JKP Beogradske elektrane predložilo nižu cenu grejanja po kWh, ali i povećanje fiksnog dela snage od 18,02 odsto

Javno komunalno preduzeće Beogradske elektrane podnelo je zahtev za nove cene toplotne energije koje bi važile od 1. oktobra 2026. godine. Predlog podrazumeva da se cena grejanja za stambeni i poslovni prostor smanji za 5,57 odsto, dok bi fiksni deo za snagu porastao za 18,02 odsto. Ove izmene odnose se na nastupajuću grejnu sezonu 2026/2027, saopštila je kompanija na svom zvaničnom sajtu.

Smanjenje varijabilnog dela i povećanje fiksnih troškova

S obzirom na predlog, cena varijabilnog dela energije za stambeni prostor bi pala sa 8,21 na 7,76 dinara po kilovat satu (din/kWh), bez poreza na dodatu vrednost (PDV). U poslovnom prostoru cena bi se smanjila sa 10,02 na 9,46 din/kWh. Međutim, fiksni deo za snagu za oba tipa korisnika povećao bi se sa 6.350,58 na 7.494,86 din/kW godišnje. Kao rezultat, korisnici bi mogli osetiti promene u strukturi svojih računa – niža cena po potrošenom kWh, ali veći godišnji iznos za instalisanu snagu.

Promene u naplati po površini i snazi

Uporedo sa tim, predlog predviđa i povećanje cene kod naplate prema zagrevanoj površini i instalisanoj snazi. Cena za stambene prostore rasla bi za 9,44 odsto, sa 1.679,35 na 1.837,89 dinara po kvadratnom metru godišnje, bez PDV-a. Cena za poslovne prostore povećala bi se za 9,51 odsto, sa 17.287,80 na 18.931,39 din/kW godišnje. U odluci Nadzornog odbora JKP Beogradske elektrane navodi se da se jedinična cena za stambeni prostor računa na osnovu prosečne potrošnje od 136 kWh po m2. Takođe, predloženo je da se cena naplate potrošene tople vode (PTV) poveća za 10 odsto za sve potrošače.

Regulatorni okvir i implikacije za korisnike

Odluka o izmenama i dopunama cena doneta je saglasno Uredbi Vlade Republike Srbije o metodologiji određivanja cena snabdevanja toplotnom energijom. Energetski subjekti su, prema toj uredbi, u obavezi da do 1. septembra svake godine podnesu zahtev za odobravanje novih cena za narednu grejnu sezonu, koja počinje 15. oktobra. U međuvremenu, iz Beogradskih elektrana napominju da je poslednje povećanje cena toplotne energije stupilo na snagu 1. oktobra 2025. godine. Pored toga, predložene izmene primenjivaće se po dobijanju saglasnosti osnivača i biće objavljene u Službenom listu grada Beograda. Na kraju, sve promene odnosiće se na korisnike od 1. oktobra 2026. godine. Ova odluka može imati značajan uticaj na budžete domaćinstava i firmi, zavisno od njihove potrošnje i površine prostora.

Srbija usklađuje Zakon o radu sa Konvencijom 193 MOR i EU Direktivom, štiteći hiljade radnika na digitalnim platformama

Srbija pokreće izmene Zakona o radu kako bi platformski radnici, poput dostavljača, dobili jasniju pravnu i socijalnu zaštitu. Usklađivanje sa Konvencijom 193 Međunarodne organizacije rada (MOR) i Direktivom Evropske unije o platformskom radu obuhvatiće hiljade građana koji ostvaruju prihod u gig ekonomiji. Ova inicijativa predstavljena je na tripartitnoj radionici u organizaciji Međunarodne organizacije rada, uz podršku Evropske unije i organizacije Re:People.

Srbija se nalazi među vodećim evropskim zemljama po broju digitalnih platformskih radnika po glavi stanovnika. Zbog toga, nova pravila imaju direktan uticaj na tržište rada i prava radnika. Konvencija 193, usvojena u junu 2026, i EU Direktiva iz 2024. godine, predstavljaju prve globalne i evropske okvire za regulisanje rada posredstvom digitalnih servisa kao što su Glovo, Wolt i Yandex. Platformsko zapošljavanje obuhvata poslove preko aplikacija i algoritama, a regulativa ima za cilj da osigura dostojanstven rad i fer konkurenciju.

Platformski radnici u Srbiji i značaj novih pravila

Podaci pokazuju da platformski radnici u Srbiji često rade bez jasnog radnog statusa. S druge strane, fleksibilnost ovog modela prati i visoka nesigurnost. Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR za Srbiju, istakao je: „Konvencija 193 MOR i Direktiva EU ne postoje da bi ugasile ovaj model poslovanja. Cilj je da se postave jasna pravila igre, a na nama u Beogradu je zadatak da započnemo konkretne razgovore kako bi Srbija na vreme uskladila svoje propise, garantovala dostojanstven rad i adekvatnu socijalnu zaštitu hiljadama ljudi koji ostvaruju određene prihode putem aplikacija, a poslodavcima obezbedila fer tržišne uslove.“

Nove izmene treba da definišu radni status platformskih radnika, povećaju transparentnost algoritama i obezbede socijalnu sigurnost za angažovane. Takođe, predviđa se bolja zaštita prava i obaveza kako za radnike, tako i za poslodavce.

Tripartitni dijalog i očekivane promene u zakonodavstvu

U Beogradu su se okupili najvažniji akteri tržišta rada, uključujući Zorana Martinovića, pomoćnika ministra za rad, predstavnike sindikata i Unije poslodavaca Srbije. Radionica je deo šireg projekta MOR i EU „Unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i inspekcije rada u Republici Srbiji“.

Konačno, usvajanje Konvencije 193 i EU Direktive značiće da platformski radnici u Srbiji prvi put dobijaju radnopravnu zaštitu prema međunarodnim standardima. Kao rezultat toga, očekuju se transparentniji uslovi angažovanja i jača socijalna sigurnost. Ove promene pozicioniraju Srbiju kao jednu od prvih zemalja regiona koja uvodi ovakve standarde, što može uticati i na ostale države Zapadnog Balkana.

Sanacija ključnog postrojenja AV3 u Sazhalombati vraća pun kapacitet rafineriji i jača sigurnost snabdevanja gorivom u Mađarskoj i regionu

MOL je završio radove na rekonstrukciji postrojenja AV3 u Rafineriji Dunav, koje je oštećeno u požaru u oktobru 2025. godine. Sanacija ovog ključnog postrojenja sprovedena je u skladu sa planom, a vrednost investicije iznosi 18 milijardi forinti. Nakon završetka građevinskih radova, kompanija će postepeno pokrenuti ponovno testiranje i puštanje u rad, što će omogućiti da rafinerija u Sazhalombati ponovo radi punim kapacitetom.

Detalji sanacije postrojenja AV3

Požar u oktobru 2025. godine izazvao je značajna oštećenja na AV3 postrojenju za destilaciju sirove nafte, što je direktno uticalo na proizvodne kapacitete Rafinerije Dunav. U protekloj godini MOL je sproveo sveobuhvatnu sanaciju. Oštećena armiranobetonska konstrukcija u potpunosti je uklonjena i ponovo izgrađena. Takođe, obnovljena je oštećena procesna oprema, sistemi za upravljanje kao i elektroenergetski sistemi. U okviru rekonstrukcije ugrađeno je 27 novih pumpi velikog kapaciteta i zamenjeno osam kilometara cevovoda. Postavljeno je 100 kilometara električnih kablova, što dodatno povećava pouzdanost i bezbednost postrojenja. Građevinski radovi završeni su prema prvobitno predviđenom planu, što je omogućilo početak pripreme za bezbedno ponovno pokretanje AV3 postrojenja.

Sigurnost snabdevanja gorivom i značaj za region

U narednom periodu biće sprovedena ispiranja sistema, ispitivanja pod pritiskom i funkcionalna testiranja opreme za upravljanje procesima i bezbednosne opreme. Kao rezultat, svaki korak procesa pratiće stroge provere i testiranja operativne bezbednosti. Nakon završetka svih provera, moći će da se uvede sirova nafta i da krene postepeno obnavljanje proizvodnje tokom oktobra. Povratak AV3 postrojenja u punu funkciju omogućava MOL-ovoj rafineriji da ojača sigurnost snabdevanja gorivom ne samo u Mađarskoj, već i u celom regionu. U kontekstu globalne energetske krize i posledica sukoba u Iranu, svaki pouzdan izvor i pravac snabdevanja postaje još važniji za tržišnu stabilnost.

Izjave rukovodstva i planovi za budućnost

„Danas smo uspešno završili rekonstrukciju našeg postrojenja, koje je u oktobru pretrpelo požar. Od ovog trenutka možemo postepeno da počnemo sa testiranjem i punjenjem postrojenja. Najvažnije za MOL u ovom trenutku jeste da postrojenje bezbedno ponovo počne da radi punim kapacitetom“, izjavio je Kristijan Pulaj (Krisztián Pulay), viši potpredsednik MOL Grupe za proizvodnju i razvoj u sektoru Downstream. Prema njegovim rečima, poslednji meseci su pokazali da zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji, diverzifikovanoj nabavci i mogućnostima uvoza, kompanija može da obezbedi stabilne osnove snabdevanja gorivom. On ističe da povratak AV3 postrojenja daje Rafineriji Dunav veću fleksibilnost i jača poziciju MOL-a za zadovoljavanje domaće i regionalne potražnje. Ova investicija, pored tehničke obnove, ima i stratešku važnost za energetsku bezbednost regiona, posebno u uslovima neizvesnosti na globalnom tržištu energenata.