Prema zvaničnom saopštenju, mere će se primenjivati nakon izbora u novembru, a isplate će biti odložene do okončanja zatvaranja

Senat Sjedinjenih Američkih Država usvojio je 14. maja 2026. godine rezoluciju kojom se predviđa obustavljanje isplate plata senatorima tokom perioda kada dolazi do prekida finansiranja saveznih agencija. Prema zvaničnim navodima, odluka dolazi nakon dva nedavna i dugotrajna zatvaranja vlade, koja su uticala na zaposlene u federalnim službama.

Rezoluciju je predložio senator iz Luizijane, Džon Kenedi. Prema njenim odredbama, sekretar Senata je ovlašćen da tokom svakog perioda u kojem federalne agencije ili ministarstva nemaju obezbeđena sredstva, privremeno obustavi isplatu plata senatorima. Nakon završetka zatvaranja, izostale isplate biće nadoknađene.

Ova mera je usvojena jednoglasno, a prethodno je 99 senatora glasalo za njeno pokretanje. U obrazloženju predloga, Kenedi je naveo da je cilj rezolucije „zajednička žrtva“, ističući da i zaposleni u federalnim agencijama tokom zatvaranja ne primaju platu.

Prema ranijim izveštajima, prošle godine je došlo do zatvaranja vlade koje je trajalo 43 dana, tokom kojeg je deo zaposlenih ostao bez redovne isplate. U narednim mesecima, zbog neslaganja u Kongresu oko reformi imigracionih agencija, došlo je do novog zatvaranja, ovog puta u sektoru za unutrašnju bezbednost, koje je trajalo 76 dana.

Tokom izlaganja, Kenedi je na sednici Senata izjavio da učestala zatvaranja vlade predstavljaju problem koji treba rešiti. On je naglasio da „zatvaranje vlade ne bi trebalo da bude uobičajeno rešenje za političke nesuglasice“.

Usvojena rezolucija odnosi se isključivo na članove Senata i stupa na snagu nakon izbora u novembru. Kenedi je izneo stav da bi želeo da mera odmah bude primenjena, ali je naveo da Ustav, odnosno 27. amandman, onemogućava trenutno stupanje na snagu.

Ovakve mere su deo šireg odgovora na posledice koje zatvaranja vlade ostavljaju na zaposlene u državnim strukturama, a Senat je ovim potezom pokušao da uspostavi princip jednakog tretmana za sve koji su pogođeni prekidima finansiranja. Nema informacija da je slična rezolucija razmatrana u Predstavničkom domu.

Zatvorske vlasti potvrdile izvršenje smrtne kazne; slučaj iz 2007. godine ponovo u fokusu

Zatvorske vlasti u američkoj saveznoj državi Oklahoma saopštile su da je u četvrtak ujutru pogubljen muškarac osuđen za ubistvo bivše partnerke i njenog deteta pre skoro dve decenije. Pogubljenje je izvršeno u Državnom zatvoru u Mekalesteru, a smrt osuđenika zvanično je potvrđena u 10:12 časova, navodi se u saopštenju nadležnih institucija.

Raymond Johnson, star 52 godine, osuđen je na smrtnu kaznu zbog događaja iz juna 2007. godine, kada su život izgubile 24-godišnja Brooke Whitaker i njena sedmomesečna ćerka Kya. Prema navodima tužilaštva iz dokumenata korišćenih tokom procesa za pomilovanje u aprilu, između Johnsona i Whitaker je došlo do sukoba u njenoj kući u Talsi, nakon čega je usledilo fizičko nasilje.

Tužilaštvo je navelo da je Whitaker pretrpela više udaraca po glavi, što je dovelo do preloma lobanje i velikog broja posekotina na licu i temenu. U zvaničnim izveštajima se navodi da je ona bila pri svesti i tražila pomoć, kao i da je apelovala na Johnsona da pozove hitnu službu i dozvoli njenoj majci da preuzme dete. Whitaker je, prema tužilaštvu, imala još troje dece.

Prema izjavama zvaničnih predstavnika Okružnog tužilaštva i Generalnog tužilaštva Oklahome, Johnson je potom iz pomoćnog objekta doneo kanister sa benzinom, polio Whitaker i kuću, zapalio peškir i bacio ga na Whitaker, nakon čega je napustio mesto događaja. Whitaker je, navodi tužilaštvo, preminula od posledica povreda glave i udisanja dima, dok je dete nastradalo usled teških opekotina.

Generalni tužilac Oklahome, Gentner Drummond, izjavio je nakon pogubljenja da je slučaj zatvoren i zahvalio službama koje su učestvovale u sprovođenju postupka.

Prema podacima nadležnih, Johnson je bio jedanaesta osoba pogubljena u Sjedinjenim Američkim Državama od početka godine, a druga u Oklahomi. U februaru je u istoj saveznoj državi pogubljen još jedan osuđenik, Kendrick Simpson, dok je Florida od januara sprovela pet izvršenja smrtne kazne, što je najviše među američkim saveznim državama u ovom periodu.

Johnsonovi advokati nisu podnosili poslednje žalbe pred Vrhovnim sudom Sjedinjenih Država kako bi pokušali da odlože izvršenje kazne.

Ovo pogubljenje ponovo je otvorilo pitanja o primeni smrtne kazne u Sjedinjenim Državama, kao i o zakonodavnim okvirima u pojedinim državama. Zvaničnici su naveli da su svi postupci sprovedeni u skladu sa važećim zakonima i procedurama.

Svetska zdravstvena organizacija objavila revidirane podatke, broj smrtnih slučajeva tri puta veći od zvanično prijavljenih

Pandemija kovida 19 odnela je oko 22,1 milion života širom sveta u periodu od 2020. do 2023. godine, saopštila je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u najnovijem godišnjem izveštaju. Ova revidirana procena višestruko premašuje ranije prijavljeni broj od oko sedam miliona smrtnih slučajeva povezanih sa ovim virusom.

Prema izveštaju SZO, ukupan broj uključuje ne samo direktne smrti od posledica infekcije korona virusom, već i smrtne slučajeve nastale zbog opterećenosti zdravstvenih sistema i šire društvene i ekonomske posledice pandemije. Najteža godina bila je 2021, kada je zabeleženo do 10,4 miliona dodatnih smrtnih slučajeva.

U izveštaju se ističu i dugoročne posledice pandemije, među kojima je i značajan pad globalnog očekivanog trajanja života – sa 73 godine u 2019. na 71 godinu u 2021, što je povratak na nivoe iz prethodne decenije. SZO upozorava na nedovoljno prikupljanje podataka o smrtnosti u mnogim državama, što otežava precizno praćenje zdravstvenih trendova.

Istovremeno, zabeležen je napredak u pojedinim oblastima, kao što su smanjenje novih HIV infekcija i pad potrošnje alkohola i duvana u brojnim zemljama. Između 2015. i 2024. godine, 961 milion ljudi dobio je pristup vodi za piće, 1,2 milijarde sanitarnim uslovima, 1,6 milijardi osnovnim higijenskim merama, a 1,4 milijarde bezbednim metodama kuvanja.

Međutim, i dalje postoje ozbiljni globalni izazovi. Broj slučajeva malarije porastao je za 8,5 odsto, a anemija i dalje pogađa skoro jednu od tri žene u reproduktivnom dobu. Rodno zasnovano nasilje pogađa jednu od četiri žene u svetu, dok je gojaznost kod dece mlađe od pet godina prisutna kod 5,5 miliona dece u 2024. godini.

„Izveštaj pokazuje istovremeno napredak i nejednakost“, izjavio je direktor SZO Tedros Adanom Gebrejesus, pozivajući zemlje da ojačaju zdravstvene sisteme i unaprede prikupljanje podataka.