Rusko ministarstvo spoljnih poslova izdalo upozorenje, SAD i evropske zemlje poručile da ostaju u Ukrajini

Ruska Federacija je 27. maja 2026. godine izdala upozorenje stranim državljanima da napuste ukrajinsku prestonicu Kijev, navodeći mogućnost intenziviranja napada na vojno-industrijske objekte u tom gradu. Upozorenje je došlo nakon što je Rusija optužila Ukrajinu za napad dronom na studentski dom u oblasti Luganjska pod ruskom kontrolom, pri čemu su, prema navodima ruskih vlasti, zabeležene žrtve. Ukrajinska vojska je demantovala rusku verziju događaja, izjavivši da je pogođen komandni centar za upravljanje dronovima.

U zvaničnom saopštenju, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije označilo je navedeni napad kao “poslednju kap” i najavilo “sistematske udare” na objekte vojne industrije u Kijevu. Ministarstvo je posebno pozvalo strane državljane, uključujući diplomatsko osoblje i predstavnike međunarodnih organizacija, da napuste grad što je pre moguće. “S obzirom na to da su vojno-industrijski objekti raspršeni širom Kijeva, upozoravamo strane građane da ne borave u blizini vojnih ili administrativnih infrastruktura”, navedeno je u saopštenju.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov preneo je upozorenje američkom državnom sekretaru Marku Rubiju u telefonskom razgovoru, potvrdilo je rusko ministarstvo. Iz američkog Stejt departmenta potvrđena je komunikacija, uz napomenu da su razmenjena mišljenja o situaciji u Ukrajini, bilateralnim odnosima i aktuelnim pitanjima vezanim za Iran.

Sjedinjene Američke Države i pojedine evropske zemlje, prema izjavama zvaničnika, odbacuju rusko upozorenje i ne planiraju povlačenje svog osoblja iz Kijeva. “Ne idemo nigde”, navode izvori iz diplomatskih krugova, ponavljajući dosadašnji stav o ostanku u Ukrajini. Zvaničnici ističu da su upoznati sa bezbednosnim rizicima, ali da nastavljaju sa radom.

Analitičari navode da je rusko upozorenje usledilo u trenutku kada dolazi do promena na frontu u Ukrajini. Neki izvori smatraju da se dinamika na bojnom polju menja, ali precizni podaci o pomeranju linija nisu potvrđeni iz nezavisnih izvora. Zvaničnici obe strane nastavljaju da iznose oprečne tvrdnje o razvoju situacije.

Napetosti oko Kijeva traju od početka sukoba, a grad je više puta bio meta napada. Strateški položaj prestonice i prisustvo brojnih vojnih i administrativnih objekata čine ga potencijalnom metom u slučaju eskalacije. Međunarodne organizacije prate razvoj situacije i apelovale su na sve strane da se uzdrže od napada na civilnu infrastrukturu.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz zvaničnih saopštenja, a procene o daljim koracima zavise od razvoja događaja na terenu.

Državni zvaničnici zatražili hitnu odluku, nakon što je niži sud proglasio plan diskriminatornim po rasnoj osnovi

Republikanci iz Alabame podneli su 27. maja 2026. godine zahtev Vrhovnom sudu Sjedinjenih Američkih Država da se dozvoli korišćenje kongresne izborne mape iz 2023. godine, nakon što je niži sud utvrdio da je ta mapa diskriminatorna po rasnoj osnovi. Prema navodima državnih zvaničnika, hitna intervencija najvišeg suda zatražena je neposredno nakon odluke okružnog suda, koji je naložio upotrebu nove, sudski odobrene mape sa dve većinski crnačke izborne jedinice za predstojeće izbore za Predstavnički dom.

Okružni sud sa tri sudije prethodno je zaključio da je redistricting plan koji je usvojila republička većina u zakonodavnom telu Alabame 2023. godine, a koji predviđa samo jednu većinsku manjinsku izbornu jedinicu, namenjen za obespravljivanje birača afroameričkog porekla. U podnesku Vrhovnom sudu, državni zvaničnici navode da bi primena sudski određene mape mogla da proizvede “nepopravljivu štetu” za državu i javnost, jer bi, prema njihovim tvrdnjama, glasači morali da koriste “sudski određene, rasno određene izborne jedinice koje ne ispunjavaju legitimne ciljeve izbornog mapiranja Alabame”.

Zvaničnici su istakli da je mapa iz 2023. godine bila zakonita u trenutku donošenja i da smatraju da je i dalje u skladu sa zakonom. Nakon što je Vrhovni sud prošlog meseca oslabio jedan od ključnih delova Zakona o pravima glasa, republikanci su pokušali da vrate granice izbornih jedinica na prethodno stanje. Tokom parlamentarnih izbora 2024. godine u Alabami, izbori za Predstavnički dom održani su prema mapi koju je usvojio okružni sud, sa dve većinski crnačke izborne jedinice.

Za sledeći izborni ciklus republikanci nastoje da ponovo primene mapu iz 2023. godine, čime bi potencijalno mogli da preokrenu ishod u najmanje jednoj izbornoj jedinici koju trenutno zastupa kongresmen Šomari Figures, demokrata crnačkog porekla. Trenutna pravna borba deo je šireg procesa vezanog za određivanje granica izbornih jedinica u Alabami, što je posledica nedavnih odluka Vrhovnog suda i razmatranja odredbi o rasnoj ravnopravnosti u izbornom zakonodavstvu.

Predstavnici države naveli su u svom podnesku da bez privremenog odlaganja odluke nižeg suda, Alabama neće moći da koristi “pravno donete planove” za izbore 2026. godine. Sudski procesi oko granica izbornih jedinica u Alabami deo su dužeg spora oko implementacije Zakona o pravima glasa i načina na koji se određuju izborne jedinice sa ciljem obezbeđivanja jednakog političkog predstavljanja različitih rasnih i etničkih grupa.

Zvaničnici potvrdili da Bondi prima terapiju, zakazano saslušanje pred Kongresom, imenovana u novo savetodavno telo

Bivša glavna tužiteljka Sjedinjenih Američkih Država, Pam Bondi, potvrdila je da je u toku lečenja karcinoma štitaste žlezde, nakon što joj je bolest dijagnostikovana posle odlaska sa funkcije u aprilu ove godine. Bondi je u poruci za novinare izjavila da je prošla kroz hiruršku intervenciju u sklopu terapije, a lečenje se nastavlja, prenose izvori iz njenog okruženja.

Bondi je smenjena sa pozicije glavnog tužioca SAD 2. aprila, a na njeno mesto privremeno je postavljen tadašnji zamenik tužioca, Todd Blanche. Zvaničnici administracije navode da je Bondi nakon odlaska iz Ministarstva pravde započela medicinsko ispitivanje, što je dovelo do dijagnoze karcinoma.

Informacija o zdravstvenom stanju Bondi prvi put je objavljena u izveštajima međunarodnih medija, a potvrđeno je i da je ona nedavno imenovana u predsednički savetodavni organ za pitanja veštačke inteligencije, Savet predsednika za nauku i tehnologiju.

Potpredsednik Sjedinjenih Država JD Vance izdao je saopštenje u kojem je naveo da Bondi ostaje angažovana u aktuelnim pitanjima administracije. “Bondi je bila izuzetno značajan član predsedničkog tima i ohrabrujuće je što će nastaviti da doprinosi radu na važnim pitanjima sa kojima se administracija suočava”, rekao je Vance novinarima.

Prema zvaničnim izvorima, Bondi je pozvana da svedoči pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma Kongresa ovog petka, gde će biti ispitivana o svom angažmanu u vezi sa objavljivanjem dokumenata iz istrage o Džefriju Epstinu. Upravo taj segment njenog mandata izazvao je značajnu pažnju i kontroverze tokom njenog rada u Ministarstvu pravde.

Tokom mandata, Bondi se suočavala sa kritikama zbog načina sprovođenja prioriteta tadašnjeg predsednika Donalda Trampa u radu Ministarstva pravde. Njena smena usledila je u trenutku kada su pojedini zvaničnici izražavali nezadovoljstvo njenim pristupom u vođenju nekih od najvažnijih slučajeva.

Zvaničnici Ministarstva pravde za sada nisu davali dodatne komentare u vezi sa zdravstvenim stanjem Bondi, niti o aktuelnim postupcima pred Kongresom. Dalje informacije o njenom lečenju i budućim angažmanima očekuju se u narednim nedeljama.