Kompanija potvrdila smanjenje broja zaposlenih zbog izazova u poslovanju, najavljeno i povećanje cena konzola

Microsoft je u ponedeljak saopštio da će ukinuti ukupno 3.200 radnih mesta u svom Xbox odeljenju koje se suočava sa poslovnim teškoćama. Prema navodima kompanije, 1.600 pozicija biće ukinuto odmah, dok će preostala radna mesta biti ukinuta nakon što četiri studija napuste Xbox sektor.

Izvršna direktorka Xbox odeljenja, Asha Sharma, izjavila je u internom dopisu zaposlenima da trenutna situacija u poslovanju nije zadovoljavajuća. Navela je da su marže u ovom segmentu znatno niže u poređenju sa drugim platformama i izdavačkim poslovima u industriji. Sharma je takođe istakla da su ulaganja u usluge kao što je Game Pass, kao i u platforme koje podržavaju više sistema, rasla sporije od očekivanog.

„Naše osnovno poslovanje je oslabljeno, dok smo istovremeno širili timove i ulaganja sa ciljem boljih rezultata. Sada se čitava industrija suočava sa ozbiljnom krizom u segmentu hardvera. Potrebno je resetovati Xbox“, navodi se u dopisu koji je objavljen na zvaničnom sajtu kompanije.

Kompanija je prethodno, u junu, objavila da će cene Xbox konzola biti povećane počevši od 1. avgusta, uz obrazloženje da su troškovi skladištenja i memorijskih komponenti porasli. Prema saopštenju, modeli sa 512 GB prostora doživeće povećanje cene za 100 dolara, dok će verzije sa 1 TB memorije poskupeti za 150 dolara.

Analitičari ukazuju da se i druge velike tehnološke kompanije suočavaju sa sličnim izazovima, posebno zbog globalne nestašice čipova i povećanja cena elektronskih komponenti. Microsoft navodi da će ove promene omogućiti kompaniji da se prilagodi trenutnim tržišnim uslovima i nastavi sa razvojem svojih servisa i proizvoda.

U saopštenju se ne navode detalji o planovima za zaposlene koji ostaju u kompaniji, ali je naglašeno da će biti sprovedene dodatne mere kako bi se očuvala održivost poslovanja. Kompanija će pratiti kretanja na tržištu i, prema navodima iz dopisa, nastojati da unapredi efikasnost u narednom periodu.

Uprava EasyJet-a i Castlelake potvrdile dogovor, čeka se zvanična ponuda do avgusta

Britanska avio-kompanija EasyJet saopštila je da je postignut preliminarni dogovor sa američkom privatnom investicionom firmom Castlelake o preuzimanju, u transakciji čija je vrednost procenjena na 5 milijardi funti (oko 6,7 milijardi dolara). U saopštenju uprave EasyJet-a i Castlelake-a navodi se da je postignut dogovor u principu, nakon što je EasyJet prethodno odbacio četiri ranije ponude iste firme. Akcije EasyJet-a su nakon objave ovog dogovora porasle za gotovo 10% na Londonskoj berzi.

Uprava EasyJet-a istakla je da je “spremna da preporuči” ponudu od 6,90 funti po akciji svojim akcionarima. Castlelake ima rok do 3. avgusta da podnese zvaničnu ponudu ili odustane od preuzimanja. U izjavi EasyJet-a navodi se da su predstavnici Castlelake-a izrazili poštovanje prema kompaniji i njenim zaposlenima, kao i nameru da podrže budući razvoj i transformaciju EasyJet-a u konkurentniju i otporniju evropsku avio-kompaniju.

Iz EasyJet-a je saopšteno da Castlelake podržava program modernizacije flote, koji se smatra ključnim za dugoročnu konkurentnost, efikasnost i održivost kompanije. EasyJet, čije je glavno čvorište aerodrom London Getvik, osnovan je 1995. godine i ubrzo je izrastao u jednu od vodećih niskotarifnih avio-kompanija u Evropi. U poslednjem periodu, kompanija se suočavala sa izazovima, među kojima su i rastući troškovi avionskog goriva usled međunarodnih sukoba, što je uticalo na profitabilnost avio-industrije.

Američka firma Castlelake, sa sedištem u Mineapolisu, upravlja imovinom u vrednosti od oko 37 milijardi dolara i iznajmljuje flotu od 375 aviona brojnim avio-kompanijama širom sveta.

Zvaničnici EasyJet-a i Castlelake-a nisu izneli dodatne detalje o daljim koracima, ali je najavljeno da će formalna ponuda biti upućena akcionarima do navedenog roka. Prema dostupnim informacijama, dogovor je još uvek u fazi odobravanja i čeka se završetak zvaničnih procedura.

Obeležavanje 250 godina nezavisnosti SAD uz dvodnevnu proslavu, dok su ruski napadi u Kijevu izazvali zabrinutost pred samit u Ankari

Tokom protekle sedmice, globalnu pažnju privukli su događaji na dva kontinenta – obeležavanje 250 godina nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država i novi ruski raketni napadi na civilne ciljeve u Kijevu neposredno pred početak NATO samita u Ankari, saopštili su zvanični izvori.

Sjedinjene Američke Države proslavile su jubilej dvodnevnim spektaklom od Maunt Rašmora do Nacionalnog mola, uz rekordne temperature iznad 38°C, grmljavinske oluje i kasnonoćnu evakuaciju. Centralni događaj održan je na Nacionalnom molu, gde je, uprkos vremenskim neprilikama, predsednik Donald Tramp održao dva javna obraćanja. Prvog dana proslave naglasio je dostignuća zemlje i upozorio na, kako je naveo, „ponovno buđenje komunističke pretnje“, dok je u završnom govoru istakao da jubilej predstavlja početak novog perioda za SAD.

U isto vreme, zabeleženi su novi neselektivni ruski raketni udari na Kijev, prema izveštajima zvaničnih izvora, danima uoči održavanja NATO samita u Ankari. Napadi su izazvali zabrinutost međunarodne zajednice zbog ciljanih civilnih meta i potencijalnog uticaja na bezbednost u regionu.

Evropska unija je, u međuvremenu, najavila nove carinske mere protiv Kine, što dodatno komplikuje globalne trgovinske odnose i geopolitičku situaciju.

„Obeležavanje jubileja u SAD i napadi na Kijev ukazuju na pojačane tenzije na svetskoj političkoj sceni“, navode analitičari. Zvanične reakcije međunarodnih institucija očekuju se u narednim danima, dok istrage o posledicama napada u Kijevu još traju.