Savezne službe potvrdile da su stope izostanka i dalje iznad proseka, dok zaposleni počinju da primaju zaostale zarade

Stope izostanka službenika Uprave za bezbednost saobraćaja (TSA) i dalje su povišene na većim američkim aerodromima, iako su zaposleni počeli da primaju deo zaostalih plata nakon 45-dnevne delimične obustave rada. Prema podacima savezne agencije, u nedelju je zabeležen izostanak od 10,6%, što odgovara 3.101 službeniku, dok je nekoliko dana ranije ta stopa bila 12,4%. Ove vrednosti značajno premašuju uobičajene nivoe izostanaka, koji su inače oko 2%, ukazujući na nastavak problema u kadrovskoj popunjenosti na kontrolnim punktovima bezbednosti.

Nadležni su naveli da se prosečno vreme čekanja na kontrolnim punktovima stabilizovalo početkom nedelje, ali su na određenim aerodromima zadržavanja i dalje iznad nacionalnog proseka. Na nekim lokacijama putnici su izveštavali o dužim čekanjima pri prolasku kroz bezbednosnu kontrolu, dok su drugi aerodromi zadržali standardne procedure.

Nedostatak osoblja usled izostanaka poklopio se sa periodom tokom kojeg Kongres Sjedinjenih Država nije postigao dogovor o finansiranju Ministarstva unutrašnje bezbednosti, što je prouzrokovalo kašnjenja u isplati plata zaposlenima u ovom sektoru. Zakonodavci su napustili zasedanje u petak, odlazeći na dvonedeljnu pauzu, dok su privremene mere finansiranja ostale nerešene.

Predsednik SAD je potpisao izvršno naređenje kojim je naloženo Ministarstvu unutrašnje bezbednosti da isplati plate zaposlenima TSA tokom trajanja obustave rada. Prvi deo zaostalih zarada počeo je da se isplaćuje tokom vikenda, što je potvrdio i portparol agencije.

Savezni zvaničnici navode da je povećana stopa izostanaka posledica finansijske neizvesnosti zaposlenih, ali i pojačanih opterećenja usled dužeg perioda bez primanja. Zaposleni su u prethodnim nedeljama isticali izazove sa pokrivanjem osnovnih životnih troškova zbog odloženih isplata.

Uprkos izazovima, nadležni iz TSA navode da prioritet ostaje održavanje bezbednosti putnika i da se preduzimaju mere za ublažavanje posledica smanjenog broja zaposlenih. Preduzimaju se i privremene preraspodele osoblja između aerodroma, u skladu sa potrebama na terenu.

Situacija ostaje dinamična, dok se očekuje da nastavak isplate zaostalih plata može pozitivno uticati na smanjenje izostanaka u narednim danima. Savezne službe apeluju na putnike da na vreme dolaze na aerodrome i prate aktuelne informacije o radu kontrolnih punktova.

Vlada nalaže zatvaranje komercijalnih objekata u 21 čas radnim danima, izuzeci za osnovne delatnosti

Vlada Egipta donela je odluku o skraćivanju radnog vremena za prodavnice, restorane i tržne centre zbog značajnog rasta troškova uvoza energenata u poslednja tri meseca. Novi režim nalaže da svi komercijalni objekti radnim danima budu zatvoreni do 21:00 čas, dok se vikendom i praznicima dozvoljava rad do 22:00 časa, potvrđeno je u zvaničnom saopštenju.

Premijer Mostafa Madbuli najavio je ove mere kao odgovor na dvostruko povećanje troškova uvoza energije, koji su porasli sa 1,2 milijarde američkih dolara u januaru na 2,5 milijardi. Iz vlade je istaknuto da se ovim želi smanjiti ukupna potrošnja energije i ublažiti pritisci na ekonomiju izazvani globalnim rastom cena i regionalnim sukobima.

Prema donetim smernicama, iz obaveze ranijeg zatvaranja izuzeti su zdravstveni sektor, gde bolnice, medicinski centri i apoteke nastavljaju rad 24 sata dnevno. Takođe, supermarketi, prodavnice prehrambene robe, pekare i radnje sa svežim proizvodima mogu raditi bez ograničenja. Industrijski sektor, uključujući fabrike i proizvodne pogone, kao i osnovne komunalne usluge poput benzinskih pumpi i stanica za vodosnabdevanje i gas, nastavljaju sa standardnim radom.

Nove mere obuhvataju tržne centre, maloprodajne radnje, kafiće, kafeterije, restorane, svadbene sale, prostore za društvene događaje i zabavne parkove. Usluge za poneti i dostava hrane biće dostupne tokom celog dana.

“Ove promene su deo šire strategije racionalizacije potrošnje energije i zaštite domaće ekonomije”, navedeno je u zvaničnoj izjavi vlade. Nadzor nad sprovođenjem novih odluka sprovodiće lokalne vlasti i inspekcijske službe.

Prema zvaničnim podacima, napadi izazvali ozbiljna oštećenja na više ključnih postrojenja, deo kapaciteta privremeno obustavljen

U poslednjih sedam dana, više napada dronovima pogodilo je rusku naftnu infrastrukturu, uključujući rafineriju Kirišinjefteorgsintez (KINEF) u Kirišiju, Lenjingradska oblast, kao i luke Ust-Luga i Primorsk na Baltičkom moru, prenose zvanični izvori. Prema saopštenju guvernera regiona Aleksandra Drozdenka, industrijska zona u Kirišiju pretrpela je štetu nakon napada bespilotnih letelica. KINEF, jedna od najvećih rafinerija u Rusiji, proizvodi benzin, dizel, kerozin i druge petrohemikalije.

Nakon serije napada, izvoz nafte i derivata iz terminala Ust-Luga i Primorsk privremeno je obustavljen. Lokalna uprava potvrđuje da je u Ust-Lugi izbio požar, dok su prema tržišnim podacima oko 40 odsto kapaciteta ruskog izvoza nafte onemogućeni. U pitanju je, kako se navodi, najteži poremećaj u snabdevanju naftom u novijoj istoriji Rusije.

Rusija je drugi najveći izvoznik nafte u svetu, a proizvodnja i izvoz ovog energenta čine značajan deo državnog budžeta. Prema proceni tržišnih analitičara, cene nafte su nakon ovih dešavanja premašile 100 dolara po barelu, što dodatno utiče na globalno tržište.

Ukrajina je tokom meseca intenzivirala napade na rusku infrastrukturu, ciljajući tri ključne luke za izvoz nafte: Novorosijsk na Crnom moru, Primorsk i Ust-Lugu na Baltičkom moru, kao i naftovod Družba prema Mađarskoj i Slovačkoj.

Istovremeno, na Bliskom istoku zabeležena je razmena pretnji između američkog predsednika Donalda Trampa i vlasti u Teheranu, što je rezultiralo odlaganjem potencijalnih vojnih udara i započinjanjem indirektnih pregovora uz posredovanje Pakistana. Tramp je upozorio da će SAD uništiti iranske elektrane ukoliko Iran ne otvori Ormuski moreuz, dok je Teheran uzvratio pretnjom napada na elektroenergetske objekte u regionu. Kasnije je potvrđeno da su dve strane, posredno, započele razgovore o prekidu vatre, pri čemu je SAD poslala plan od 15 tačaka Iranu putem posrednika iz Pakistana.

Iranski zvaničnici su odbacili tvrdnje o direktnim pregovorima, navodeći da se razgovori vode uz posrednike i da neće prihvatiti uslove koje smatraju preteranim. Među zahtevima Irana su prekid napada na njihovu teritoriju i konkretne garancije za sprečavanje ponovnog izbijanja sukoba, kao i nadoknada za pretrpljenu štetu.

“Istraga o posledicama napada je u toku i situacija se pažljivo prati”, saopštili su nadležni organi.