Prvi sneg ove sezone pada na Kopaoniku i najvišim delovima Golije, uz jak severni vetar i niske temperature.

Prvi sneg u sezoni stigao je iznenađujuće rano, jer je sneg u septembru na Kopaoniku i Goliji danas počeo da pada i prekrio najviše delove ovih planina. Ova pojava iznenadila je mnoge, s obzirom na to da je kalendarski još uvek leto, ali su se uslovi na visinama brzo promenili i doneli prave zimske prizore.

Jutro je na Kopaoniku počelo vedro, uz temperaturu od svega 1°C. Sredinom dana temperatura je dostigla 5°C, ali je nakon 14 časova počeo da duva jak severni vetar i sneg je počeo da veje. Temperatura je tada ponovo pala na 1°C, a planina se ubrzo zabelila. Na snimcima i fotografijama vidi se da su centar Kopaonika i najviši delovi planine pod snegom, kao usred zime.

Sneg u septembru na Kopaoniku i Goliji: detalji vremenskih prilika

Pored Kopaonika, sneg je danas padao i na najvišim delovima Golije. U najvišim planinskim predelima Kosova i Metohije, posebno iznad 1700 metara nadmorske visine, očekuje se da će sneg padati i do kraja dana. Duva vrlo jak severni vetar, što dodatno pojačava osećaj hladnoće. Zbog konvektivne oblačnosti mogući su i pljuskovi snega sa grmljavinom, dok su u nižim predelima zabeleženi pljuskovi kiše praćeni grmljavinom.

Trenutno se prema Kopaoniku sa severa približavaju novi grmljavinski procesi, što dodatno komplikuje vremenske prilike. Sneg se povremeno očekuje tokom večeri i noći, a temperatura će se spuštati do 0°C.

Kakvo vreme se očekuje narednih dana na planinama Srbije

Prema najavama, sneg u septembru na Kopaoniku i Goliji može se zadržati do sutra ujutro, kada se očekuje stabilizacija vremena. U jutarnjim satima moguć je i mraz. Već u četvrtak sledi sunčanije i toplije vreme, dok se u petak očekuje novo prolazno naoblačenje i zahlađenje, sa kišom i pljuskovima. Od vikenda se najavljuje stabilizacija vremena i postepeno otopljenje.

Ova neuobičajena vremenska pojava pokazuje koliko brzo mogu da se promene uslovi na visokim planinama u Srbiji. Sneg u septembru na Kopaoniku i Goliji nije čest, ali podseća sve posetioce i stanovnike da su planine nepredvidive i zahtevaju odgovarajuću pripremu čak i kada leto još traje.

Američki predsednik Donald Tramp obratio se Generalnoj skupštini UN, ističući uspehe SAD i komentarišući pitanja Irana, ali je u govoru pomenuo i Srbiju.

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Donald Tramp, danas se obraća na 81. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. U svom govoru, Tramp je naglasio uspehe SAD tokom protekle godine, izneo stavove o aktuelnim međunarodnim pitanjima, a među temama koje je pomenuo bila je i Srbija. Na samom ulazu u sedište UN, Tramp je u pratnji prve dame Melanije Tramp, kratko razgovarao sa novinarima. Tom prilikom, izjavio je da mu je čast što je prisutan na ovom značajnom događaju.

Pre svega, Tramp je u uvodnom delu govora istakao da se Amerika “uzdiže” i da je američka nacija, po njegovim rečima, u boljoj poziciji nego ikada do sada. “Naša nacija raste, naša moć se širi, naša zemlja napreduje bolje nego ikada pre, i naša budućnost je veoma, veoma svetla”, poručio je Tramp okupljenima u Generalnoj skupštini.

Odluka o Iranu na dnevnom redu Generalne skupštine

Jedna od centralnih tema Trampovog obraćanja bila je situacija sa Iranom, što je potvrdilo da je odluka o Iranu u fokusu međunarodne zajednice. Tramp je naglasio da ne želi da “dozvoli da opasnosti rastu ni dan duže” niti da “pusti da problemi eskaliraju”. Prema njegovim rečima, postoje dva slučaja kada je Iran rekao “ne”, a on je to ocenio kao “veliku grešku”. Na taj način, Tramp je još jednom jasno stavio do znanja da stav Sjedinjenih Država prema Iranu ostaje čvrst.

Pored toga, Tramp je tokom svog govora pomenuo i Srbiju, što pokazuje da međunarodna pozicija Srbije ostaje važna tema na svetskoj političkoj sceni. Ipak, detalji o tome u kom kontekstu je Srbija pomenuta nisu objavljeni u zvaničnom saopštenju. Očekuje se da će se više informacija pojaviti tokom dana, nakon što se završi obraćanje svih svetskih lidera.

Uspeh SAD i poruke Generalnoj skupštini

Tramp je iskoristio priliku da naglasi uspehe koje su SAD postigle tokom prethodne godine. Prema njegovim rečima, američka ekonomija je zabeležila rast, a uloga zemlje na međunarodnoj sceni dodatno je ojačana. “Naša budućnost je veoma, veoma svetla”, ponovio je Tramp u svom govoru, ističući optimizam kada je reč o daljem razvoju Sjedinjenih Država.

U međuvremenu, Generalna skupština UN nastavlja svoj rad, a svi pogledi su uprti u odluku o Iranu, koja bi mogla imati značajne posledice za međunarodne odnose. Očekuje se da će se tokom dana pojaviti nove informacije o daljim koracima svetskih lidera.

Pored pitanja Irana i pomena Srbije, Tramp je u svom govoru najavio da će Sjedinjene Američke Države nastaviti da štite svoje interese na globalnom nivou. S druge strane, ostaje da se vidi kako će ostale članice UN reagovati na iznesene stavove.

Amaterski arheolog pronašao 934 srebrna denara iz vremena cara Hadrijana

Neočekivano otkriće u Nemačkoj

Oliver Riedl, amaterski arheolog, doživeo je iznenađenje svoje karijere kada je njegov metal detektor neprestano signalizirao prisustvo metala u polju nedaleko od Veselinga, južno od Kelna. Nakon što je pronašao nekoliko srebrnih novčića, shvatio je da se ispod površine krije nešto veće. Pozivajući stručnjake, ubrzo je otkriveno ukupno 934 srebrna denara iz rimskog perioda. LVR-LandesMuseum Bonn je potvrdio da je ovo najveće takvo otkriće u Nemačkoj.

Historijski značaj pronalaska

Većina novčića potiče iz vremena Flavijevaca (69–96 n.e.), a najstariji novčić datira iz 148. godine pre nove ere. Kolekcija teška 3.1 kilograma verovatno je bila namerno zakopana u drugom kvartalu drugog veka nove ere, kako navodi Erich Classen, državni arheolog. ‘Moguće je da je osoba želela da sačuva svoje bogatstvo, s obzirom na to da banke nisu postojale’, izjavio je Classen.