Srbija usklađuje Zakon o radu sa Konvencijom 193 MOR i EU Direktivom, štiteći hiljade radnika na digitalnim platformama

Srbija pokreće izmene Zakona o radu kako bi platformski radnici, poput dostavljača, dobili jasniju pravnu i socijalnu zaštitu. Usklađivanje sa Konvencijom 193 Međunarodne organizacije rada (MOR) i Direktivom Evropske unije o platformskom radu obuhvatiće hiljade građana koji ostvaruju prihod u gig ekonomiji. Ova inicijativa predstavljena je na tripartitnoj radionici u organizaciji Međunarodne organizacije rada, uz podršku Evropske unije i organizacije Re:People.

Srbija se nalazi među vodećim evropskim zemljama po broju digitalnih platformskih radnika po glavi stanovnika. Zbog toga, nova pravila imaju direktan uticaj na tržište rada i prava radnika. Konvencija 193, usvojena u junu 2026, i EU Direktiva iz 2024. godine, predstavljaju prve globalne i evropske okvire za regulisanje rada posredstvom digitalnih servisa kao što su Glovo, Wolt i Yandex. Platformsko zapošljavanje obuhvata poslove preko aplikacija i algoritama, a regulativa ima za cilj da osigura dostojanstven rad i fer konkurenciju.

Platformski radnici u Srbiji i značaj novih pravila

Podaci pokazuju da platformski radnici u Srbiji često rade bez jasnog radnog statusa. S druge strane, fleksibilnost ovog modela prati i visoka nesigurnost. Jovan Protić, nacionalni koordinator MOR za Srbiju, istakao je: „Konvencija 193 MOR i Direktiva EU ne postoje da bi ugasile ovaj model poslovanja. Cilj je da se postave jasna pravila igre, a na nama u Beogradu je zadatak da započnemo konkretne razgovore kako bi Srbija na vreme uskladila svoje propise, garantovala dostojanstven rad i adekvatnu socijalnu zaštitu hiljadama ljudi koji ostvaruju određene prihode putem aplikacija, a poslodavcima obezbedila fer tržišne uslove.“

Nove izmene treba da definišu radni status platformskih radnika, povećaju transparentnost algoritama i obezbede socijalnu sigurnost za angažovane. Takođe, predviđa se bolja zaštita prava i obaveza kako za radnike, tako i za poslodavce.

Tripartitni dijalog i očekivane promene u zakonodavstvu

U Beogradu su se okupili najvažniji akteri tržišta rada, uključujući Zorana Martinovića, pomoćnika ministra za rad, predstavnike sindikata i Unije poslodavaca Srbije. Radionica je deo šireg projekta MOR i EU „Unapređenje bezbednosti i zdravlja na radu i inspekcije rada u Republici Srbiji“.

Konačno, usvajanje Konvencije 193 i EU Direktive značiće da platformski radnici u Srbiji prvi put dobijaju radnopravnu zaštitu prema međunarodnim standardima. Kao rezultat toga, očekuju se transparentniji uslovi angažovanja i jača socijalna sigurnost. Ove promene pozicioniraju Srbiju kao jednu od prvih zemalja regiona koja uvodi ovakve standarde, što može uticati i na ostale države Zapadnog Balkana.

Sanacija ključnog postrojenja AV3 u Sazhalombati vraća pun kapacitet rafineriji i jača sigurnost snabdevanja gorivom u Mađarskoj i regionu

MOL je završio radove na rekonstrukciji postrojenja AV3 u Rafineriji Dunav, koje je oštećeno u požaru u oktobru 2025. godine. Sanacija ovog ključnog postrojenja sprovedena je u skladu sa planom, a vrednost investicije iznosi 18 milijardi forinti. Nakon završetka građevinskih radova, kompanija će postepeno pokrenuti ponovno testiranje i puštanje u rad, što će omogućiti da rafinerija u Sazhalombati ponovo radi punim kapacitetom.

Detalji sanacije postrojenja AV3

Požar u oktobru 2025. godine izazvao je značajna oštećenja na AV3 postrojenju za destilaciju sirove nafte, što je direktno uticalo na proizvodne kapacitete Rafinerije Dunav. U protekloj godini MOL je sproveo sveobuhvatnu sanaciju. Oštećena armiranobetonska konstrukcija u potpunosti je uklonjena i ponovo izgrađena. Takođe, obnovljena je oštećena procesna oprema, sistemi za upravljanje kao i elektroenergetski sistemi. U okviru rekonstrukcije ugrađeno je 27 novih pumpi velikog kapaciteta i zamenjeno osam kilometara cevovoda. Postavljeno je 100 kilometara električnih kablova, što dodatno povećava pouzdanost i bezbednost postrojenja. Građevinski radovi završeni su prema prvobitno predviđenom planu, što je omogućilo početak pripreme za bezbedno ponovno pokretanje AV3 postrojenja.

Sigurnost snabdevanja gorivom i značaj za region

U narednom periodu biće sprovedena ispiranja sistema, ispitivanja pod pritiskom i funkcionalna testiranja opreme za upravljanje procesima i bezbednosne opreme. Kao rezultat, svaki korak procesa pratiće stroge provere i testiranja operativne bezbednosti. Nakon završetka svih provera, moći će da se uvede sirova nafta i da krene postepeno obnavljanje proizvodnje tokom oktobra. Povratak AV3 postrojenja u punu funkciju omogućava MOL-ovoj rafineriji da ojača sigurnost snabdevanja gorivom ne samo u Mađarskoj, već i u celom regionu. U kontekstu globalne energetske krize i posledica sukoba u Iranu, svaki pouzdan izvor i pravac snabdevanja postaje još važniji za tržišnu stabilnost.

Izjave rukovodstva i planovi za budućnost

„Danas smo uspešno završili rekonstrukciju našeg postrojenja, koje je u oktobru pretrpelo požar. Od ovog trenutka možemo postepeno da počnemo sa testiranjem i punjenjem postrojenja. Najvažnije za MOL u ovom trenutku jeste da postrojenje bezbedno ponovo počne da radi punim kapacitetom“, izjavio je Kristijan Pulaj (Krisztián Pulay), viši potpredsednik MOL Grupe za proizvodnju i razvoj u sektoru Downstream. Prema njegovim rečima, poslednji meseci su pokazali da zahvaljujući sopstvenoj proizvodnji, diverzifikovanoj nabavci i mogućnostima uvoza, kompanija može da obezbedi stabilne osnove snabdevanja gorivom. On ističe da povratak AV3 postrojenja daje Rafineriji Dunav veću fleksibilnost i jača poziciju MOL-a za zadovoljavanje domaće i regionalne potražnje. Ova investicija, pored tehničke obnove, ima i stratešku važnost za energetsku bezbednost regiona, posebno u uslovima neizvesnosti na globalnom tržištu energenata.

Troškovi servisiranja duga rastu zbog inflacije i energetskih poremećaja, Velika Britanija beleži rekordne kamate na dug

Međunarodni monetarni fond (MMF) upozorio je da i razvijenim ekonomijama raste trošak zaduživanja. Javni dug Sjedinjenih Američkih Država premašio je 40 biliona dolara, dok Velika Britanija beleži rekordno visoke kamate na državne obveznice. Ovo su ključne poruke iz intervjua koji je Kristalina Georgijeva, direktorka MMF-a, dala na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Rast javnog duga i troškova zaduživanja u razvijenim ekonomijama

Prema oceni MMF-a, globalni ekonomski šokovi podigli su nivo javnog duga u razvijenim državama. Sjedinjene Američke Države su u poslednjih deset godina udvostručile javni dug, koji sada prelazi 40 biliona dolara. Kao rezultat, rast troškova servisiranja duga dodatno opterećuje javne finansije. U Velikoj Britaniji, državno zaduživanje u avgustu dostiglo je 18,3 milijarde funti. Troškovi kamata na dug su najviši za avgust od 1997. godine, kada je počelo vođenje mesečne evidencije.

Inflacija, energetski šokovi i fiskalni izazovi

Kristalina Georgijeva navodi da su ratovi i poremećaji u snabdevanju naftom podstakli inflaciju, što je dovelo do povećanja kamatnih stopa i rasta troškova zaduživanja država. Ona ističe da razvijene ekonomije treba da smanje javni dug i sprovedu fiskalnu konsolidaciju, dok centralne banke moraju nastaviti sa očuvanjem stabilnosti cena. “Vreme je da se preduzmu mere”, poručila je Georgijeva. “To su politički teški koraci, ali neophodni”, dodala je direktorka MMF-a.

Izazovi za globalnu ekonomiju i uloga veštačke inteligencije

U intervjuu je naglašeno da svetsku ekonomiju trenutno oblikuju dve suprotstavljene sile: energetski šok izazvan poremećajima u snabdevanju i snažan talas ulaganja u razvoj veštačke inteligencije. Georgijeva je upozorila da bi veći broj nepredvidivih slučajeva u radu sistema veštačke inteligencije mogao predstavljati rizik za globalni finansijski sistem. Prema njenim rečima, trajna normalizacija snabdevanja energentima iz zemalja Persijskog zaliva bila bi važna za stabilizaciju globalne ekonomije, ali do toga još nije došlo.

Perspektiva i fiskalna odgovornost razvijenih država

Situacija u Velikoj Britaniji nije suštinski drugačija od drugih velikih razvijenih ekonomija. MMF preporučuje fiskalnu odgovornost i smanjenje javnog duga kako bi se obuzdali rastući troškovi zaduživanja. Sve veći izdaci za kamate predstavljaju izazov za održivost javnih finansija i ekonomski rast. U narednom periodu, fiskalna konsolidacija i nastavak politike stabilnosti cena biće ključni za očuvanje makroekonomske stabilnosti razvijenih zemalja.