Nezavisni analitičar ocenjuje da ruske vlasti signaliziraju spremnost za silovite scenarije ako Jermenija izabere EU

Oleksandar Levčenko, bivši ambasador Ukrajine u Hrvatskoj i BiH, u autorskom tekstu analizira izjave ruskog predsednika Vladimira Putina na temu evropskog kursa Jermenije. Prema Levčenku, neuspešna spoljna politika Kremlja na Južnom Kavkazu dovela je do otvorenih pretnji Jermeniji zbog mogućeg pristupanja Evropskoj uniji. Putin je, tokom konferencije za novinare u Moskvi, izjavio da Jermenija mora da se izjasni o članstvu u EU, najavljujući mogućnost ‘mekog razdvajanja’, ali je zatim Jerevanu uputio upozorenje, pominjući ukrajinski scenario.

Putin je kao primer naveo pokušaj približavanja Ukrajine EU, tvrdeći da je to dovelo do državnog udara i sukoba, što Levčenko ocenjuje kao pokušaj prebacivanja odgovornosti za rusku agresiju na Kijev. On ističe da Kremlj evropske integracije suseda vidi kao pretnju sopstvenom uticaju i da Putinova retorika krije oštar ultimatum Jermeniji.

Levčenko navodi da Putinove pretnje nisu samo reči, jer se pred parlamentarne izbore u Jermeniji 7. juna očekuje pobeda proevropske partije ‘Građanski ugovor’ premijera Nikole Pašinjana, dok su proruske snage trenutno u manjini. Predviđa se da bi Moskva mogla pokušati da utiče na razvoj događaja, uključujući i mogućnost primene ‘krimskog scenarija’, odnosno vojne intervencije.

Prema navodima Levčenka, ruske specijalne jedinice i desantne trupe mogle bi biti angažovane, a ključne državne institucije i aerodromi u Jermeniji bi predstavljali glavne ciljeve. On upozorava da bi uspeh takve operacije zavisio od otpora jermenske vojske i bezbednosnih snaga, kao i od brzine reakcije aktuelnog premijera.

Levčenko zaključuje da postoje različiti scenariji za angažovanje proruske opozicije u pokušaju destabilizacije, uključujući formiranje privremenih tela vlasti ili nasilno uklanjanje proevropskog lidera. Ishod izbora i situacija u Jermeniji, prema njegovoj oceni, u velikoj meri zavise od mogućih akcija Rusije u danima pred i tokom izbornog procesa.

Američko ministarstvo pravde potvrdilo uklanjanje informacija o procesuiranju događaja iz 2021. godine, uz reakcije iz Kongresa

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država potvrdilo je da je uklonilo saopštenja sa zvaničnog sajta koja se odnose na krivične slučajeve povezane sa događajima od 6. januara 2021. godine u Vašingtonu. Ova informacija je zvanično potvrđena 25. maja 2026. godine, nakon što su novinari na društvenim mrežama uočili nestanak saopštenja sa vladinog sajta.

Uklanjanje saopštenja odnosi se na dokumentaciju o podignutim optužnicama, presudama i izrečenim kaznama u vezi sa upadom na Kapitol. Prema navodima ministarstva, razlog za ovu odluku je označen kao uklanjanje informacija koje su opisane kao „partijski propagandni materijal“.

Ovaj potez deo je šireg pristupa nove administracije u Sjedinjenim Državama koja je, prema navodima zvaničnika, odlučna da revidira zvanične izvore informacija o događajima iz 2021. godine. Prethodno je, tokom januara 2025. godine, novoizabrani predsednik SAD doneo odluku o pomilovanju i smanjenju kazni za osobe koje su bile optužene ili osuđene za učešće u događajima u Kapitolu. Odluka je obuhvatila više od 1.500 osoba protiv kojih su vođeni krivični postupci, uključujući i one za napade na policijske službenike.

Ministarstvo pravde je 25. maja 2026. godine takođe objavilo formiranje fonda od 1,776 milijardi dolara namenjenog nadoknadi osobama koje smatraju da su bile nepravedno istraživane i procesuirane tokom prethodnih godina. Prema navodima portparola ministarstva, još uvek nije isključeno da i osuđeni za nasilje tokom događaja 6. januara mogu biti obuhvaćeni ovim fondom, što je izazvalo reakcije i debate među članovima Kongresa iz obe političke partije.

Nakon što je novinar na društvenim mrežama objavio da ministarstvo „tiho“ uklanja saopštenja vezana za događaje od 6. januara, zvanični nalog ministarstva je odgovorio da taj proces nije bio skriven. U objavi su naveli: „Ponosni smo što ukidamo zloupotrebu ministarstva pod prethodnom administracijom i činimo sve da obeštetimo one koji su, po našem mišljenju, bili politički progonjeni. To uključuje uklanjanje propagandnog materijala sa zvaničnog sajta ministarstva.“

Među uklonjenim saopštenjima nalaze se i ona koja se odnose na slučajeve tužbi za zaveru protiv članova grupa Proud Boys i Oath Keepers. Ministarstvo pravde je prethodnog meseca zatražilo od federalnog apelacionog suda da se ponište osuđujuće presude za zaveru protiv pojedinih članova navedenih grupa, ali sudski procesi po tim zahtevima i dalje traju.

Ove promene deo su šireg preispitivanja zvaničnih narativa i pravosudne politike vezano za događaje iz januara 2021. godine. Debata o pravnim i političkim posledicama ovih odluka i dalje je u toku među američkim institucijama.

Saveznička komanda koordinira operaciju, ruski brod pod prismotrom, povećana aktivnost na severu

Velika godišnja vojna vežba NATO-a pod nazivom „Dynamic Mongoose 26” održana je od 18. do 29. maja u Norveškom moru, saopštili su zvanični izvori. Operacijom, kojom rukovodi Saveznička pomorska komanda NATO-a, testirane su taktike za otkrivanje i neutralisanje podvodnih pretnji na strateški važnom Arktiku.

Već u prvim danima vežbe, ruska Severna flota poslala je brod za elektronsko izviđanje „Jurij Ivanov”, koji je primećen u blizini NATO formacija. Prema zvaničnoj informaciji, portugalska fregata i britanski helikopteri sa nosača aviona pratili su ruski brod, a norveške vlasti potvrdile su povećanu aktivnost ruskih izviđačkih aviona u regionu poslednjih nedelja.

U vežbi su učestvovali vojnici, mornari i avijacija iz devet država članica NATO-a, u okviru šire operacije „Arctic Sentry”. Nuklearne i dizel-električne podmornice iz Nemačke, Holandije i Portugala testirale su nevidljivost, dok su protivpodmornički avioni iz Kanade, Francuske, Nemačke, Portugala, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država nadgledali površinu i dubinu mora. Površinsku flotu činili su ratni brodovi i fregate iz Danske, Norveške i drugih saveznika.

Komandant NATO podmorničkih snaga, američki kontraadmiral Bret Grebi, istakao je da su ovakve vežbe ključne za održavanje pomorske prednosti Alijanse i spremnost na izazove ispod površine vode. Britanska komodorka Merila Ingam naglasila je da integracija pomorskih i vazdušnih snaga obezbeđuje realistične scenarije i iziskuje brze odluke posada.

Povećana ruska aktivnost, zajedno sa otapanjem arktičkog leda i otvaranjem novih plovnih puteva, čine severnu Evropu strateškom tačkom za bezbednost regiona. Operacija se odvijala bez incidenata, a sve strane nastavile su sa praćenjem situacije.