Vlada Srbije izrazila spremnost da pruži podršku Venecueli, predsednik Vučić poručio da je Srbija uz prijateljski narod

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić uputio je iskreno saučešće građanima Venecuele povodom nedavnih zemljotresa koji su pogodili ovu južnoameričku zemlju. U poruci objavljenoj na društvenoj mreži Iks, Vučić je istakao da je sa tugom primio vesti o tragičnim događajima i izrazio spremnost Srbije da, u skladu sa svojim mogućnostima, pruži neophodnu pomoć Venecueli.

Kako je saopšteno, predsednik Vučić je naglasio da Srbija stoji uz prijateljski narod Venecuele i da je spremna da pomogne u saniranju posledica zemljotresa. U zvaničnoj izjavi, dodaje se da su ovakve prirodne nepogode trenutak solidarnosti i međusobne podrške.

“Srbija je spremna da, u skladu sa svojim mogućnostima, pruži neophodnu pomoć Venecueli”, napisao je predsednik Vučić na društvenoj mreži Iks, izražavajući saučešće porodicama stradalih i podršku svim građanima pogođenim zemljotresima.

Detalji o eventualnoj vrsti i obimu pomoći nisu precizirani, dok zvaničnici navode da će vlada Srbije pratiti razvoj situacije i u kontaktu je sa nadležnim institucijama Venecuele.

U saopštenju se podseća na dugogodišnje prijateljske odnose Srbije i Venecuele, a predsednik Vučić je poručio da će Srbija nastaviti da pruža podršku narodima pogođenim elementarnim nepogodama.

Više stotina učesnika iz Novog Sada započelo je marš ka Beogradu, a skup je zakazan za 27. jun ispred Narodne skupštine

Nekoliko stotina građana, simpatizera i aktivista iz Novog Sada krenulo je jutros sa Petrovaradina pešice prema Beogradu kako bi prisustvovali skupu podrške predsedniku Aleksandru Vučiću, koji je najavljen za subotu, 27. jun, na platou ispred Narodne skupštine. Ova grupa istakla je da želi lično da pruži podršku predsedniku Srbije, kao i većinskoj Srbiji, navodeći jedinstvo i zajednički stav kao glavne razloge okupljanja.

Okupljeni su pre polaska nosili transparente i poruke podrške, a u izjavi prisutnih poručeno je: “Srpski narode, predsedniče, vidimo se u Beogradu.” Organizatori navode da broj okupljenih pokazuje želju građana Novog Sada da aktivno učestvuju u društvenim dešavanjima i izraze svoje mišljenje na javnom skupu.

Prema navodima organizatora, marš je zamišljen kao mirno okupljanje uz poštovanje svih propisa, dok je cilj prisustvo centralnom događaju u Beogradu. Očekuje se da povorka stigne u prestonicu u subotu, uoči zakazanog skupa.

“Okupljanje je primer solidarnosti i zajedništva”, naveli su predstavnici grupe tokom polaska iz Petrovaradina.

Zvaničnih izjava nadležnih organa o ovom događaju za sada nema, a okupljanje protiče mirno i bez incidenata.

Samit NATO-a 7. i 8. jula u Ankari okupiće članice i deset partnerskih zemalja, dok Kosovo neće biti deo ovog skupa zbog izostanka poziva i nejedinstva u priznanju unutar Alijanse.

Kosovo neće biti prisutno na predstojećem samitu NATO-a koji se održava 7. i 8. jula u Ankari, potvrđeno je iz zvaničnih izvora NATO-a. Iako je generalni sekretar Alijanse Mark Rute najavio učešće deset zemalja koje nisu članice, Kosovo nije među pozvanima za ovaj skup na visokom nivou u Turskoj.

Zvaničnik NATO-a naveo je da institucije Kosova nisu pozvane da učestvuju na Samitu lidera Alijanse, potvrdivši time ranije informacije koje su preneli međunarodni izvori. Pored toga, Kosovo još uvek nije podnelo zvaničnu kandidaturu za članstvo u NATO-u, budući da četiri članice – Španija, Rumunija, Slovačka i Grčka – ne priznaju njegovu nezavisnost, što predstavlja ozbiljnu političku prepreku za ulazak u ovu organizaciju.

NATO je sredinom juna najavio smanjenje prisustva svojih snaga na Kosovu tokom naredne godine. Mirovna misija KFOR-a, koju je Alijansa uspostavila 1999. nakon sukoba na prostoru Kosova i Metohije, danas broji oko 4.600 pripadnika iz više zemalja, što je značajno manje u odnosu na početnih 50.000 vojnika. Ova misija nastavlja da ima mandat očuvanja bezbednosti i stabilnosti u regionu, uprkos promenama u broju vojnika.

Prema pravilima NATO-a, odluke o članstvu donose se konsenzusom svih članica, pa svako protivljenje može blokirati proces proširenja. Status Kosova ostaje međunarodno osporavan – iako ga je do sada priznalo više od 100 država, odsustvo univerzalne podrške koči mogućnost pristupanja međunarodnim organizacijama poput NATO-a.

Samit u Ankari biće fokusiran na pitanja odbrane i odvraćanja, raspodelu troškova među saveznicima, dugoročnu podršku Ukrajini, kao i jačanje otpornosti Alijanse. Očekuje se učešće lidera svih članica, uključujući predsednika Sjedinjenih Američkih Država, dok će partnerske zemlje imati ograničeno prisustvo.

Poslednji sastanak ministara odbrane članica NATO-a održan je prošle nedelje uoči predstojećeg samita, gde su razmatrana ključna strateška pitanja i planovi za buduće aktivnosti. Izostanak Kosova sa liste pozvanih na samit još jednom potvrđuje složeni međunarodni položaj ove teritorije, ali i trajne prepreke u procesu evropskih i evroatlantskih integracija.