Američki predsednik naveo da je postizanje sporazuma blizu, ali ostavio mogućnost za iznenadne promene

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp oglasio se na društvenoj mreži Truth Social povodom aktuelnih pregovora sa Iranom, ističući da proces teče “uredno i konstruktivno”. U objavi je naglasio da Sjedinjene Države neće dozvoliti Iranu da razvije ili nabavi nuklearno oružje, a kao ključnu tačku istakao je i blizinu postizanja sporazuma.

Tramp je posebno kritikovao prethodni nuklearni dogovor poznat kao JCPOA, koji je postignut tokom mandata bivšeg predsednika Baraka Obame. Prema njegovoj oceni, taj sporazum je bio “jedan od najgorih koje je Amerika ikada sklopila” i predstavljao je, kako navodi, “direktan put ka razvoju nuklearnog oružja u Iranu”. Suprotno tome, Tramp tvrdi da sadašnji pregovori idu u potpuno drugom smeru.

U zvaničnoj poruci, predsednik je istakao da je svojim predstavnicima poručio da ne žure sa dogovorom, uz ocenu da je “vreme na strani SAD”. Naveo je i da će sve postojeće mere protiv Irana ostati na snazi dok god sporazum ne bude finalizovan, potvrđen i potpisan. “Obe strane moraju da odvoje vreme i da to urade kako treba”, dodao je Tramp.

Prema objavi američkog predsednika, iako je postizanje sporazuma blizu, pregovori nisu u završnoj fazi i postoji mogućnost za iznenadne promene u toku procesa. Zvaničnici nisu izneli dodatne detalje o samom toku pregovora niti o tačnom vremenskom okviru za potpisivanje sporazuma.

“Proces napreduje uredno i konstruktivno, ali neće biti kompromisa po pitanju nuklearnog naoružanja Irana”, poručio je Tramp u svojoj izjavi.

Američki zvaničnici navode da je Iran pokazao spremnost za odlaganje visoko obogaćenog uranijuma, pregovori sa SAD nastavljeni, konačni sporazum još nije postignut

Iran je prema navodima visokog zvaničnika američke administracije pristao na načelni dogovor o odlaganju visoko obogaćenog uranijuma tokom pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama. Zvaničnik je saopštio da se očekuje nastavak razgovora, dok finalni sporazum još nije potpisan.

Prema izjavama američkog zvaničnika, smatra se da je iranski vrhovni lider odobrio osnovne smernice za dogovor, ali određeni detalji i dalje zahtevaju usaglašavanje pre mogućeg potpisivanja. Sjedinjene Države insistiraju da Iran pristane na odlaganje visoko obogaćenog uranijuma i reši otvorena pitanja vezana za nuklearni program.

U okviru mogućeg dogovora, Sjedinjene Države bi ukinule blokadu brodova koji ulaze i izlaze iz iranskih luka. Takođe je najavljeno da bi postojala koordinacija između Centralne komande SAD i zemalja Persijskog zaliva kako bi se osigurala bezbednost pomorskog saobraćaja, uz napomenu da ta koordinacija ne podrazumeva uvođenje sistema naplaćivanja prolaza.

Pregovarački tim SAD uključuje potpredsednika JD Vensa, izaslanika za Bliski istok Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera, koji su direktno uključeni u proces. Zvaničnici iz SAD navode da pokušavaju da u pregovore uključe i druge saveznike iz regiona Bliskog istoka.

Američka strana smatra da bi novi dogovor, ukoliko bude postignut, bio povoljniji od prethodnog iz 2015. godine, koji je dozvoljavao Iranu da obogaćuje uranijum do izvesnog nivoa. Zvaničnici naglašavaju da još uvek postoje otvorena pitanja i da nema očekivanja da će do potpisivanja dogovora doći tokom tekućeg vikenda.

Ovi razgovori deo su šireg diplomatskog napora za rešavanje pitanja iranskog nuklearnog programa i stabilizaciju situacije u regionu. Prethodni pokušaji postizanja dogovora o nuklearnom programu Irana uključivali su međunarodne posrednike i dogovore postignute tokom ranijih američkih administracija.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve detalje iz pregovora, a zvaničnici najavljuju nastavak dijaloga u narednim danima.

Prema analizama, Izrael više ne zauzima centralnu ulogu u koordinaciji sa SAD tokom aktuelne krize

Premijer Izraela Benjamin Netanjahu izgubio je uticaj u koordinaciji sa Sjedinjenim Američkim Državama tokom aktuelnog sukoba sa Iranom, navode izvori iz analize koja je danas objavljena. Prema navodima, Izrael više ne zauzima centralno mesto u odnosima sa Vašingtonom, a američka administracija je postupno isključila izraelske zvaničnike iz detalja pregovora sa Iranom.

U ranoj fazi eskalacije, Netanjahu je smatrao da bi zajednički izraelsko-američki vojni udari mogli dovesti do promene režima u Iranu i potpunog zaustavljanja njegovog nuklearnog programa. Izraelski premijer je tada isticao svakodnevnu komunikaciju sa američkim predsednikom Donaldom Trampom i svoju ključnu ulogu u upravljanju krizom.

Međutim, tokom daljeg razvoja događaja, nakon što glavni ratni ciljevi nisu ostvareni, SAD su se okrenule pregovorima o deeskalaciji sa Iranom. Izraelski zvaničnici, kako se navodi, informacije o kontaktima Vašingtona i Teherana pribavljali su putem obaveštajnih i regionalnih kanala, a ne iz zvaničnih izvora.

Analiza navodi da su izraelske vlasti zabrinute zbog promene prioriteta SAD, posebno nakon što je Iran zatvorio Ormuski moreuz i došlo do rasta cena nafte, što je uticalo na američku odluku da prioritet da prekidu sukoba. Izrael nije uspeo da ostvari tri ključna ratna cilja: promenu režima u Iranu, uništenje nuklearnog programa i neutralizaciju balističkih raketa. Američki predlozi su, u kasnijoj fazi, išli ka privremenom zamrzavanju nuklearnih aktivnosti, a ne njihovom potpunom ukidanju.

U vojnom domenu, SAD su u početku koordinisale sa Izraelom napade na iranske naftne i gasne objekte, ali su kasnije ograničile podršku zbog bojazni od širenja sukoba i posledica po globalno energetsko tržište. Takođe, pojedini izraelski planovi, poput angažovanja kurdskih boraca unutar Irana, zaustavljeni su od strane američke administracije nakon početne podrške.

Prema ocenama, Izrael se postepeno pomerio iz pozicije ravnopravnog partnera ka ulozi izvršioca američke politike, uz sve veću zavisnost od podrške Vašingtona. Izraelski ministar odbrane Izrael Kac potvrdio je da Izrael čeka “zeleno svetlo iz SAD” za određene poteze. Zaključuje se da je Netanjahu u međuvremenu prilagodio politički narativ, ističući značaj američko-izraelskog savezništva, dok budući tok odnosa sa Iranom u velikoj meri zavisi od američkih procena.