Predstavnici zajednice i stručnjaci diskutovali pred obrazovnim odborom Teksasa o ulozi religije u školama, odluka očekuje u junu

Obrazovni odbor države Teksas razmatra predlog prema kojem bi biblijske priče, poput one o Joni i kitu, postale obavezno štivo za učenike javnih škola širom države. Ova inicijativa izazvala je opsežnu raspravu među verskim liderima, nastavnicima, roditeljima i učenicima tokom višesatnog sastanka održanog u utorak. Diskusija o predlogu deo je šireg trenda u Sjedinjenim Američkim Državama, posebno u državama sa republikanskom većinom, gde se razmatra veća prisutnost religije u obrazovanju, što dovodi i do zakonskih i sudskih procesa.

Predlog dolazi nakon što je Teksas prethodnih godina uveo druge mere povezane sa religijom u javnim školama, uključujući odobravanje prisustva kapelana u 2023. godini i zahtev da se Deset zapovesti izlažu u školama. Međutim, deo škola je uklonio ove prikaze nakon pokretanja sudskog postupka. Prema navodima, Teksas ima oko 5,4 miliona učenika od vrtića do završnih razreda srednje škole, što ga čini jednom od ključnih država u oblikovanju obrazovnih politika na nacionalnom nivou.

Pristalice predloga tvrde da je poznavanje biblijskih priča osnovno za razumevanje američke istorije i moralnih vrednosti. Neki govornici istakli su da su osnivači države i nacije imali hrišćansku viziju. Pastor i roditelj iz Teksasa, Nathan Irving, izjavio je da su, prema njegovom mišljenju, hrišćanske vrednosti deo temelja američke države i da je, kako navodi, ulaganje u istinu važno za obrazovanje dece.

S druge strane, protivnici predloga navode da bi ovakva praksa mogla biti protivna Prvom amandmanu Ustava SAD, koji zabranjuje uspostavljanje državne religije. Više govornika tokom rasprave istaklo je da bi uključivanje biblijskih priča kao obavezne lektire moglo predstavljati kršenje ovog ustavnog načela.

Odluka o konačnoj verziji liste obavezne literature očekuje se tokom juna. Ukoliko predlog bude usvojen od strane Državnog odbora za obrazovanje Teksasa, nova pravila stupila bi na snagu 2030. godine. Rasprava u Teksasu pažljivo se prati na nacionalnom nivou zbog mogućeg uticaja na obrazovne politike i u drugim državama.

Američko pravosuđe potvrdilo priznanje krivice, izricanje presude zakazano za 31. jul u Vašingtonu

Erik Valensija Salasar, državljanin Sjedinjenih Američkih Država poreklom iz Kalifornije, priznao je krivicu pred američkim federalnim sudom za učešće u zaveri radi distribucije narkotika. Prema saopštenju američkog Ministarstva pravde, Valensija Salasar je bio jedan od osnivača kartela Jalisco Nueva Generación (CJNG), zajedno sa Nemesiom Oseguera Servantesom, poznatim kao “El Menčo”, koji je prema izveštajima međunarodnih medija poginuo tokom akcije meksičke vojske u februaru ove godine.

Valensija Salasar (49), koji je ranije živeo u Santa Klari, Kalifornija, priznao je krivicu za zavereničko delovanje u cilju distribucije kokaina namenjenog američkom tržištu. Prema sudskim dokumentima, izricanje presude u ovom slučaju zakazano je za 31. jul u Vašingtonu pred glavnim sudijom Džejmsom Boasbergom. Za ovo krivično delo predviđena je minimalna kazna zatvora od 10 godina, dok maksimalna može biti doživotna robija.

Pre formiranja CJNG, Valensija Salasar je bio član Milenio kartela, a potom je sa Oseguera Servantesom osnovao novu organizaciju. Zvanične informacije ukazuju da je Valensija Salasar bio zadužen za regrutaciju članova i pribavljanje podataka o suparničkim grupama, dok je nekoliko stotina pripadnika kartela bilo pod njegovom komandom. Američki tužioci navode da je optuženi koristio informacije o rivalskim grupama kako bi locirao protivnike CJNG-a i preuzeo kontrolu nad trgovinom narkotika u određenim regionima Meksika.

U saopštenju američkog Ministarstva pravde navodi se i da je Valensija Salasar, poznat pod nadimkom “El 85”, osnovao sopstveni kartel La Nueva Plaza nakon razlaza sa Oseguera Servantesom. Nakon smrti vođe CJNG-a, organizacija je ostala bez jednog od ključnih lidera, dok je uloga Valensije Salasara u regionalnoj preraspodeli uticaja predmet daljih istraga.

Fotografije sa lica mesta iz 2012. godine prikazuju Valensiju Salasara pod oružanom pratnjom meksičkih bezbednosnih snaga u Meksiko Sitiju. Zvaničnici Ministarstva pravde SAD ističu da je priznanje krivice rezultat dugotrajne međunarodne istrage i saradnje američkih i meksičkih vlasti.

Dalje informacije o mogućim posledicama ovog priznanja za strukturu organizovanog kriminala u regionu nisu objavljene. Predstojeće izricanje presude biće praćeno pojačanim merama bezbednosti, dok međunarodni mediji prate razvoj situacije.

Kancelarija za upravljanje kadrovima predložila novo pravilo, osiguravajuće kompanije i stručnjaci izražavaju zabrinutost zbog privatnosti

Kancelarija za upravljanje kadrovima (OPM) administracije SAD izdala je obaveštenje kojim predlaže proširenje pristupa ličnim medicinskim podacima zaposlenih, penzionisanih državnih službenika i njihovih porodica. Ova mera, objavljena u decembru, nalaže 65 osiguravajućih kompanija koje pokrivaju više od 8 miliona korisnika da dostavljaju mesečne izveštaje OPM-u sa identifikacionim zdravstvenim informacijama o članovima.

Prema saopštenju OPM-a, cilj predloga je analiza troškova i unapređenje sistema, navodeći da bi podaci uključivali medicinske zahteve, farmaceutske recepte, podatke o korišćenju zdravstvenih usluga i informacije o pružaocima usluga. U obaveštenju se navodi da je dostavljanje ovih podataka dozvoljeno prema važećim propisima, bez izričitog zahteva za anonimizaciju informacija.

Stručnjaci iz oblasti prava i zdravstvene politike izrazili su zabrinutost povodom predloga, postavljajući pitanje o zakonitosti i bezbednosti skladištenja velikih baza osetljivih podataka. Prema njihovim navodima, postoji rizik da bi detaljne informacije mogle biti korišćene za disciplinske ili druge svrhe, iako OPM nije dao zvaničan komentar na ove navode.

Sharona Hoffman, profesorka sa univerziteta Case Western Reserve iz Ohaja, ocenila je da bi predlog omogućio pristup vrlo detaljnim podacima o zdravstvenom stanju zaposlenih. Ona je naglasila da bi OPM mogao koristiti ove podatke za analizu troškova i poboljšanje usluga, ali i da postoji mogućnost zloupotrebe informacija.

Obaveštenje OPM-a upućeno je osiguravajućim kompanijama koje učestvuju u programima Federal Employees Health Benefits i Postal Service Health Benefits, bez preciznih smernica o anonimizaciji podataka. Osiguravači su naveli da bi proces uklanjanja identifikacionih podataka bio kompleksan i zahtevao dodatna pojašnjenja od strane državnih institucija.

Nekoliko stručnjaka konsultovanih od strane zdravstvenih organizacija ocenilo je da predlog OPM-a podrazumeva dostavljanje ličnih podataka, a ne samo agregiranih informacija. Predstavnici OPM-a nisu odgovorili na više zahteva za komentar.

Predlog dolazi u trenutku kada se raspravlja o reformama zdravstvenih beneficija za zaposlene u državnoj službi. Dalje odluke i eventualne izmene biće poznate nakon perioda javne rasprave i konsultacija sa relevantnim institucijama.