Prema podacima američke automobilske asocijacije, rast cena goriva prati nastavak sukoba na Bliskom istoku i neizvesnost na energetskim tržištima

Cene nafte dostigle su najviši nivo od početka ratnih dešavanja, pri čemu je međunarodni referentni standard Brent premašio 126 dolara po barelu, pokazuju podaci sa tržišta 30. aprila 2026. godine. Ovaj rast je usledio usled zabrinutosti da će sukob u Iranu potrajati, što dodatno utiče na globalno snabdevanje energentima.

Istog dana, prosečna cena benzina u Sjedinjenim Američkim Državama porasla je na 4,30 dolara po galonu, što je najviši nivo od jula 2022. godine, prema američkoj automobilskoj asocijaciji (AAA). Kako se navodi, ovaj iznos je za 0,07 dolara viši nego dan ranije, 0,31 dolar viši nego pre mesec dana i 1,12 dolara viši nego u istom periodu prošle godine. Vozači u Kaliforniji suočavaju se sa najvišim cenama, gde je zabeležen prosek od 6,01 dolara po galonu.

Rast cena goriva zabeležen je od početka sukoba na Bliskom istoku 28. februara, a američki vozači sada plaćaju prosečno 1,32 dolara više po galonu nego pre izbijanja konflikta. Osim benzina, povećanje je zabeleženo i kod dizela, čija je cena 5,50 dolara po galonu.

Neizvesnost na energetskim tržištima dodatno je pojačana izveštajima o mogućem zaoštravanju situacije nakon što su izveštaji sugerisali da je predsednik Sjedinjenih Država odbio predlog za ponovno otvaranje moreuza Hormuz, što je produbilo zabrinutost oko nastavka blokade iranskih luka. Prema analitičarima banke ING, prekid pregovora između Sjedinjenih Država i Irana i odbijanje predloga za otvaranje moreuza smanjuju nade za brz nastavak transporta nafte iz tog regiona.

Stručnjaci ističu da bi visoke cene goriva mogle imati uticaj na potrošnju stanovništva u SAD, dok se globalni energetski lanci i dalje suočavaju sa neizvesnošću usled trajanja sukoba. Tokom poslednjih godinu dana, cene goriva su zabeležile stalni rast, prateći eskalaciju sukoba i promene u snabdevanju na globalnom tržištu.

Tržišta energenata nastavljaju da prate razvoj situacije na Bliskom istoku i dešavanja oko ključnih transportnih tačaka, poput moreuza Hormuz, koji ima značajnu ulogu u globalnim isporukama nafte. Zvanične prognoze o daljem kretanju cena zavise od razvoja događaja i mogućih diplomatskih rešenja.

Vlasti Luizijane potvrdile podizanje optužnice, svi zatvorenici pronađeni nakon višemesečne potrage

Šerif okruga Orleans u Nju Orleansu, Luizijana, suočila se sa optužnicom nakon istrage o bekstvu deset zatvorenika iz lokalnog pritvorskog centra koje se dogodilo prošle godine. Prema zvaničnim informacijama, optužnica je podignuta u sredu, a događaj je izazvao veliku potragu u kojoj su učestvovali pripadnici federalnih, državnih i lokalnih organa reda.

Velika porota je optužila šerifa Susan Hutson po 30 tačaka, uključujući zloupotrebu službenog položaja, ometanje pravde i falsifikovanje javnih dokumenata. U optužnici se navodi da Hutson nije lično pomogla zatvorenicima da pobegnu, ali da je državna istraga utvrdila da je neadekvatno upravljanje pritvorskim centrom doprinelo incidentu. Svi zatvorenici koji su pobegli pronađeni su i vraćeni u pritvor nakon potrage koja je trajala više meseci.

Zvaničnici su naveli da su zatvorenici pobegli kroz otvor iza toaleta u objektu. Državni funkcioneri su u saopštenju istakli da „iako šerif Hutson nije lično otvorila vrata pritvora za bekstvo, njeno odbijanje da postupi u skladu sa osnovnim zakonskim zahtevima i minimalnim merama predostrožnosti direktno je doprinelo i omogućilo bekstvo“.

U ovom trenutku, kancelarija šerifa nije odgovorila na zahteve za komentar putem telefona, poruka i elektronske pošte. Prema dostupnim sudskim dokumentima, Hutson nema ličnog advokata, a njen mandat ističe u ponedeljak nakon što je izgubila reizbor.

Hutson je u intervjuu iz avgusta prethodne godine navela da su nedovoljan broj zaposlenih i „velike projektne greške“ ključni uzroci problema u pritvorskom centru. Istakla je da ti nedostaci čine objekat nesigurnim za osoblje i pritvorenike. U oproštajnom govoru, Hutson je istakla izazove sa kojima se njena kancelarija suočavala tokom mandata.

Ovaj slučaj izazvao je pažnju javnosti na način upravljanja pritvorskim ustanovama u Luizijani, a dalje postupanje po optužnici očekuje se u narednom periodu.

Državni organi potvrdili finansiranje dodatnih mera bezbednosti nakon što su dve osobe ranjene u incidentu u Golders Grinu

Vlada Ujedinjenog Kraljevstva objavila je da će oko 34 miliona dolara biti izdvojeno za borbu protiv antisemitizma, saopštili su zvaničnici 30. aprila 2026. godine. Ova odluka doneta je dan nakon što su dve osobe, identifikovane kao Šlojme Rand (34) i Moše Šajn (76), povređene u napadu nožem u naselju Golders Grin u severnom Londonu, gde je prisutna značajna jevrejska zajednica. Obe žrtve su, prema saopštenjima, u stabilnom stanju i nalaze se na bolničkom lečenju.

Ministar za bezbednost Dan Džarvis je izjavio da će novo izdvojena sredstva biti usmerena na povećanje policijskih patrola i unapređenje bezbednosti u blizini sinagoga, zajedničkih centara i škola. Prema njegovim rečima, zakon kojim se omogućava realizacija ovih mera biće usvojen po ubrzanoj proceduri u narednim nedeljama.

Ministarka unutrašnjih poslova Šabana Mahmud izjavila je za međunarodne medije da aktuelnu situaciju tretira kao hitan slučaj. Ona je naglasila da je cilj povećanja finansiranja da se odgovori na rastuće bezbednosne izazove i obezbedi dodatna zaštita za ugrožene zajednice.

Napad u Golders Grinu istražuju britanske službe bezbednosti, koje su incident okarakterisale kao potencijalno teroristički. Zvaničnici su naveli da su žrtve napadnute u blizini autobuske stanice u ovom delu Londona. Policija je saopštila da su ranjeni prebačeni u bolnicu i da su van životne opasnosti, dok je istraga u toku.

Predstavnici vlasti ističu da postojeći nivo pretnji zahteva hitno delovanje, a najavljeno finansiranje deo je šireg napora da se odgovori na nedavne incidente i spreči ponavljanje sličnih događaja. Povodom ovog slučaja, majka jednog od napadnutih izjavila je za novinare da je porodica još uvek potresena, ali da se nada brzom oporavku svog sina.

Prema izjavama zvaničnika, prioriteti su povećanje prisustva policije na mestima gde se okupljaju pripadnici jevrejske zajednice i jačanje preventivnih mera. Vlada je istakla da će dodatna sredstva biti upotrebljena i za edukaciju i podizanje svesti u javnosti o problemu antisemitizma.

Incident u Londonu deo je šireg trenda porasta prijavljenih slučajeva antisemitizma u Evropi, što prema ocenama stručnjaka zahteva koordinisane odgovore državnih institucija. Policija nastavlja istragu, a vlasti su pozvale građane na oprez i saradnju.