograničila globalni protok nafte i prirodnog gasa. Ormuski moreuz, kao ključna tačka za pomorski transport nafte, ostaje zatvoren za tankere, što je dovelo do rasta cena energenata za više od 50% od početka sukoba krajem februara, navode ekonomski analitičari.

Pojedini investicioni stručnjaci ocenjuju da su tržišne reakcije i dalje relativno ograničene u odnosu na potencijalne posledice eskalacije sukoba. Direktor investicione kompanije de Vere Group, Najdžel Grin, naveo je u izjavi za medije da bi javno postavljen rok američkog predsednika mogao doneti brz razvoj događaja – ili kroz deeskalaciju, ili kroz direktne napade na infrastrukturne ciljeve u Iranu.

Ekonomisti upozoravaju na moguće posledice daljeg rasta cena, uključujući pritisak na inflaciju i dodatnu neizvesnost na svetskim finansijskim tržištima. Dalji tok dešavanja zavisiće od odgovora Irana na postavljeni rok, kao i od potencijalnih međunarodnih diplomatskih inicijativa za prevazilaženje krize.

Tržišni posmatrači ukazuju da bi nastavak zatvaranja Ormuskog moreuza mogao imati dugoročne posledice na globalno snabdevanje naftom i ekonomsku stabilnost, dok investitori pažljivo prate situaciju i signale iz Vašingtona i Teherana. Nije bilo zvaničnih saopštenja iz Irana povodom postavljenog roka u trenutku objavljivanja ovog izveštaja.