Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava dan posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka.

Srpska pravoslavna crkva će sutra obeležiti praznik posvećen Svetoj Petki, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu. Praznik Svete Petke nosi posebno mesto u tradiciji pravoslavnih vernika na Balkanu, a njena sveta dela poštuju i u drugim zemljama regiona. Kao rezultat toga, praznik Svete Petke se svake godine dočekuje sa velikim poštovanjem.

Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se mole za zdravlje, posebno očiju, ali i za zaštitu porodice. Njeno ime potiče iz grčkog jezika, a reč ‘paraskeva’ znači petak, što objašnjava zašto je poznata kao Petka. Prema predanju, bila je hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka i poreklom Srpkinja, kako navodi vladika Nikolaj Velimirović.

Kult Svete Petke i njeno mesto u pravoslavlju

Kult Svete Petke posebno je razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim zemljama Balkana. Takođe, u raznim narodima poznata je pod imenima kao što su Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska i Trnovska. Zbog toga je praznik Svete Petke šesta po broju svečara slava u Srbiji.

Prema zapisima, Sveta Petka je rođena u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji. Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani, a imala je i starijeg brata Jevtimija, koji se zamonašio i kasnije postao episkop Maditski. Već od detinjstva pokazivala je duboku pobožnost.

Praznik Svete Petke: običaji i značaj

Nakon smrti roditelja, Sveta Petka je otišla u Carigrad i živela pri crkvi Pokrova Bogorodice. Zatim je boravila u Palestini, gde je obilazila sveta mesta i povukla se u Jordansku pustinju. Tamo se podvizavala do duboke starosti. Prema predanju, dve godine pred smrt, anđeo joj je preneo poruku da se vrati u svoj rodni grad Epivat, gde je i upokojila svoje telo.

Praznik Svete Petke se obeležava 27. oktobra, kada pravoslavni vernici obeležavaju dan njenog upokojenja. Ovaj dan je važan jer okuplja porodice i podseća na značaj molitve, solidarnosti i pomoći bližnjima. Najverniji se okupljaju u crkvama, a mnogi domaćini slave ovaj dan kao svoju krsnu slavu.

Zanimljivo je da je praznik Svete Petke, pored pravoslavnih hrišćana, poštovan i među muslimanskim vernicima u pojedinim delovima Balkana, što svedoči o njenom velikom duhovnom uticaju. Na taj način, praznik Svete Petke povezuje različite zajednice kroz vekove.

Srpska pravoslavna crkva najavila dolazak dela Časnog krsta Gospodnjeg, koji je knez Lazar darovao manastiru Vatoped na Svetoj Gori.

Deo Časnog krsta Gospodnjeg, koji je prema saopštenju Srpske pravoslavne crkve darovao knez Lazar manastiru Vatoped na Svetoj Gori, uskoro će biti donet u Srbija. Ova najava izazvala je veliko interesovanje među vernicima širom zemlje, a vest su potvrdili patrijarh Porfirije i iguman manastira Vatoped arhimandrit Jefrem tokom javno prenošenog onlajn razgovora.

Tokom razgovora, sagovornici su istakli neraskidive duhovne i istorijske veze između srpskog naroda i Svete Gore, posebno naglašavajući značaj manastira Vatoped. Osim toga, podsetili su na veliki značaj pojasa Presvete Bogorodice, koji je ranije ove godine boravio u Beogradu i privukao izuzetno veliki broj vernika.

Deo Časnog krsta Gospodnjeg: značaj svetinje za Srbiju

Prema zvaničnoj objavi SPC, deo Časnog krsta Gospodnjeg koji čuva grčki manastir Vatoped trebalo bi uskoro da stigne u Srbiju. U pitanju je dragocena hrišćanska relikvija koju je knez Lazar krajem 14. veka lično čuvao, a zatim je zajedno sa pojasom Presvete Bogorodice darovao Vatopedu, štiteći ih tako od osmanskog uništenja.

Kroz ceo razgovor između patrijarha Porfirija i igumana Jefrema, istaknuto je koliko su ove svetinje važne za pravoslavne vernike, ali i za očuvanje duhovne i kulturne tradicije srpskog naroda. Takođe, naglašen je kontinuitet poklonjenja i poštovanja koje Srbija pokazuje prema svetogorskim manastirima.

Poklonjenje svetinjama i humanitarna podrška

Podsećanja radi, Časni pojas Presvete Bogorodice bio je izložen u Srbiji od 20. maja do 5. juna 2026. godine, a tokom tih 16 dana gotovo 917.000 ljudi poklonilo se svetinji. Zbog ogromnog interesovanja, boravak pojasa bio je produžen dva puta. Sav novac prikupljen od dobrovoljnih priloga tokom tih dana namenjen je Srbima na Kosovu i Metohiji i siromašnim porodicama širom zemlje.

Pored toga, iz SPC ističu da je dolazak dela Časnog krsta Gospodnjeg još jedan korak u produbljivanju duhovnih veza između Srbije i Svete Gore. Mnogi vernici s nestrpljenjem čekaju priliku da se poklone ovoj svetinji i dožive jedinstveno duhovno iskustvo.

Veze kneza Lazara i manastira Vatoped

Istorijska i duhovna veza između Časnog krsta i pojasa Presvete Bogorodice neraskidivo je povezana sa ktitorskom delatnošću kneza Lazara i svetogorskim manastirom Vatoped. Krajem 14. veka, knez Lazar je ove neprocenjive svetinje poklonio Vatopedu, čime je želeo da ih sačuva od uništenja tokom osmanskog prodora.

Na kraju, zvanično saopštenje SPC naglašava da će više informacija o tačnom dolasku relikvije u Srbiju biti objavljeno naknadno, a vernicima se preporučuje da prate zvanične kanale crkve radi ažurnih informacija. Deo Časnog krsta Gospodnjeg ima ogroman značaj za pravoslavne vernike i očekuje se da njegov dolazak probudi veliko interesovanje širom Srbije.

Prosečna cena kvadrata u Kikindi iznosi 957 evra, što ovaj grad na severu Banata čini jednom od najpovoljnijih lokacija za kupce stanova.

Kupci koji traže povoljne nekretnine i dalje mogu da pronađu kvadrat ispod 1.000 evra u Kikindi. Prema zvaničnim podacima za prvu polovinu 2026. godine, prosečna cena kvadrata u ovom gradu iznosi 957 evra, što svrstava Kikindu među najpristupačnije gradove u Srbiji kada je reč o kupovini stana.

Kako pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda, cena kvadrata u Kikindi je znatno niža u poređenju sa velikim gradovima. U Novom Sadu prosečna cena kvadrata iznosi 2.359 evra, dok u užem gradskom području Beograda dostiže čak 3.219 evra. Zbog toga je Kikinda privlačna posebno za one koji kupuju prvi stan ili žele više prostora za isti novac.

Cena i dostupnost stanova u Kikindi

Iako je tržište nekretnina u Kikindi povoljnije, to ne znači da cene miruju. Tokom prve polovine 2026. godine, prosečna cena kvadrata porasla je za 12,88 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Prosečna cena starogradnje iznosila je oko 977 evra po kvadratu. Međutim, kod novogradnje, zbog malog broja transakcija, zvanični podaci zahtevaju opreznu interpretaciju.

Zanimljivo je da se aktuelne ponude stanova u Kikindi razlikuju u zavisnosti od lokacije, površine, sprata, kao i stanja i opremljenosti zgrade. Tako, na primer, stan od 67 kvadrata može da se pronađe za 52.000 evra, što je oko 776 evra po kvadratu. S druge strane, stan od 33 kvadrata nudi se za 41.000 evra, odnosno oko 1.242 evra po kvadratu. Ove razlike pokazuju da i u okviru jednog grada, cene variraju u zavisnosti od brojnih faktora.

Kikinda u poređenju sa drugim gradovima

Pored toga, treba naglasiti da ni centralna lokacija u Kikindi ne znači automatski višu cenu. Stanovi u centru mogu biti skuplji, ali postoje i povoljnije opcije u drugim delovima grada, poput ulica Svetozara Miletića, Hajduk Veljkove i Kralja. Zahvaljujući tim razlikama, kupci imaju šansu da pronađu stan koji odgovara njihovim potrebama i budžetu.

Osim toga, podaci pokazuju da je Kikinda i dalje među najpovoljnijim gradovima za kupovinu stana u Srbiji. Dok cene u Beogradu i Novom Sadu i dalje rastu i postaju sve manje dostupne prosečnim kupcima, tržište nekretnina u Kikindi ostaje konkurentno za one koji žele povoljniji kvadrat.

Na kraju, prosečna cena kvadrata u Kikindi ispod 1.000 evra predstavlja retku priliku na domaćem tržištu. Iako cene beleže rast, ovaj grad ostaje jedno od retkih mesta gde se još može kupiti stan po povoljnijim uslovima.