Generalni direktor SZO najavio nadzor zbog perioda između pojave i potvrde prvog slučaja

Svetska zdravstvena organizacija upozorila je na mogućnost povećanja broja slučajeva hantavirusa, nakon što je prvi slučaj zaražavanja registrovan 6. aprila na kruzeru MV Hondius, a infekcija potvrđena krajem aprila. Generalni direktor SZO Tedros Adhan Gebrejesus izjavio je da je zbog vremenskog perioda između pojave prvog slučaja i potvrde zaraze došlo do brojnih kontakata među putnicima, što može uticati na dalji tok širenja virusa.

Prema navodima SZO, inkubacija hantavirusa traje od šest do osam nedelja, što znači da se tokom tog perioda očekuje pojava novih slučajeva, uprkos kasnijem uvođenju preventivnih mera. Nadležne službe prate situaciju i preduzimaju potrebne korake kako bi se sprečilo daljnje širenje infekcije.

“Očekivali bismo više slučajeva”, izjavio je Tedros Adhan Gebrejesus u zvaničnom obraćanju, naglašavajući važnost brze identifikacije i izolacije zaraženih. Zvaničnici SZO pozvali su na oprez i nastavak praćenja zdravstvenog stanja svih putnika i posade koji su bili izloženi riziku.

Prema dosadašnjim informacijama, slučaj na kruzeru MV Hondius ostaje pod pažljivim nadzorom zdravstvenih organa, dok se sprovode dodatne mere za identifikaciju i prevenciju daljeg prenosa hantavirusa.

Zvanične ekonomske analize potvrđuju ubrzanje inflacije zbog rasta cena energenata usled sukoba na Bliskom istoku

Inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama ubrzala je u aprilu na godišnju stopu od 3,8%, što predstavlja najviši nivo od maja 2023. godine, prema zvaničnim podacima. Analitičari ističu da je aktuelni rat u Iranu uticao na povećanje cena energenata i posredno doveo do rasta cena širom privrede.

Prema procenama ekonomista, inflacija je u aprilu dostigla 3,7% na godišnjem nivou, što je više u odnosu na podatke iz marta kada je zabeležen rast od 3,3%. Potrošački indeks cena (CPI), koji meri promene cena korpe proizvoda i usluga koje građani najčešće koriste, ukazuje na ubrzanje inflatornih pritisaka u poslednjim mesecima.

Zvanični podaci pokazuju da je inflacija u prva dva meseca godine iznosila 2,4%, ali je naglo porasla nakon izbijanja sukoba na Bliskom istoku. Konflikt je doveo do smanjenja globalnih zaliha nafte, zbog čega su cene goriva u SAD porasle na najviše nivoe od jula 2022. godine. To je dodatno uticalo na troškove transporta robe, posebno za kamione na dizel gorivo, što se prelio i na cene u maloprodaji.

Predsednik SAD, Donald Tramp, izjavio je u telefonskom razgovoru za novinare da će njegova administracija privremeno suspendovati federalnu akcizu na gorivo, koja iznosi 18,4 centa po galonu za benzin i 24,4 centa za dizel. Ipak, prema mišljenju ekonomskih eksperata, ova mera može doneti samo ograničeno olakšanje za vozače u SAD.

U istom razgovoru, predsednik je odbacio mogućnost finansijske pomoći američkim avio-kompanijama, koje se suočavaju sa višim troškovima zbog skupljeg goriva. Većina prevoznika već je povećala cene karata, što utiče na putnike na početku letnje sezone putovanja.

Glavni ekonomista kompanije Moody’s Analytics, Mark Zandi, izjavio je da očekuje nastavak rasta inflacije tokom leta, čak i u slučaju okončanja sukoba u narednim nedeljama. On predviđa da bi do kraja godine inflacija mogla da opadne na 3,3%. Zandi navodi da skuplje gorivo ima domino efekat na cene namirnica i drugih proizvoda koji se prevoze kamionima na dizel gorivo.

Analitičari ocenjuju da trenutna situacija na Bliskom istoku utiče na globalna kretanja cena energenata, dok se efekti prelijevaju na svakodnevne troškove građana i preduzeća u SAD i šire. Zvanične institucije nastavljaju da prate situaciju i analiziraju potencijalne mere za stabilizaciju cena.

Zvaničnici najavljuju proširenje restriktivnih mera, uključujući zabranu usluga ruskim brodovima i sankcije visokim crkvenim zvaničnicima

Evropska unija planira uvođenje novog paketa sankcija protiv Rusije, sa posebnim fokusom na tzv. ‘flotu u senci’, trgovinu žitom iz Ukrajine i vodeće zvaničnike Ruske pravoslavne crkve, saopšteno je iz diplomatskih izvora u Briselu. Očekuje se da bi mere mogle stupiti na snagu krajem juna ili početkom jula 2026. godine.

Novi paket predviđa strože kontrole nad mrežom ruskih tankera i teretnih brodova koji omogućavaju zaobilaženje međunarodnih ograničenja na izvoz energenata. Takođe, planirane su dodatne mere protiv trgovine ukradenim ukrajinskim žitom, čime se finansiraju ratne operacije, navode izvori iz Brisela.

Prema najavama, sankcije će obuhvatiti i ruske banke koje su do sada izbegavale prethodne restrikcije, kao i vojne kompanije koje snabdevaju oružje ruskoj vojsci. Na listi za moguće sankcionisanje nalazi se i patrijarh Kiril, kao i drugi predstavnici Ruske pravoslavne crkve.

Predlog takođe uključuje ponovno uvođenje zabrane pružanja pomorskih usluga i servisiranja ruskih brodova, što bi moglo dodatno otežati rusku logistiku na međunarodnim vodama. Poseban deo novog paketa odnosi se na više od dvadeset ruskih državljana koje EU smatra odgovornim za deportaciju i otmicu ukrajinske dece tokom sukoba.

“Cilj novih sankcija je potpuno zatvaranje preostalih rupa u režimu ograničenja koje su ruske institucije koristile tokom protekle dve godine”, navode diplomatski izvori. Usvajanje paketa očekuje se nakon završetka konsultacija unutar članica Evropske unije.