Do kraja današnjeg dana u većem delu zemlje zadržaće se pretežno vedro vreme, dok će samo na krajnjem jugu biti umereno do potpuno oblačno uz postepeno razvedravanje.

Vetar je slab i umeren, dok u Vojvodini, na istoku Srbije i u planinskim predelima povremeno dostiže jake udare sa severa i severozapada.

Vreme narednih dana

Sutra na severu i zapadu pre podne pretežno sunčano, posle podne umereno oblačno i suvo. U ostalom delu zemlje umereno do potpuno oblačno mestimično sa slabom kišom, a na visokim planinama i sa kratkotrajnim snegom. Vetar slab i umeren, na severu i istoku sredinom dana kratkotrajno i jak, severni i severoistočni. Jutarnja temperatura od 3 do 7 °C, a najviša od 9 do 13 °C, u Negotinskoj Krajini oko 15 °C.

U sredu i četvrtak posle hladnog jutra tokom dana malo do umereno oblačno i uglavnom suvo vreme sa sunčanim intervalima, dok će slaba kratkotrajna kiša biti veoma retka pojava. Najviša dnevna temperatura u većini mesta od 12 do 15 °C.

Od petka umereno do potpuno oblačno i malo svežije, mestimično sa kišom.

Srpska pravoslavna crkva sutra obeležava dan posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, poznatoj kao Sveta Petka.

Srpska pravoslavna crkva će sutra obeležiti praznik posvećen Svetoj Petki, jednoj od najpoštovanijih svetiteljki u srpskom narodu. Praznik Svete Petke nosi posebno mesto u tradiciji pravoslavnih vernika na Balkanu, a njena sveta dela poštuju i u drugim zemljama regiona. Kao rezultat toga, praznik Svete Petke se svake godine dočekuje sa velikim poštovanjem.

Sveta Petka se smatra zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Vernici joj se mole za zdravlje, posebno očiju, ali i za zaštitu porodice. Njeno ime potiče iz grčkog jezika, a reč ‘paraskeva’ znači petak, što objašnjava zašto je poznata kao Petka. Prema predanju, bila je hrišćanska vizantijska podvižnica iz 11. veka i poreklom Srpkinja, kako navodi vladika Nikolaj Velimirović.

Kult Svete Petke i njeno mesto u pravoslavlju

Kult Svete Petke posebno je razvijen u Srbiji, Grčkoj i drugim pravoslavnim zemljama Balkana. Takođe, u raznim narodima poznata je pod imenima kao što su Petka Balkanska, Srpska, Grčka, Bugarska, Rumunska, Makedonska, Epivatska, Beogradska i Trnovska. Zbog toga je praznik Svete Petke šesta po broju svečara slava u Srbiji.

Prema zapisima, Sveta Petka je rođena u Epivatu, kod Kalitrakije u Maloj Aziji. Njeni roditelji su bili imućni i čestiti hrišćani, a imala je i starijeg brata Jevtimija, koji se zamonašio i kasnije postao episkop Maditski. Već od detinjstva pokazivala je duboku pobožnost.

Praznik Svete Petke: običaji i značaj

Nakon smrti roditelja, Sveta Petka je otišla u Carigrad i živela pri crkvi Pokrova Bogorodice. Zatim je boravila u Palestini, gde je obilazila sveta mesta i povukla se u Jordansku pustinju. Tamo se podvizavala do duboke starosti. Prema predanju, dve godine pred smrt, anđeo joj je preneo poruku da se vrati u svoj rodni grad Epivat, gde je i upokojila svoje telo.

Praznik Svete Petke se obeležava 27. oktobra, kada pravoslavni vernici obeležavaju dan njenog upokojenja. Ovaj dan je važan jer okuplja porodice i podseća na značaj molitve, solidarnosti i pomoći bližnjima. Najverniji se okupljaju u crkvama, a mnogi domaćini slave ovaj dan kao svoju krsnu slavu.

Zanimljivo je da je praznik Svete Petke, pored pravoslavnih hrišćana, poštovan i među muslimanskim vernicima u pojedinim delovima Balkana, što svedoči o njenom velikom duhovnom uticaju. Na taj način, praznik Svete Petke povezuje različite zajednice kroz vekove.

Srpska pravoslavna crkva najavila dolazak dela Časnog krsta Gospodnjeg, koji je knez Lazar darovao manastiru Vatoped na Svetoj Gori.

Deo Časnog krsta Gospodnjeg, koji je prema saopštenju Srpske pravoslavne crkve darovao knez Lazar manastiru Vatoped na Svetoj Gori, uskoro će biti donet u Srbija. Ova najava izazvala je veliko interesovanje među vernicima širom zemlje, a vest su potvrdili patrijarh Porfirije i iguman manastira Vatoped arhimandrit Jefrem tokom javno prenošenog onlajn razgovora.

Tokom razgovora, sagovornici su istakli neraskidive duhovne i istorijske veze između srpskog naroda i Svete Gore, posebno naglašavajući značaj manastira Vatoped. Osim toga, podsetili su na veliki značaj pojasa Presvete Bogorodice, koji je ranije ove godine boravio u Beogradu i privukao izuzetno veliki broj vernika.

Deo Časnog krsta Gospodnjeg: značaj svetinje za Srbiju

Prema zvaničnoj objavi SPC, deo Časnog krsta Gospodnjeg koji čuva grčki manastir Vatoped trebalo bi uskoro da stigne u Srbiju. U pitanju je dragocena hrišćanska relikvija koju je knez Lazar krajem 14. veka lično čuvao, a zatim je zajedno sa pojasom Presvete Bogorodice darovao Vatopedu, štiteći ih tako od osmanskog uništenja.

Kroz ceo razgovor između patrijarha Porfirija i igumana Jefrema, istaknuto je koliko su ove svetinje važne za pravoslavne vernike, ali i za očuvanje duhovne i kulturne tradicije srpskog naroda. Takođe, naglašen je kontinuitet poklonjenja i poštovanja koje Srbija pokazuje prema svetogorskim manastirima.

Poklonjenje svetinjama i humanitarna podrška

Podsećanja radi, Časni pojas Presvete Bogorodice bio je izložen u Srbiji od 20. maja do 5. juna 2026. godine, a tokom tih 16 dana gotovo 917.000 ljudi poklonilo se svetinji. Zbog ogromnog interesovanja, boravak pojasa bio je produžen dva puta. Sav novac prikupljen od dobrovoljnih priloga tokom tih dana namenjen je Srbima na Kosovu i Metohiji i siromašnim porodicama širom zemlje.

Pored toga, iz SPC ističu da je dolazak dela Časnog krsta Gospodnjeg još jedan korak u produbljivanju duhovnih veza između Srbije i Svete Gore. Mnogi vernici s nestrpljenjem čekaju priliku da se poklone ovoj svetinji i dožive jedinstveno duhovno iskustvo.

Veze kneza Lazara i manastira Vatoped

Istorijska i duhovna veza između Časnog krsta i pojasa Presvete Bogorodice neraskidivo je povezana sa ktitorskom delatnošću kneza Lazara i svetogorskim manastirom Vatoped. Krajem 14. veka, knez Lazar je ove neprocenjive svetinje poklonio Vatopedu, čime je želeo da ih sačuva od uništenja tokom osmanskog prodora.

Na kraju, zvanično saopštenje SPC naglašava da će više informacija o tačnom dolasku relikvije u Srbiju biti objavljeno naknadno, a vernicima se preporučuje da prate zvanične kanale crkve radi ažurnih informacija. Deo Časnog krsta Gospodnjeg ima ogroman značaj za pravoslavne vernike i očekuje se da njegov dolazak probudi veliko interesovanje širom Srbije.