Zdravstvene vlasti i Svetska zdravstvena organizacija istražuju izbijanje hantavirusa na brodu koji je trenutno u karantinu

Sumnja na izbijanje hantavirusa na kruzeru koji plovi Atlantskim okeanom dovela je do pokretanja sveobuhvatne istrage o mogućim načinima prenosa bolesti među putnicima i članovima posade. Prema navodima zdravstvenih zvaničnika, više od 150 osoba nalazi se u karantinu na brodu nakon što su prijavljena tri smrtna slučaja potencijalno povezana sa ovom retkom virusnom infekcijom.

Hantavirus se obično prenosi na ljude putem kontakta sa izlučevinama glodara, ali stručnjaci ističu da je, iako retko, moguć i ograničen prenos sa čoveka na čoveka. Direktor odeljenja za pripremu i prevenciju epidemija Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Marija van Kerkhove, izjavila je da postoje indicije da je do prenosa moglo doći među osobama koje su bile u bliskom kontaktu, poput supružnika ili osoba koje su delile kabinu.

Zvaničnici navode da je u toku istraga, uključujući sprovođenje karantinskih mera i praćenje kontakata, kako bi se utvrdilo poreklo virusa i sprečilo dalje širenje. Prema rečima Van Kerkhove, postoji pretpostavka da su neki od zaraženih možda došli u kontakt sa hantavirusom tokom boravka u prirodi u Argentini, pre nego što su se ukrcali na kruzer MV Hondius, koji je postao žarište izbijanja tokom višenedeljne ekspedicije na polarne predele.

„Smatramo da je moguće da je virus na brod unet spolja, pre nego što je ekspedicija započela“, saopštila je Van Kerkhove tokom konferencije za novinare, navodeći da je par koji je preminuo ranije boravio u područjima gde su zabeležena staništa glodara. U saopštenju SZO navodi se da precizni uzroci izbijanja još nisu utvrđeni i da je istraga u toku.

Brod je tokom putovanja pristajao na nekoliko ostrva duž afričke obale, ali zvaničnici za sada nemaju potvrdu da je do prenosa došlo na samom brodu ili tokom izleta na kopnu. SZO i dalje prati situaciju i sarađuje sa lokalnim zdravstvenim vlastima kako bi se preduzele sve neophodne preventivne mere.

Hantavirus je retka, ali potencijalno ozbiljna bolest, saopštavaju stručnjaci, a simptomi uključuju povišenu temperaturu, bolove u mišićima i poteškoće sa disanjem. Zdravstvene vlasti apeluju na oprez i preporučuju osobama koje su bile u kontaktu sa putnicima sa broda da obrate pažnju na moguće simptome. Istraga o izvoru zaraze i mehanizmima prenosa se nastavlja, dok se posada i putnici broda MV Hondius nalaze pod nadzorom zdravstvenih službi.

Tužilaštvo u Rovigu i ministarstvo spoljnih poslova uključeni u istragu, porodica bez kontakta od 22. aprila

Elizabeta Fereto (50), italijanska manekenka i preduzetnica koja je javno govorila o zlostavljanju koje je doživela od Džefrija Epstina, nestala je 22.04.2024. godine, a njena porodica iz Veneta od tada nema nikakve informacije o njenoj sudbini, saopšteno je iz policijskih izvora. Porodica je nestanak prijavila tužilaštvu u Rovigu nakon višednevnog bezuspešnog pokušaja da stupi u kontakt sa Feretovom.

Prema dostupnim informacijama, Elizabeta Fereto je početkom aprila boravila kod roditelja i brata u Venetu, nakon čega se vratila u Sjedinjene Američke Države. Posle 22. aprila, njen mobilni telefon je nedostupan, a svi profili na društvenim mrežama su deaktivirani ili izbrisani. Ministarstvo spoljnih poslova Italije uključilo se u slučaj i, prema navodima, već je kontaktiralo američke vlasti radi daljeg postupanja.

Feretova je bila među prvim ženama koje su javno optužile Epstina, navodeći da je 2004. godine, nakon što je odbila njegove seksualne ponude, pobegla iz njegove vile u Njujorku. U njenoj izjavi iz tog perioda, Feretova je navela da je bila pozvana na audiciju za modni brend, pri čemu je prisustvovala i Gislejn Maksvel, kasnije osuđena zbog učešća u Epstinovim krivičnim delima.

Porodica i prijatelji navode da su do nekoliko dana pre nestanka imali redovnu komunikaciju sa Feretovom, a njena majka iz Montanjane je poslednji put razgovarala sa njom 22. aprila. Slučaj je izazvao zabrinutost zbog mogućih okolnosti nestanka, s obzirom na prethodne javne istupe Feretove u vezi sa Epstinom.

“Istraga je u toku i prikupljaju se svi relevantni podaci”, saopšteno je iz tužilaštva u Rovigu.

Lokalni tužilac saopštio da nema osnova za podizanje optužnice, istraga obuhvatila deljenje letaka sa adresom

Politička aktivistkinja iz Arlingtona, Barbara Wien, neće se suočiti sa državnim krivičnim optužbama nakon što je prošle godine protestovala ispred doma savetnika Bele kuće Stephena Millera i delila letke sa njegovom adresom, saopštila je lokalna tužiteljka. Prema zvaničnom podnesku, okružna tužiteljka za Arlington i Falls Church Parisa Dehghani-Tafti navela je da nakon pregleda dokaza nije pronađeno dovoljno osnova za pokretanje krivičnog postupka prema zakonu koji zabranjuje korišćenje tuđeg identiteta ili adrese u svrhu zastrašivanja ili uznemiravanja.

„Ne bi se ostvarila svrha pravde niti bi se ispunile etičke obaveze tužilaštva da se pokrene postupak“, navela je Dehghani-Tafti u sudskom dokumentu, dodajući da bi eventualno podizanje optužnice protiv Wien zbog protesta protiv politika administracije Donalda Trampa potencijalno kršilo njena ustavna prava na slobodu govora.

Barbara Wien, bivša univerzitetska profesorka i dugogodišnja politička aktivistkinja iz Arlingtona, bila je pod istragom od prošle godine, pošto je u avgustu i septembru delila letke sa Millerovom adresom i njegovom fotografijom na „poternici“ za navodne zločine protiv čovečnosti. Letak je uključivao i QR kod koji je upućivao na poziv za kongresnu istragu.

Drugi letak, takođe deljen u Millerovom komšiluku, opisivao ga je kao „alt-right ekstremistu iza najspornijih politika Donalda Trampa, Project 2025, i vašeg novog komšiju u Arlingtonu, Va.“

U obrazloženju odluke, Dehghani-Tafti je navela da letak nije pozivao na bilo kakvu akciju kod Millerove kuće niti na preduzimanje radnji protiv njega, već je samo predstavljao politički izraz. Nije pronađen dokaz da je Wien prekršila zakon o korišćenju ličnih podataka za uznemiravanje ili zastrašivanje, što je u Virdžiniji prekršaj.

Na osnovu dostupnih informacija, tužilaštvo je zaključilo da bi pokretanje postupka bilo u suprotnosti sa obavezom poštenog procesuiranja i pravima na slobodu izražavanja. Nije bilo izveštaja o incidentima nasilja ili ugrožavanju bezbednosti tokom protesta. Slučaj je time okončan na državnom nivou, dok je Wien nastavila sa svojim aktivističkim delovanjem.