Zvaničnici potvrdili da Bondi prima terapiju, zakazano saslušanje pred Kongresom, imenovana u novo savetodavno telo

Bivša glavna tužiteljka Sjedinjenih Američkih Država, Pam Bondi, potvrdila je da je u toku lečenja karcinoma štitaste žlezde, nakon što joj je bolest dijagnostikovana posle odlaska sa funkcije u aprilu ove godine. Bondi je u poruci za novinare izjavila da je prošla kroz hiruršku intervenciju u sklopu terapije, a lečenje se nastavlja, prenose izvori iz njenog okruženja.

Bondi je smenjena sa pozicije glavnog tužioca SAD 2. aprila, a na njeno mesto privremeno je postavljen tadašnji zamenik tužioca, Todd Blanche. Zvaničnici administracije navode da je Bondi nakon odlaska iz Ministarstva pravde započela medicinsko ispitivanje, što je dovelo do dijagnoze karcinoma.

Informacija o zdravstvenom stanju Bondi prvi put je objavljena u izveštajima međunarodnih medija, a potvrđeno je i da je ona nedavno imenovana u predsednički savetodavni organ za pitanja veštačke inteligencije, Savet predsednika za nauku i tehnologiju.

Potpredsednik Sjedinjenih Država JD Vance izdao je saopštenje u kojem je naveo da Bondi ostaje angažovana u aktuelnim pitanjima administracije. “Bondi je bila izuzetno značajan član predsedničkog tima i ohrabrujuće je što će nastaviti da doprinosi radu na važnim pitanjima sa kojima se administracija suočava”, rekao je Vance novinarima.

Prema zvaničnim izvorima, Bondi je pozvana da svedoči pred Odborom za nadzor Predstavničkog doma Kongresa ovog petka, gde će biti ispitivana o svom angažmanu u vezi sa objavljivanjem dokumenata iz istrage o Džefriju Epstinu. Upravo taj segment njenog mandata izazvao je značajnu pažnju i kontroverze tokom njenog rada u Ministarstvu pravde.

Tokom mandata, Bondi se suočavala sa kritikama zbog načina sprovođenja prioriteta tadašnjeg predsednika Donalda Trampa u radu Ministarstva pravde. Njena smena usledila je u trenutku kada su pojedini zvaničnici izražavali nezadovoljstvo njenim pristupom u vođenju nekih od najvažnijih slučajeva.

Zvaničnici Ministarstva pravde za sada nisu davali dodatne komentare u vezi sa zdravstvenim stanjem Bondi, niti o aktuelnim postupcima pred Kongresom. Dalje informacije o njenom lečenju i budućim angažmanima očekuju se u narednim nedeljama.

Tržišta prate sprovođenje iranske odluke, promet sirove nafte vraća se na nivo pre sukoba

Cene sirove nafte zabeležile su danas pad od oko četiri odsto, nakon što je iranska državna televizija saopštila da će Teheran obnoviti komercijalni tranzit kroz Ormuski moreuz. Prema dostupnim informacijama, međunarodni referentni reper, Brent sirova nafta, pao je ispod 95 dolara po barelu, a potom se stabilizovao na 95,24 dolara po barelu.

U istom periodu, američki dolar je blago oslabio za 0,2 odsto u odnosu na korpu glavnih svetskih valuta. Kako je navedeno u zvaničnom saopštenju, broj brodova sa naftom koji prolaze kroz Ormus trebalo bi da bude vraćen na nivoe pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku 28. februara.

Tržišni analitičari ističu da će narednih dana pažljivo pratiti da li će najavljeno povećanje tranzita biti sprovedeno u praksi, odnosno da li će komercijalni tankeri bezbedno prolaziti ovom rutom bez rizika od vojnih zaplena ili napada. “Aktuelno je da se prati realizacija iranskog obećanja na terenu i stabilnost pomorskog saobraćaja”, navode iz relevantnih izvora.

Kretanje cene nafte i stabilnost tranzita kroz Ormuski moreuz od ključnog su značaja za globalno tržište energenata, s obzirom na strateški položaj ove rute.

Poznati umetnik istakao rastuću zabrinutost zbog ograničenja slobode izražavanja, navodeći iskustva iz Kine

Ai Weiwei, međunarodno priznati umetnik i aktivista, izneo je svoja zapažanja o sve izraženijoj cenzuri u zapadnim zemljama tokom intervjua za međunarodne medije. Weiwei je naveo da je njegova reakcija na cenzuru uvek bila jednostavna – razotkrivanje istine i iznošenje detalja u javnost. U svom novom delu pod nazivom „On Censorship“, Ai opisuje lična iskustva sa nadzorom i ograničenjima tokom boravka u Kini, ističući načine na koje su vlasti intervenisale u njegov umetnički rad.

Godine 2009, Ai je u pokrajini Sičuan bio priveden od strane policije, nakon čega je dokumentovao događaj selfi fotografijom. Takođe, fotografisao je kamere za nadzor postavljene ispred svoje kuće i vozilo koje je bilo parkirano ispred njegovog studija. Weiwei je izjavio da su savremene metode nadzora veoma sofisticirane, uporedivši ih sa tehnikama koje se koriste u savremenim sukobima.

U 2011. godini, Ai je bio zadržan u tajnom pritvoru 81 dan. Nakon toga, umetnik je napravio dijorame koje prikazuju njegovu malu ćeliju i dvojicu čuvara koji su ga neprekidno nadgledali. Sledeće godine, Ai je, u znak protesta, postavio veb kamere u svom domu i uživo prenosio svakodnevicu – dok mu nije naloženo da obustavi prenos. Prema njegovim rečima, nadležni su tražili da ugasi kamere, na šta im je odgovorio da je to učinio upravo zbog njih. Weiwei je objasnio da je javno izlaganje nadzora naišlo na drugačiju reakciju vlasti, jer su slične radnje obično sprovođene tajno.

Godine 2015, umetnik je pronašao prisluškivačke uređaje u utičnicama svog studija, ističući da su takvi oblici nadzora sveprisutni. Weiwei je ovu situaciju uporedio sa pronalaskom opasnosti ispod stola, naglašavajući da se radi o više od pojedinačnih slučajeva.

Kroz svoje javne nastupe i umetnički rad, Ai Weiwei ističe važnost transparentnosti i pravovremenog informisanja javnosti. Svoja iskustva koristi da ukaže na to da se, prema njegovom mišljenju, cenzura i ograničenja slobode izražavanja mogu pojaviti u različitim društvima, uključujući i zapadne zemlje. U svom intervjuu, Weiwei je upozorio da se, prema njegovom zapažanju, u nekim državama više ne brani osnovna ljudskost kada je reč o slobodi izražavanja i pristupu informacijama.

Umetnik je zaključio da je neophodno kontinuirano ukazivati na sve oblike ograničenja informacija i nadzora, kako bi se očuvala osnovna prava i slobode pojedinaca.