Rusko ministarstvo spoljnih poslova izdalo upozorenje, SAD i evropske zemlje poručile da ostaju u Ukrajini

Ruska Federacija je 27. maja 2026. godine izdala upozorenje stranim državljanima da napuste ukrajinsku prestonicu Kijev, navodeći mogućnost intenziviranja napada na vojno-industrijske objekte u tom gradu. Upozorenje je došlo nakon što je Rusija optužila Ukrajinu za napad dronom na studentski dom u oblasti Luganjska pod ruskom kontrolom, pri čemu su, prema navodima ruskih vlasti, zabeležene žrtve. Ukrajinska vojska je demantovala rusku verziju događaja, izjavivši da je pogođen komandni centar za upravljanje dronovima.

U zvaničnom saopštenju, Ministarstvo spoljnih poslova Rusije označilo je navedeni napad kao “poslednju kap” i najavilo “sistematske udare” na objekte vojne industrije u Kijevu. Ministarstvo je posebno pozvalo strane državljane, uključujući diplomatsko osoblje i predstavnike međunarodnih organizacija, da napuste grad što je pre moguće. “S obzirom na to da su vojno-industrijski objekti raspršeni širom Kijeva, upozoravamo strane građane da ne borave u blizini vojnih ili administrativnih infrastruktura”, navedeno je u saopštenju.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov preneo je upozorenje američkom državnom sekretaru Marku Rubiju u telefonskom razgovoru, potvrdilo je rusko ministarstvo. Iz američkog Stejt departmenta potvrđena je komunikacija, uz napomenu da su razmenjena mišljenja o situaciji u Ukrajini, bilateralnim odnosima i aktuelnim pitanjima vezanim za Iran.

Sjedinjene Američke Države i pojedine evropske zemlje, prema izjavama zvaničnika, odbacuju rusko upozorenje i ne planiraju povlačenje svog osoblja iz Kijeva. “Ne idemo nigde”, navode izvori iz diplomatskih krugova, ponavljajući dosadašnji stav o ostanku u Ukrajini. Zvaničnici ističu da su upoznati sa bezbednosnim rizicima, ali da nastavljaju sa radom.

Analitičari navode da je rusko upozorenje usledilo u trenutku kada dolazi do promena na frontu u Ukrajini. Neki izvori smatraju da se dinamika na bojnom polju menja, ali precizni podaci o pomeranju linija nisu potvrđeni iz nezavisnih izvora. Zvaničnici obe strane nastavljaju da iznose oprečne tvrdnje o razvoju situacije.

Napetosti oko Kijeva traju od početka sukoba, a grad je više puta bio meta napada. Strateški položaj prestonice i prisustvo brojnih vojnih i administrativnih objekata čine ga potencijalnom metom u slučaju eskalacije. Međunarodne organizacije prate razvoj situacije i apelovale su na sve strane da se uzdrže od napada na civilnu infrastrukturu.

Nezavisno nije moguće potvrditi sve navode iz zvaničnih saopštenja, a procene o daljim koracima zavise od razvoja događaja na terenu.

Državni zvaničnici zatražili hitnu odluku, nakon što je niži sud proglasio plan diskriminatornim po rasnoj osnovi

Republikanci iz Alabame podneli su 27. maja 2026. godine zahtev Vrhovnom sudu Sjedinjenih Američkih Država da se dozvoli korišćenje kongresne izborne mape iz 2023. godine, nakon što je niži sud utvrdio da je ta mapa diskriminatorna po rasnoj osnovi. Prema navodima državnih zvaničnika, hitna intervencija najvišeg suda zatražena je neposredno nakon odluke okružnog suda, koji je naložio upotrebu nove, sudski odobrene mape sa dve većinski crnačke izborne jedinice za predstojeće izbore za Predstavnički dom.

Okružni sud sa tri sudije prethodno je zaključio da je redistricting plan koji je usvojila republička većina u zakonodavnom telu Alabame 2023. godine, a koji predviđa samo jednu većinsku manjinsku izbornu jedinicu, namenjen za obespravljivanje birača afroameričkog porekla. U podnesku Vrhovnom sudu, državni zvaničnici navode da bi primena sudski određene mape mogla da proizvede “nepopravljivu štetu” za državu i javnost, jer bi, prema njihovim tvrdnjama, glasači morali da koriste “sudski određene, rasno određene izborne jedinice koje ne ispunjavaju legitimne ciljeve izbornog mapiranja Alabame”.

Zvaničnici su istakli da je mapa iz 2023. godine bila zakonita u trenutku donošenja i da smatraju da je i dalje u skladu sa zakonom. Nakon što je Vrhovni sud prošlog meseca oslabio jedan od ključnih delova Zakona o pravima glasa, republikanci su pokušali da vrate granice izbornih jedinica na prethodno stanje. Tokom parlamentarnih izbora 2024. godine u Alabami, izbori za Predstavnički dom održani su prema mapi koju je usvojio okružni sud, sa dve većinski crnačke izborne jedinice.

Za sledeći izborni ciklus republikanci nastoje da ponovo primene mapu iz 2023. godine, čime bi potencijalno mogli da preokrenu ishod u najmanje jednoj izbornoj jedinici koju trenutno zastupa kongresmen Šomari Figures, demokrata crnačkog porekla. Trenutna pravna borba deo je šireg procesa vezanog za određivanje granica izbornih jedinica u Alabami, što je posledica nedavnih odluka Vrhovnog suda i razmatranja odredbi o rasnoj ravnopravnosti u izbornom zakonodavstvu.

Predstavnici države naveli su u svom podnesku da bez privremenog odlaganja odluke nižeg suda, Alabama neće moći da koristi “pravno donete planove” za izbore 2026. godine. Sudski procesi oko granica izbornih jedinica u Alabami deo su dužeg spora oko implementacije Zakona o pravima glasa i načina na koji se određuju izborne jedinice sa ciljem obezbeđivanja jednakog političkog predstavljanja različitih rasnih i etničkih grupa.

Tržišta prate sprovođenje iranske odluke, promet sirove nafte vraća se na nivo pre sukoba

Cene sirove nafte zabeležile su danas pad od oko četiri odsto, nakon što je iranska državna televizija saopštila da će Teheran obnoviti komercijalni tranzit kroz Ormuski moreuz. Prema dostupnim informacijama, međunarodni referentni reper, Brent sirova nafta, pao je ispod 95 dolara po barelu, a potom se stabilizovao na 95,24 dolara po barelu.

U istom periodu, američki dolar je blago oslabio za 0,2 odsto u odnosu na korpu glavnih svetskih valuta. Kako je navedeno u zvaničnom saopštenju, broj brodova sa naftom koji prolaze kroz Ormus trebalo bi da bude vraćen na nivoe pre izbijanja sukoba na Bliskom istoku 28. februara.

Tržišni analitičari ističu da će narednih dana pažljivo pratiti da li će najavljeno povećanje tranzita biti sprovedeno u praksi, odnosno da li će komercijalni tankeri bezbedno prolaziti ovom rutom bez rizika od vojnih zaplena ili napada. “Aktuelno je da se prati realizacija iranskog obećanja na terenu i stabilnost pomorskog saobraćaja”, navode iz relevantnih izvora.

Kretanje cene nafte i stabilnost tranzita kroz Ormuski moreuz od ključnog su značaja za globalno tržište energenata, s obzirom na strateški položaj ove rute.