Zvaničnici dve zemlje potpisali memorandum, planira se razvoj flote i obuka posada za polarne uslove

Rusija i Kina započele su zajednički projekat razvoja Severnog morskog puta, kojim se kineska inicijativa “Pojas i put” proširuje na arktičke vode, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Memorandum o saradnji potpisan je između podružnice ruskog Rosatoma i kineske transportne kompanije, sa ciljem uspostavljanja celogodišnje kontejnerske linije između luka u Rusiji i Kini preko Arktika.

Kineska kompanija NewNew Shipping Line još tokom 2023. godine nabavila je flotu brodova i obučila posade za arktičke uslove, nakon čega je realizovala sedam uspešnih putovanja duž Severnog morskog puta. Prva faza zajedničkog projekta predviđa izgradnju pet brodova kapaciteta 4.400 TEU za celogodišnju plovidbu, dok se prvi brod klase ARC7 očekuje 2027. godine.

Planom je predviđena i izrada zajedničke mape puta, usvojene u oktobru 2025. godine, sa ciljem da do 2030. godišnji teretni saobraćaj između Rusije i Kine preko Arktika dostigne 20 miliona tona. Samo tokom 2025. godine kineske kompanije realizovale su 17 kontejnerskih plovidbi ovom rutom.

Glavna prednost Severnog morskog puta je skraćenje vremena plovidbe iz Kine do Evrope na oko 20 dana, što je gotovo dvostruko brže u odnosu na tradicionalnu rutu kroz Suecki kanal. Arktička ruta, prema zvaničnim podacima, skraćuje putovanje između Azije i Evrope za 30 do 40 odsto i smanjuje potrošnju goriva.

Radi unapređenja bezbednosti, Rusija i Kina dogovorile su i obuku kineskih pomoraca za polarne uslove na ruskim pomorskim univerzitetima “Admiral Nevelskoj” i “Admiral Makarov”. Direktor Rosatoma Aleksej Lihačov izjavio je da interesovanje Kine za Severni morski put raste “iz meseca u mesec”, a tranzitni teret na ovoj ruti dostigao je 3,2 miliona tona u 2025. godini. Ukupan teretni promet između Rusije i Kine preko arktičkog koridora iznosio je 5,4 miliona tona.

Obaveštajna služba tvrdi da su otkriveni ruski dokumenti, istraga u toku, uključeni i bivši ukrajinski zvaničnici

Ukrajinska služba za spoljne obaveštajne poslove saopštila je da je došla do niza ruskih dokumenata koji, kako tvrde, ukazuju na pripreme za destabilizaciju situacije u Ukrajini i potkopavanje međunarodne podrške toj zemlji. Prema zvaničnim podacima, administracija ruskog predsednika naložila je obaveštajnim službama, Ministarstvu spoljnih poslova i ruskim medijima da intenziviraju medijsku kampanju i u ukrajinskom i u evropskom javnom prostoru.

Među temama koje se navode u izveštaju obaveštajne službe je i pokušaj da se spreči da ‘medijski skandal oko Andrija Jermaka i intervjua sa Julijom Mendel’ padne u drugi plan, uz ocenu da je to pitanje potisnuto iz evropskog diskursa zbog međunarodnih događaja, uključujući situaciju u Iranu. Prema istom izvoru, ruska agenda kombinuje nekoliko tema koje se koriste u narativima povezanim sa Kremljem, navodeći kao primere slučaj bivšeg šefa kabineta ukrajinskog predsednika Andrija Jermaka, koji je imenovan za osumnjičenog u velikom slučaju korupcije, kao i intervju bivše pres-sekretarke ukrajinskog predsednika Julije Mendel od 12. maja.

Obaveštajna služba tvrdi da ruski ‘medijski plan’ uključuje kreiranje falsifikovanih dokumenata koji podsećaju na zvanična ukrajinska dokumenta i njihovo objavljivanje s ciljem izazivanja reakcije javnosti. Pored toga, navodi se da su ruski propagandni mediji zaduženi za angažovanje glasnogovornika, među kojima su bivši ukrajinski zvaničnici, političke ličnosti i stručnjaci, radi učestvovanja u kampanji dezinformacija.

“Počev od danas, već beležimo prve pokušaje Rusije da deluje po novom scenariju ne samo u Ukrajini, već i u inostranstvu”, saopštila je ukrajinska obaveštajna služba. U odvojenim dokumentima se, prema navodima zvaničnika, pominje da se očekuje uključenje više od 15 proksi medija u širenje kampanje unutar zapadnog javnog diskursa, a na listi su pomenuti L’Antidiplomatico, Magyar Nemzet, První zprávy i CZ24.news, uz napomenu da je lista nepotpuna i čeka odobrenje administracije Kremlja.

Obaveštajna služba zaključuje da materijali ukazuju na planove Rusije da dodatno intenzivira kampanju, proširi destruktivne narative i poveća i publiku i geografski domet širenja. Istraga o navedenim aktivnostima je u toku.

Prema podacima praćenja tržišta, cene goriva nastavljaju da rastu usled sukoba na Bliskom istoku i sezonske potražnje

Vozači u Sjedinjenim Američkim Državama suočavaju se sa najvišim cenama goriva od 2022. godine, a prema najnovijim prognozama, očekuje se da će tokom letnje sezone doći do dodatnog rasta. Prema izveštajima servisa za praćenje tržišta, prosečna cena goriva mogla bi tokom perioda od Dana sećanja do Dana rada dostići 4,80 dolara po galonu.

Eksperti za naftno tržište ističu da su ovogodišnje oscilacije na tržištu goriva među najizraženijima u poslednjih nekoliko godina. Prema podacima udruženja vozača, nacionalni prosek cene goriva iznosio je 4,56 dolara po galonu u sredu, što je povećanje od više od 1,40 dolara u odnosu na isti period prethodne godine. Takođe, cene su porasle više od 50% od kada su Sjedinjene Države i Izrael započeli vojne operacije protiv Irana krajem februara.

Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko ključna pomorska ruta na Bliskom istoku – moreuz Hormuz – ostane zatvorena tokom većeg dela leta, cene goriva mogle dostići rekordnih 5,02 dolara po galonu. Saobraćaj brodova kroz ovaj moreuz, koji je od strateškog značaja za svetsku trgovinu naftom, trenutno je u velikoj meri obustavljen zbog sukoba u regionu, što direktno utiče na globalne cene nafte.

Prema izjavama stručnjaka za naftno tržište, američki potrošači bi mogli platiti milijarde dolara više za gorivo ovog leta. Čak i nakon eventualnog ponovnog otvaranja moreuza, oporavak tržišta i povratak cena na niži nivo mogli bi potrajati godinu dana ili duže.

Pored geopolitičkih faktora, na rast cena goriva utiču i sezonske promene u regulativi. Tokom letnjih meseci, prema važećim ekološkim propisima, benzinske pumpe u SAD prelaze na skuplje letnje blendove goriva, što cene čini višim za dodatnih 15 centi po galonu. Takođe, povećana potražnja tokom letnjih putovanja može dodatno podići cene za još 5 do 15 centi po galonu.

Istraživanja pokazuju da više od polovine stanovnika SAD smatra da su cene goriva značajno finansijsko opterećenje, dok 77% ispitanika navodi da im prihodi ne prate aktuelnu inflaciju. Nadležne institucije nastavljaju da prate situaciju, dok analitičari upozoravaju da će dalji razvoj događaja zavisiti od trajanja i intenziteta sukoba na Bliskom istoku, kao i od dinamike globalne potražnje za naftom.