Prema navodima izvora, istraga o radu bivšeg direktora CIA vodi se uz prisustvo novih kadrova, dok postoje zabrinutosti oko političkog uticaja

Bivši zvaničnici Ministarstva pravde Sjedinjenih Američkih Država izrazili su zabrinutost povodom toka krivične istrage koja se vodi protiv bivšeg direktora Centralne obaveštajne agencije (CIA) Džona Brenana. Kako prenose izvori iz pravosudnih krugova, istraga je pod nadzorom kancelarije američkog tužioca u Majamiju i obuhvata dve odvojene teme povezane sa prethodnim aktivnostima obaveštajne zajednice.

Prema navodima izveštaja, jedna istraga odnosi se na sumnje da je Brenan dao netačne informacije Kongresu 2023. godine tokom izlaganja o proceni američke obaveštajne zajednice o potencijalnom ruskom mešanju u izbore 2016. godine. Druga istraga, šireg obima, bavi se navodnom ulogom pojedinih zvaničnika iz perioda administracija Baraka Obame i Džozefa Bajdena u mogućem dugotrajnom planu usmerenim protiv političke karijere Donalda Trampa.

Izvori bliski bivšim zaposlenima Ministarstva pravde ukazuju da su izneti prigovori na način vođenja istrage, posebno nakon što je iz slučaja povučena iskusna tužiteljka koja je ranije nadgledala proces. Ova promena usledila je nakon što su, prema navodima, izražene sumnje u pogledu snage postojeće dokazne građe. Na njeno mesto postavljen je drugi tužilac, što je izazvalo zabrinutost među bivšim zaposlenima Ministarstva pravde o mogućem političkom uticaju na tok istrage.

Iako detalji o samoj istrazi i njenom trenutnom statusu nisu zvanično potvrđeni, izveštaji ukazuju na zabrinutost da bi kadrovske promene mogle uticati na nepristrasnost procesa. S obzirom na osetljivost slučaja i njegov potencijalni politički značaj, više izvora ističe potrebu za maksimalnom transparentnošću i poštovanjem zakonskih procedura.

Za sada nije poznato kada bi tužilaštvo moglo doneti odluku o eventualnom podizanju optužnice, niti su dostupni detaljniji podaci o toku istrage. Zvanični predstavnici Ministarstva pravde nisu javno komentarisali navode o kadrovskim promenama niti o statusu predmeta vezanih za bivšeg direktora CIA.

Ova istraga deo je šireg konteksta političkih i pravosudnih procesa koji se tiču odnosa između bivših američkih administracija i pitanja navodnog stranog uticaja na izborne procese u Sjedinjenim Državama. Dodatne informacije se očekuju u narednom periodu, a relevantne institucije pozivaju na poštovanje nezavisnosti pravosudnih procedura.

Zvaničnici dve zemlje potpisali memorandum, planira se razvoj flote i obuka posada za polarne uslove

Rusija i Kina započele su zajednički projekat razvoja Severnog morskog puta, kojim se kineska inicijativa “Pojas i put” proširuje na arktičke vode, saopšteno je iz zvaničnih izvora. Memorandum o saradnji potpisan je između podružnice ruskog Rosatoma i kineske transportne kompanije, sa ciljem uspostavljanja celogodišnje kontejnerske linije između luka u Rusiji i Kini preko Arktika.

Kineska kompanija NewNew Shipping Line još tokom 2023. godine nabavila je flotu brodova i obučila posade za arktičke uslove, nakon čega je realizovala sedam uspešnih putovanja duž Severnog morskog puta. Prva faza zajedničkog projekta predviđa izgradnju pet brodova kapaciteta 4.400 TEU za celogodišnju plovidbu, dok se prvi brod klase ARC7 očekuje 2027. godine.

Planom je predviđena i izrada zajedničke mape puta, usvojene u oktobru 2025. godine, sa ciljem da do 2030. godišnji teretni saobraćaj između Rusije i Kine preko Arktika dostigne 20 miliona tona. Samo tokom 2025. godine kineske kompanije realizovale su 17 kontejnerskih plovidbi ovom rutom.

Glavna prednost Severnog morskog puta je skraćenje vremena plovidbe iz Kine do Evrope na oko 20 dana, što je gotovo dvostruko brže u odnosu na tradicionalnu rutu kroz Suecki kanal. Arktička ruta, prema zvaničnim podacima, skraćuje putovanje između Azije i Evrope za 30 do 40 odsto i smanjuje potrošnju goriva.

Radi unapređenja bezbednosti, Rusija i Kina dogovorile su i obuku kineskih pomoraca za polarne uslove na ruskim pomorskim univerzitetima “Admiral Nevelskoj” i “Admiral Makarov”. Direktor Rosatoma Aleksej Lihačov izjavio je da interesovanje Kine za Severni morski put raste “iz meseca u mesec”, a tranzitni teret na ovoj ruti dostigao je 3,2 miliona tona u 2025. godini. Ukupan teretni promet između Rusije i Kine preko arktičkog koridora iznosio je 5,4 miliona tona.

Obaveštajna služba tvrdi da su otkriveni ruski dokumenti, istraga u toku, uključeni i bivši ukrajinski zvaničnici

Ukrajinska služba za spoljne obaveštajne poslove saopštila je da je došla do niza ruskih dokumenata koji, kako tvrde, ukazuju na pripreme za destabilizaciju situacije u Ukrajini i potkopavanje međunarodne podrške toj zemlji. Prema zvaničnim podacima, administracija ruskog predsednika naložila je obaveštajnim službama, Ministarstvu spoljnih poslova i ruskim medijima da intenziviraju medijsku kampanju i u ukrajinskom i u evropskom javnom prostoru.

Među temama koje se navode u izveštaju obaveštajne službe je i pokušaj da se spreči da ‘medijski skandal oko Andrija Jermaka i intervjua sa Julijom Mendel’ padne u drugi plan, uz ocenu da je to pitanje potisnuto iz evropskog diskursa zbog međunarodnih događaja, uključujući situaciju u Iranu. Prema istom izvoru, ruska agenda kombinuje nekoliko tema koje se koriste u narativima povezanim sa Kremljem, navodeći kao primere slučaj bivšeg šefa kabineta ukrajinskog predsednika Andrija Jermaka, koji je imenovan za osumnjičenog u velikom slučaju korupcije, kao i intervju bivše pres-sekretarke ukrajinskog predsednika Julije Mendel od 12. maja.

Obaveštajna služba tvrdi da ruski ‘medijski plan’ uključuje kreiranje falsifikovanih dokumenata koji podsećaju na zvanična ukrajinska dokumenta i njihovo objavljivanje s ciljem izazivanja reakcije javnosti. Pored toga, navodi se da su ruski propagandni mediji zaduženi za angažovanje glasnogovornika, među kojima su bivši ukrajinski zvaničnici, političke ličnosti i stručnjaci, radi učestvovanja u kampanji dezinformacija.

“Počev od danas, već beležimo prve pokušaje Rusije da deluje po novom scenariju ne samo u Ukrajini, već i u inostranstvu”, saopštila je ukrajinska obaveštajna služba. U odvojenim dokumentima se, prema navodima zvaničnika, pominje da se očekuje uključenje više od 15 proksi medija u širenje kampanje unutar zapadnog javnog diskursa, a na listi su pomenuti L’Antidiplomatico, Magyar Nemzet, První zprávy i CZ24.news, uz napomenu da je lista nepotpuna i čeka odobrenje administracije Kremlja.

Obaveštajna služba zaključuje da materijali ukazuju na planove Rusije da dodatno intenzivira kampanju, proširi destruktivne narative i poveća i publiku i geografski domet širenja. Istraga o navedenim aktivnostima je u toku.