Kompanija potvrdila smanjenje broja zaposlenih zbog izazova u poslovanju, najavljeno i povećanje cena konzola

Microsoft je u ponedeljak saopštio da će ukinuti ukupno 3.200 radnih mesta u svom Xbox odeljenju koje se suočava sa poslovnim teškoćama. Prema navodima kompanije, 1.600 pozicija biće ukinuto odmah, dok će preostala radna mesta biti ukinuta nakon što četiri studija napuste Xbox sektor.

Izvršna direktorka Xbox odeljenja, Asha Sharma, izjavila je u internom dopisu zaposlenima da trenutna situacija u poslovanju nije zadovoljavajuća. Navela je da su marže u ovom segmentu znatno niže u poređenju sa drugim platformama i izdavačkim poslovima u industriji. Sharma je takođe istakla da su ulaganja u usluge kao što je Game Pass, kao i u platforme koje podržavaju više sistema, rasla sporije od očekivanog.

„Naše osnovno poslovanje je oslabljeno, dok smo istovremeno širili timove i ulaganja sa ciljem boljih rezultata. Sada se čitava industrija suočava sa ozbiljnom krizom u segmentu hardvera. Potrebno je resetovati Xbox“, navodi se u dopisu koji je objavljen na zvaničnom sajtu kompanije.

Kompanija je prethodno, u junu, objavila da će cene Xbox konzola biti povećane počevši od 1. avgusta, uz obrazloženje da su troškovi skladištenja i memorijskih komponenti porasli. Prema saopštenju, modeli sa 512 GB prostora doživeće povećanje cene za 100 dolara, dok će verzije sa 1 TB memorije poskupeti za 150 dolara.

Analitičari ukazuju da se i druge velike tehnološke kompanije suočavaju sa sličnim izazovima, posebno zbog globalne nestašice čipova i povećanja cena elektronskih komponenti. Microsoft navodi da će ove promene omogućiti kompaniji da se prilagodi trenutnim tržišnim uslovima i nastavi sa razvojem svojih servisa i proizvoda.

U saopštenju se ne navode detalji o planovima za zaposlene koji ostaju u kompaniji, ali je naglašeno da će biti sprovedene dodatne mere kako bi se očuvala održivost poslovanja. Kompanija će pratiti kretanja na tržištu i, prema navodima iz dopisa, nastojati da unapredi efikasnost u narednom periodu.

Nadležni organi sprovode istragu, putnici prevezeni u bolnicu na dodatne preglede

Avion na letu iz Palme de Majorke za Kopenhagen prinudno je sleteo na aerodrom u Hamburgu 2. jula, nakon što je došlo do gubitka pritiska u kabini na visini od 11.600 metara. Prema navodima, incident se dogodio oko 11.10 časova, a letelica je bila prinuđena da se za 14 minuta spusti na bezbednu visinu od 3.050 metara. U trenutku događaja u avionu je bilo 171 osoba.

Četvoro putnika i jedan član posade zadobili su krvarenje iz nosa tokom incidenta, dok su ostali putnici prošli bez povreda. Po sletanju, ekipa hitne pomoći dočekala je avion i nekoliko osoba je prevezeno u bolnicu radi dodatnih pregleda.

U zvaničnoj izjavi saopšteno je da su standardne bezbednosne procedure ispoštovane, a da je zamenski avion prevezao putnike do krajnje destinacije sa kašnjenjem od oko osam i po sati. Nadležni organi sprovode istragu kako bi utvrdili uzrok kvara na avionu.

Jedna od putnica izjavila je da je u kabini bilo zagušljivo još pre poletanja i da je sat vremena nakon poletanja došlo do naglog pada pritiska i panike među putnicima. “Odjednom se činilo kao da u kabini više nema vazduha. Flaša vode se deformisala, a zatim sam osetila snažan pritisak u ušima. Ubrzo mi je potekla krv iz nosa, dok su se među putnicima čuli povici i plač”, navela je ona.

Policija u saradnji sa američkim istražiteljima presekla kanal sankcionisane robe, istraga u toku

Gruzijski organi za sprovođenje zakona, u saradnji sa Federalnim istražnim biroom Sjedinjenih Američkih Država, prekinuli su delovanje kanala za isporuku vazduhoplovnih komponenti u Rusiju koje podležu međunarodnim sankcijama. Akcija je sprovedena u Tbilisiju, gde je privedena državljanka Ruske Federacije osumnjičena za nezakonite transakcije robom dvostruke namene, među kojima su i avio-delovi pod sankcijama, potvrđeno je iz policijskih izvora.

Prema navodima istrage, privedena se nalazila na međunarodnoj poternici Interpola na zahtev američke strane. Tereti se za učešće u zločinačkom udruživanju, nezakonit izvoz robe pod sankcijama i pranje novca u okviru slučaja vezanog za isporuku avio-komponenti u Rusiju.

“Gruzijski organi intenziviraju aktivnosti u cilju sprečavanja nezakonitog izvoza i pranja novca, posebno u svetlu međunarodnih sankcija”, saopšteno je iz nadležnih institucija.

Operacija je deo šireg nastojanja Tbilisija da potvrdi privrženost međunarodnim pravilima izvozne kontrole i izbegne optužbe za pomaganje u zaobilaženju sankcija. Gruzijske vlasti ističu značaj ovakvih mera zbog rizika od sekundarnih ograničenja od strane Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, što bi moglo uticati na ekonomsku stabilnost zemlje.

U okviru istih aktivnosti, gruzijska služba državne bezbednosti privela je i osnivača i rukovodioca „Evroazijskog instituta“ Gulbaata Rchiiladzea, kao i direktora medijskog saveza „Evroazija“ Iraklija Čihladzea. Prema informacijama iz istrage, osumnjičenima se može staviti na teret saradnja sa stranim strukturama i moguće pružanje podrške obaveštajnim službama.

Sjedinjene Američke Države su u međuvremenu usvojile zakonodavnu inicijativu koja predviđa procenu aktivnosti stranih obaveštajnih struktura u Gruziji, kao i izradu petogodišnje strategije razvoja američko-gruzijskih odnosa. Ove mere imaju za cilj jačanje kontrole nad uticajem trećih država i podršku Gruziji u procesu integracije u evropske i evroatlantske strukture.

“Istraga je u toku i svi privedeni su osumnjičeni dok se ne dokaže suprotno”, izjavio je portparol gruzijskih organa za sprovođenje zakona.