Connect with us

Svet

Rusija upozorila strane državljane da napuste Kijev nakon najave udara

Rusko ministarstvo spoljnih poslova izdalo upozorenje, SAD i evropske zemlje poručile da ostaju u Ukrajini

Objavljeno pre

2 meseca

,

Foto Izvor: Pexels / Nextvoyage

Rusko ministarstvo spoljnih poslova izdalo upozorenje, SAD i evropske zemlje poručile da ostaju u Ukrajini

Ruska Federacija je 27. maja 2026. godine izdala upozorenje stranim državljanima da napuste ukrajinsku prestonicu Kijev, navodeći mogućnost intenziviranja napada na vojno-industrijske objekte u tom gradu. Upozorenje je došlo nakon što je Rusija optužila Ukrajinu za napad dronom na studentski dom u oblasti Luganjska pod ruskom kontrolom, pri čemu su, prema navodima ruskih vlasti, zabeležene žrtve. Ukrajinska vojska je demantovala rusku verziju događaja, izjavivši da je pogođen komandni centar za upravljanje dronovima.

U zvaničnom saopštenju, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije označilo je navedeni napad kao „poslednju kap“ i najavilo „sistematske udare“ na objekte vojne industrije u Kijevu. Ministarstvo je posebno pozvalo strane državljane, uključujući diplomatsko osoblje i predstavnike međunarodnih organizacija, da napuste grad što je pre moguće. „S obzirom na to da su vojno-industrijski objekti raspršeni širom Kijeva, upozoravamo strane građane da ne borave u blizini vojnih ili administrativnih infrastruktura“, navedeno je u saopštenju.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov preneo je upozorenje američkom državnom sekretaru Marku Rubiju u telefonskom razgovoru, potvrdilo je rusko ministarstvo. Iz američkog Stejt departmenta potvrđena je komunikacija, uz napomenu da su razmenjena mišljenja o situaciji u Ukrajini, bilateralnim odnosima i aktuelnim pitanjima vezanim za Iran.

Sjedinjene Američke Države i pojedine evropske zemlje, prema izjavama zvaničnika, odbacuju rusko upozorenje i ne planiraju povlačenje svog osoblja iz Kijeva. „Ne idemo nigde“, navode izvori iz diplomatskih krugova, ponavljajući dosadašnji stav o ostanku u Ukrajini. Zvaničnici ističu da su upoznati sa bezbednosnim rizicima, ali da nastavljaju sa radom.

Analitičari navode da je rusko upozorenje usledilo u trenutku kada dolazi do promena na frontu u Ukrajini. Neki izvori smatraju da se dinamika na bojnom polju menja, ali precizni podaci o pomeranju linija nisu potvrđeni iz nezavisnih izvora. Zvaničnici obe strane nastavljaju da iznose oprečne tvrdnje o razvoju situacije.

Napetosti oko Kijeva traju od početka sukoba, a grad je više puta bio meta napada. Strateški položaj prestonice i prisustvo brojnih vojnih i administrativnih objekata čine ga potencijalnom metom u slučaju eskalacije. Međunarodne organizacije prate razvoj situacije i apelovale su na sve strane da se uzdrže od napada na civilnu infrastrukturu.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz zvaničnih saopštenja, a procene o daljim koracima zavise od razvoja događaja na terenu.

Povezano
Pročitaj još
Komentari

Leave a Reply

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Svet

Kretanje čamca praćenog GPS-om u slučaju nestanka tinejdžera iz Misisipija potvrđeno u izveštaju

Vlasti Misisipija potvrdile rutu čamca prema GPS podacima, istraga o nestanku i smrti Nolana Wellsa u toku

Objavljeno pre

23 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Vlasti Misisipija potvrdile rutu čamca prema GPS podacima, istraga o nestanku i smrti Nolana Wellsa u toku

Zvanični izveštaj Ministarstva za morske resurse Misisipija potvrdio je kretanje čamca kojim je 4. jula prevezen Nolan Wells, tinejdžer čiji je nestanak i kasniji pronalazak tela zabeležen tokom izleta na Horn Islandu. GPS podaci, do kojih su došli zvaničnici i koje su preneli međunarodni mediji, detaljno prate kretanje plovila tog dana.

Prema izveštaju, čamac je napustio pristanište oko 9:56 časova i stigao na Horn Island u 11:14. Prethodni navodi ukazuju da Wells nije bio na čamcu u trenutku kada je napuštao ostrvo. GPS evidencija pokazuje da je plovilo napustilo Horn Island u 16:31 i vratilo se na početno pristanište. Nakon toga, čamac je ušao u Fort Bayou oko 17:52, a potom se vratio na pristanište u 18:06.

Kasnije tog dana, prema zvaničnim podacima, čamac je prevezen do lansirne rampe u Fort Bayou u 19:19. Od tog mesta, plovilo je, kako se pretpostavlja, prevezeno kopnenim putem do rezidencije vlasnika u Biloksiju, Misisipi.

U izveštaju Ministarstva navedeno je da su vlasnik čamca, njegova majka i još jedna osoba koja je tog dana bila sa Wellsom sarađivali sa nadležnim organima tokom istrage. Svi podaci iz GPS uređaja prikupljeni su i analizirani u okviru zvanične istrage.

Izveštaj obuhvata događaje do 5. jula, nakon što su porodica i nadležni organi obavešteni o nestanku Nolana Wellsa. Dalji detalji o uzroku i okolnostima smrti nisu navedeni u zvaničnom saopštenju, a istraga je i dalje u toku. Lokalni zvaničnici ističu da su svi relevantni podaci prosleđeni istražnim organima i da saradnja sa osobama koje su bile uključene u događaj nije izostala.

Ovaj slučaj izazvao je pažnju javnosti u Misisipiju, a lokalne vlasti apeluju na građane da, ukoliko poseduju dodatne informacije, kontaktiraju nadležne službe. Zvaničnici ističu da će sve nove informacije biti pravovremeno objavljene po završetku istrage.

Pročitaj još

Svet

Pentagon uvodi obavezno testiranje na testosteronski deficit za pripadnike preko 30 godina

Američko ministarstvo odbrane potvrdilo novu politiku; godišnji skrining postaje deo zdravstvenih pregleda vojnika

Objavljeno pre

47 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Američko ministarstvo odbrane potvrdilo novu politiku; godišnji skrining postaje deo zdravstvenih pregleda vojnika

Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država, Pit Hegset, najavio je u sredu da će pripadnici američkih oružanih snaga stariji od 30 godina biti podvrgnuti godišnjem skriningu na deficit testosterona. Ova mera biće deo standardnih periodičnih zdravstvenih procena, dok će mlađi vojnici imati mogućnost dobrovoljnog testiranja.

Prema rečima ministra, cilj programa je da se obezbedi optimalno zdravstveno stanje i dugoročna spremnost pripadnika vojske. „Autorizujem novi program skrininga na deficit testosterona za naše pripadnike, kako bismo osigurali da imaju odgovarajuće nivoe testosterona za optimalan rad“, izjavio je Hegset u video obraćanju objavljenom na društvenim mrežama. On je istakao da će vojnici, ukoliko im bude preporučeno lečenje, moći da se odluče za terapiju nadoknade testosterona.

Hegset je naglasio i važnost dugoročnog zdravlja pripadnika vojske. „Naša je obaveza da vojnicima obezbedimo najbolju moguću medicinsku brigu. Briga o dugoročnom zdravlju znači očuvanje snage, otpornosti i sposobnosti, kako tokom aktivne službe, tako i nakon nje“, naveo je ministar.

Pentagon za sada nije objavio dodatna uputstva o sprovođenju ove politike. Agencija za zdravstvenu zaštitu pri Ministarstvu odbrane uputila je sve upite vezane za detalje sprovođenja na Pentagon.

Definicija niskog nivoa testosterona varira, što prema Američkoj urološkoj asocijaciji dovodi do širokog raspona procenjene učestalosti ovog stanja u različitim studijama, od 2% do 50%. Prema navodima iz panela američke Agencije za hranu i lekove iz 2025. godine, i citiranoj studiji iz 2007. godine, procenjuje se da oko 5,6% muškaraca starosti od 30 do 79 godina ima nizak nivo testosterona praćen simptomima kao što su depresija ili smanjenje fizičke snage.

Nije najavljeno kada će tačno novi sistem biti u potpunosti implementiran, niti su objavljeni dodatni detalji o načinu sprovođenja skrininga i mogućoj terapiji. Ministarstvo odbrane ističe da je cilj ove mere unapređenje dugoročnog zdravlja i operativne spremnosti vojnih lica.

Pročitaj još

Svet

Predlog o ukidanju američke pomoći Izraelu podelio demokrate u Kongresu

Glasanje u Predstavničkom domu pokazalo različite stavove, deo lidera se distancirao od amandmana

Objavljeno pre

47 minuta

,

jul 15, 2026

Objavio:

Glasanje u Predstavničkom domu pokazalo različite stavove, deo lidera se distancirao od amandmana

Predstavnički dom američkog Kongresa održao je 15. jula 2026. glasanje o amandmanu kojim bi bila ukinuta finansijska pomoć Izraelu, što je izazvalo značajne podele unutar Demokratske stranke. Predlog je podneo republikanski poslanik iz Kentakija Tomas Masi, poznat po protivljenju američkoj spoljnoj pomoći. Amandman je predviđao ukidanje 3,3 milijarde dolara godišnje pomoći Izraelu u okviru zakona o budžetu za Stejt department.

Na glasanju je 103 demokratska poslanika podržalo ukidanje pomoći, dok se 98 izjasnilo protiv. Deset članova je bilo uzdržano. Ukupno, amandman nije prošao, jer je 314 poslanika glasalo protiv, a 104 za njegovu usvajanje. Ovaj događaj je ukazao na sve izraženije razlike u stavovima demokrata o američkoj podršci Izraelu.

Lider manjine u Predstavničkom domu, Hakeem Jeffries, uputio je prethodnog dana pismo kolegama iz stranke, u kojem je naveo da se protivi ovom amandmanu. Jeffries je ocenio da je predlog „preširok“ i da bi mogao da ograniči ili onemogući finansiranje dugogodišnjih inicijativa, uključujući humanitarnu pomoć, programe za izbeglice, aktivnosti za izgradnju mira i rad američke ambasade u Izraelu. On je dodao da bi usvajanje amandmana moglo oslabiti sposobnost SAD da se suprotstavi organizacijama kao što su Hamas i Hezbolah. Jeffries je, međutim, istakao da postoje snažna, ali različita mišljenja unutar stranke, i da partijsko rukovodstvo neće vršiti pritisak na članove kako bi glasali na određeni način. U isto vreme, pozvao je na „značajno resetovanje“ odnosa između Sjedinjenih Država i Izraela.

Sa druge strane, zamenica lidera demokratske manjine, Katherine Clark iz Masačusetsa, najavila je da će glasati za ukidanje pomoći, navodeći da „status quo nije održiv“. Clark je u izjavi pred glasanje istakla da se ne slaže sa svim odredbama amandmana, kao ni sa motivima predlagača, ali smatra da je promena kursa neophodna.

Ova rasprava i glasanje odražavaju širi kontekst promenjenih stavova unutar Demokratske stranke po pitanju američke politike prema Izraelu, naročito u svetlu aktuelnih dešavanja na Bliskom istoku i zahteva dela članstva za reviziju američke spoljne pomoći. Prema izveštajima sa lica mesta, rasprava o amandmanu bila je jedno od najvidljivijih neslaganja među demokratama u poslednjim mesecima.

Prethodnih godina, pomoć Izraelu bila je široko podržana u oba doma Kongresa, ali se poslednjih meseci beleže sve izraženija neslaganja i zahtevi za preispitivanjem obima i uslova američke pomoći saveznicima. Očekuje se da će debata o ovom pitanju biti nastavljena u narednim mesecima, kako unutar Kongresa, tako i u javnosti.

Pročitaj još

U Trendu