Nakon apelacionog suda, nova karta izbornih jedinica stigla do Vrhovnog suda treći put.

Novi apel pred Vrhovnim sudom

Borba oko izborne karte Misurija vraćena je pred Vrhovni sud SAD treći put kasno u utorak, nakon što je apelacioni sud naredio ponovno usvajanje novih izbornih jedinica koje podržava predsednik Tramp. Ova karta je prvobitno kreirana kako bi Republikancima omogućila dobijanje dodatnog mesta u Predstavničkom domu tokom ključnih izbora za Kongres. Vrhovni sud je već dva puta blokirao upotrebu nove karte u novembru.

Odluka o staroj karti ostaje na snazi

Poslednji hitni apel usledio je nakon neobične odluke federalnog apelacionog suda koji je naredio povratak na mapu koja favorizuje GOP, čak i nakon što je Vrhovni sud zaustavio takav potez 10. septembra. Prethodno te nedelje, sudija Bret Kavano odbio je žalbu državnog sekretara Misurija Denija Hoskinsa i stao na stranu Vrhovnog suda Misurija. Sudije su ostavile na snazi odluku Vrhovnog suda države, koja zahteva da se koristi prethodna karta dok građani ne odobre nove distrikte na državnom referendumu.

Utjecaj na glasače i dalji postupci

Ova pravna borba izazvala je zbunjenost među više od milion potencijalnih glasača koji bi mogli biti premešteni među distriktima. Glasanje odsutnih već je počelo u Misuriju koristeći distrikte usvojene 2022. godine, nakon poslednjeg popisa stanovništva. Nova karta koju podržava gospodin Tramp značajno preoblikuje distrikt u Kanzas Sitiju koji drži demokratski rep Emanuel Kliver. Republikanci se nadaju da bi mapa mogla pomoći da osvoje sedam od osam mesta u Predstavničkom domu države – jedno više nego što trenutno imaju.

Hrvatski premijer Andrej Plenković u Njujorku kritikovao Srbiju zbog sahrane Ratka Mladića i najavio mogućnost blokade evropskog puta.

Hrvatski premijer Andrej Plenković iskoristio je govornicu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku kako bi izneo kritike na račun Srbije u vezi sa procesom proširenja Evropske unije. Tema “blokada evropskog puta Srbije” zauzela je centralno mesto njegovog obraćanja, u kojem je naglasio da postupci Srbije, posebno u vezi sa nedavnom sahranom Ratka Mladića, nisu u skladu sa evropskim vrednostima.

Govoreći pred predstavnicima država članica, Plenković je naglasio da je proces proširenja Evropske unije važan za region, ali je istakao i da bi Srbija mogla da se suoči sa blokadom na svom evropskom putu. On je posebno osudio navodne počasti koje su, prema njegovim rečima, u suprotnosti sa vrednostima Unije. Na ovom događaju, prema Plenkovićevim navodima, Srbija je pokazala odnos prema prošlosti koji, po njegovom mišljenju, nije u saglasju sa principima EU.

Reakcije iz Srbije na blokadu evropskog puta Srbije

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić reagovao je na Plenkovićeve izjave, ocenjujući da su napadi iz Hrvatske usledili zbog broja građana na sahrani Ratka Mladića. Vučić je istakao da nije bilo državnih manifestacija ili posebnih počasti, već obična sahrana na kojoj su prisustvovali obični vojnici. Prema njegovim rečima, reakcije iz Hrvatske su rezultat iznenađenja zbog velikog broja ljudi koji su došli, ali je naglasio da Srbija nije organizovala zvaničnu ceremoniju.

S druge strane, predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić dala je oštar odgovor hrvatskom premijeru. Ona je navela da Plenković, koji, kako je rekla, podržava ustaške manifestacije i Tompsona, nema pravo da drži pridike Srbiji. Brnabić je podsetila i na postavljanje table sa ustaškim pozdravom u Jasenovcu, mestu na kojem su počinjeni zločini nad Srbima, Jevrejima i Romima, što je dodatno pojačalo tenzije u međudržavnim odnosima.

Šta dalje za evropski put Srbije

Iako je tema “blokada evropskog puta Srbije” izazvala brojne reakcije, ostaje otvoreno pitanje kako će se situacija dalje razvijati. U međuvremenu, zvaničnici u Srbiji ističu da će nastaviti dijalog sa Evropskom unijom i da su posvećeni evropskim integracijama, uprkos kritikama koje dolaze iz Hrvatske. Takođe, naglašavaju važnost objektivnog sagledavanja događaja i poštovanja istorijskih činjenica.

Na kraju, odnos Srbije i Hrvatske u kontekstu evropskih integracija ostaje složen, a retorika na visokom nivou pokazuje da će proces proširenja i dalje biti tema pažnje u međunarodnim institucijama. Razmena stavova na Generalnoj skupštini UN pokazala je da evropski put Srbije može naići na prepreke, ali i da su dijalog i saradnja ključni za prevazilaženje otvorenih pitanja.

Američki predsednik najavio militarizovanu borbu protiv kartela, zatvaranje Arktika za Kinu i Rusiju i ekonomski pritisak na Moskvu.

Predsednik Donald Tramp obratio se Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku, predstavljajući novu doktrinu američke spoljne politike. Ova strategija donosi radikalne promene u pristupu borbi protiv kriminala u Zapadnoj hemisferi, bezbednosti na Arktiku i ekonomskoj politici prema Rusiji i Iranu, kako je objavljeno u zvaničnoj izjavi. Poseban akcenat stavljen je na potpunu militarizaciju borbe protiv narko-kartela, što značajno menja pravila angažovanja SAD u regionu.

Tretiranjem kartela kao stranih terorističkih organizacija, Bela kuća sada dozvoljava upotrebu američkih oružanih snaga u borbi protiv transnacionalnog kriminala. Prema Trampovim rečima, narko-karteli su okarakterisani kao „ISIS Zapadne hemisfere“, što omogućava direktnu vojnu intervenciju, precizne udare i vanredne operacije izvan granica SAD. Takođe, povezivanje aktivnosti kartela sa režimom u Havani i ideološkim mrežama u SAD predstavlja modernizovanu verziju Monroove doktrine, postavljajući čvrstu prepreku svakom asimetričnom uticaju Kube i njenih saveznika.

Militarizacija borbe protiv kartela i redefinisanje bezbednosti na Arktiku

Osim toga, Tramp je naglasio važnost novog trojnog sporazuma sa Danskom i Grenlandom, koji jača američku kontrolu nad bezbednosnim pitanjima na Arktiku. Ovim sporazumom SAD praktično eliminišu mogućnost učešća Kine i Rusije u investicionim i vojnim projektima na ostrvu. Kontrola ključnih tačaka kao što su Narsarsuaq i Mestersvig omogućava Severnoj Americi da tesno sarađuje sa evropskim krilom NATO-a, dok istovremeno osigurava potpunu dominaciju nad strateškim pomorskim pravcem GIUK. Kao rezultat, alijansa dobija mogućnost da efikasno nadzire ruske vojne aktivnosti ka Atlantiku.

Prema Trampu, ovaj potez predstavlja najznačajniju izgradnju američke strateške infrastrukture na Severnom polarnom krugu u poslednjim decenijama. Takođe, ovakav pristup jača vezu između Severne Amerike i Evrope u okviru NATO-a, dodatno otežavajući pristup Kine i Rusije arktičkim resursima i projektima.

Ekonomske mere protiv Rusije i Irana kao deo nove doktrine

Kada je reč o ratu u Ukrajini, Tramp je istakao značaj nedavnog potpisivanja zakona Lindsey O. Graham Sanctioning Russia and Iran Act of 2026. Ovaj akt omogućava uvođenje sekundarnih tarifa u iznosu od 100% protiv glavnih kupaca ruske nafte i gasa. Na taj način Vašington šalje jasnu poruku da se pregovori sa Rusijom ne vode diplomatskim putem, već se na neprijateljske aktivnosti odgovara ekonomskom silom.

Tramp je naglasio da je povezivanje novih carinskih ovlašćenja sa zahtevom za prekid neprijateljstava znak da je cena nastavka iscrpljivanja Ukrajine postala neodrživa za globalnu ekonomiju. Ovim pristupom, SAD jasno pokazuju da na globalne krize odgovaraju neposrednom primenom ekonomske i vojne moći.

Implikacije nove američke spoljne politike

Nova doktrina Donalda Trampa ističe militarizaciju borbe protiv kartela, stratešku kontrolu Arktika i ekonomsku izolaciju Rusije i Irana kao ključne elemente savremene američke politike. Ove promene, prema zvaničnim izjavama, redefinišu ulogu SAD na međunarodnoj sceni i postavljaju nove standarde u upotrebi sile i ekonomskih mera. Istovremeno, ovakav pristup izaziva reakcije među partnerima i rivalima, dok se efekti novih mera pažljivo prate na globalnom nivou.