Američka vlada potvrdila rast BDP-a od 2% u prvom kvartalu 2026, privreda pod pritiskom zbog rasta cena energije

Sjedinjene Američke Države zabeležile su rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2% na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2026. godine, saopštila je američka vlada 30. aprila. Ovaj rezultat predstavlja oporavak u odnosu na prethodni kvartal, kada je ekonomija ostvarila rast od svega 0,5%, nakon što je bila pogođena privremenim zatvaranjem državnih institucija.

Prema podacima državnih organa, rast je ostvaren uprkos tome što je bio nešto ispod očekivanja ekonomista, koji su prognozirali stopu od 2,2% za period januar–mart. Ključni pokretači rasta u ovom periodu bili su razvoj veštačke inteligencije i poreske olakšice koje su počele da daju efekte, navedeno je u analizi ekonomista kompanije Oxford Economics.

Investicije u poslovni sektor, podstaknute povećanom primenom veštačke inteligencije, porasle su za 8,7% na godišnjem nivou, prema izveštaju Ministarstva trgovine. Istovremeno, zabeleženo je blago usporavanje potrošnje potrošača, koja čini gotovo dve trećine američke ekonomske aktivnosti. Naime, potrošnja je pala sa 1,9% u poslednjem kvartalu 2025. na 1,6% u prvom kvartalu 2026. Prema podacima američkih finansijskih institucija, rast potrošnje u martu uglavnom su ostvarila domaćinstva sa višim prihodima.

Iako je američka privreda pokazala otpornost, trenutna situacija u Iranu ima značajan uticaj na ekonomske izglede. Rat u tom regionu uticao je na rast cena energenata zbog usporenog protoka robe kroz Ormuski moreuz, koji je ključna tačka za globalno snabdevanje naftom. Prema najnovijim informacijama, 30. aprila cena benzina u SAD dostigla je 4,30 dolara po galonu, što je najviši nivo od jula 2022. godine, dok je cena sirove nafte Brent dostigla 126 dolara, dostigavši ratni maksimum.

Ekonomisti upozoravaju da bi nastavak konflikta u Iranu mogao dodatno usporiti privredni oporavak SAD. Prema nedavnim prognozama, povećanje cena energenata može smanjiti očekivani rast BDP-a tokom ostatka godine. Dalji razvoj situacije zavisiće od dešavanja na Bliskom istoku i uticaja na globalna tržišta energenata.

Američke vlasti prate ekonomske pokazatelje i najavljuju mogućnost preduzimanja dodatnih mera ukoliko se trend rasta cena energenata nastavi. Za sada, ekonomski oporavak SAD ostaje pod uticajem međunarodnih dešavanja i promena na tržištu energije.

Porodica potvrdila vest, poznati kantri muzičar preminuo u bolnici, uzrok smrti nije saopšten

Dejvid Allan Kou, američki kantautor poznat po pesmi „Take This Job and Shove It“, preminuo je u 86. godini, potvrdio je njegov predstavnik. Kako je saopštio menadžer muzičara, Kou je preminuo u bolnici u sredu oko 17 časova po lokalnom vremenu. Uzrok smrti nije objavljen.

Kou je bio poznat kao autor pesama koje su obeležile američku kantri scenu, uključujući i hitove „You Never Even Called Me By My Name“ i „The Ride“. Njegova karijera bila je prepoznatljiva po autentičnom pristupu, a tokom godina stekao je brojne poklonike širom sveta.

Njegova supruga, Kimbeli Hastings Kou, izjavila je za međunarodne medije da je Kou bio jedan od najvažnijih kantautora svog vremena. U svojoj izjavi navela je da je njen suprug bio njen prijatelj i saputnik dugi niz godina, ističući da će ga pamtiti i da želi da ga i drugi zapamte po doprinosu muzici.

Tokom karijere, Kou je bio poznat i po nastupima sa drugim poznatim muzičarima, među kojima su bili Vili Nelson, Kid Rok i Nil Jang. Autor je pesme „Take This Job and Shove It“, koja je postala hit zahvaljujući izvođenju Džonija Pejčeka 1977. godine, kao i pesme „Would You Lay With Me (in a Field of Stone)“, koju je 1974. izvodila Tenja Taker. Kou je bio i prvi kantri izvođač koji je snimio pesmu „Tennessee Whiskey“.

Kou je tokom života izgradio reputaciju umetnika koji se nije uklapao u konvencionalne okvire muzičke industrije u Nešvilu, ali je uprkos tome ostao tražen kao autor i izvođač. Njegov stil karakterisale su sirove i često direktne pesme, čime je stekao lojalnu publiku.

Prema informacijama koje je njegova supruga objavila na društvenim mrežama, Kou je 2021. godine bio hospitalizovan zbog infekcije COVID-19, a nakon toga je retko nastupao u javnosti.

Vest o njegovoj smrti naišla je na reakcije kolega i poštovalaca, koji su istakli njegov doprinos razvoju kantri muzike. Dodatni detalji o sahrani i planovima porodice nisu saopšteni.

Aktivisti i izraelsko ministarstvo spoljnih poslova potvrdili događaj, privedeni članovi posade, brodovi zaustavljeni u međunarodnim vodama

Izraelske snage presrele su deo flotile sa humanitarnom pomoći za Gazu u međunarodnim vodama u blizini grčkog ostrva Krit, saopštili su aktivisti iz Global Sumud Flotile (GSF) i potvrdilo izraelsko ministarstvo spoljnih poslova. Prema navodima organizacije GSF, ukupno 22 broda koja su učestvovala u pokušaju dostave pomoći za Gazu presretnuta su u četvrtak, a posade su privedene.

Aktivisti tvrde da su izraelske pomorske snage ušle na njihove brodove, onemogućile rad motora i navigacionih sistema, a zatim se povukle ostavljajući više stotina ljudi na brodovima bez pogona, dok se približavala oluja. GSF je na društvenim mrežama objavio snimke za koje navodi da prikazuju deo incidenta, gde se vide osobe sa prslucima za spasavanje i rukama na glavi, dok se u pozadini čuju naređenja sa broda.

GSF je u saopštenju opisao događaj kao ‘nezakonito zaustavljanje’ i tvrdi da je reč o delovanju izraelskih snaga van njihovih granica. U izjavama koje su preneli međunarodni mediji, aktivisti su naveli da su njihovi brodovi ‘oteti’, a da su članovi posade i putnici zadržani.

Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je oko 175 aktivista sa više od 20 brodova sada „mirno na putu za Izrael“. U saopštenju izraelskih vlasti navedeno je da je flotila zaustavljena u skladu sa politikom blokade Gaze, a brodovi preusmereni, dok je sa posadom postupano u skladu sa međunarodnim pravilima. Izrael nije izneo detalje o eventualnim povredama niti je naveo gde su tačno brodovi sada preusmereni.

Prema navodima GSF, flotila je pokušavala da dostavi humanitarnu pomoć Gazi, a brodovi su krenuli iz međunarodnih voda u blizini Grčke. Aktivisti su naveli da su među putnicima ljudi iz više zemalja, ali precizne podatke o njihovom identitetu nisu izneli. Izraelske vlasti nisu objavile dodatne informacije o daljem postupanju sa zadržanim osobama.

Incident se dogodio u trenutku nastavka blokade Gaze, koja je na snazi duži niz godina i više puta je bila predmet međunarodnih rasprava. Organizacije za ljudska prava i humanitarne grupe više puta su pokušavale da brodovima dostave pomoć stanovništvu Gaze. Prethodne slične akcije takođe su zaustavljene od strane izraelske mornarice u međunarodnim ili izraelskim vodama.

Nezavisni izvori trenutno nisu u mogućnosti da potvrde sve navode obe strane, a međunarodna zajednica do sada nije zvanično reagovala na poslednji incident.