Vršilac dužnosti glavnog tužioca potvrdio odluku pred Kongresom, fond privremeno blokiran odlukom suda

Vršilac dužnosti glavnog tužioca Sjedinjenih Američkih Država, Tod Blanš, izjavio je pred Odborom za budžet Predstavničkog doma da Ministarstvo pravde ne nastavlja sa uspostavljanjem fonda od 1,8 milijardi dolara, namenjenog borbi protiv zloupotrebe ovlašćenja. Blanš je tokom saslušanja izjavio da je odluka konačna, odgovarajući na pitanja članova Kongresa. Ova izjava dolazi dan nakon što je Ministarstvo pravde saopštilo da će obustaviti rad na fondu, nakon privremene sudske odluke kojom je blokirano njegovo osnivanje.

“Ne nastavljamo sa fondom. Tačka”, rekao je Blanš tokom saslušanja u Kongresu. Na dodatno pitanje da li to važi za budućnost, Blanš je odgovorio potvrdno. On je takođe naveo da će ova izjava biti zabeležena u transkriptu saslušanja, kao zvanična potvrda stava Ministarstva pravde.

Inicijativa za osnivanje fonda naišla je na snažno protivljenje među republikanskim članovima Kongresa, koji su izrazili zabrinutost da bi ovakva sredstva mogla uticati na političke procese i agende u zakonodavnom telu. Prema navodima iz originalnog saslušanja, pojedini republikanski predstavnici ukazali su da je postojanje fonda predstavljalo prepreku za napredak u odobravanju finansiranja agencija za sprovođenje imigracione politike, koje su deo Ministarstva za unutrašnju bezbednost.

Tokom saslušanja, demokratska predstavnica Grejs Meng iz Njujorka tražila je dodatnu garanciju da fond neće biti realizovan, na šta je Blanš odgovorio da će transkript saslušanja poslužiti kao pisana potvrda. Prethodnog dana, Ministarstvo pravde je objavilo da, usled odluke okružnog suda, privremeno obustavlja rad na fondu dok se sudski postupak ne okonča.

Sudski proces i odluka o privremenoj zabrani pokretanja fonda deo su šireg spora oko finansiranja i nadležnosti saveznih agencija. Iako je Blanšova izjava ocenjena kao jasna potvrda trenutne politike Ministarstva pravde, ostaje neizvesno da li će ova odluka biti dovoljna da ubedi sve republikanske zakonodavce da odobre finansiranje drugih saveznih agencija, uključujući one odgovorne za sprovođenje imigracionih mera.

Osnivanje spornog fonda bio je i deo prethodnog pravnog sporazuma, što otvara dodatna pravna pitanja o tome na koji način će Ministarstvo pravde pristupiti njegovoj implementaciji ili ukidanju. Blanš nije iznosio detalje o daljim koracima, niti su tokom saslušanja saopštene informacije o mogućim alternativnim rešenjima.

Odluka Ministarstva pravde da odustane od fonda za sada je potvrđena kroz zvanične izjave pred zakonodavcima i ostaje da se vidi kakav će biti dalji razvoj situacije u Kongresu i sudskim institucijama.

Izvori navode da je pilot F-15E prethodno preživeo obaranje tokom prijateljske vatre u Kuvajtu, a zatim bio oboren iznad Irana

Pilot borbenog aviona F-15E, koji je nedavno oboren iznad Irana, prethodno je učestvovao u incidentu prijateljske vatre iznad Kuvajta na početku sukoba, potvrdile su osobe upoznate sa slučajem. Prema izjavama tih izvora, pilot je uspeo da se bezbedno katapultira tokom oba događaja.

Incident prijateljske vatre dogodio se u prvim danima sukoba, kada su tri F-15E Strike Eagle aviona greškom oborena od strane kuvajtske avijacije. Tom prilikom, ukupno šest članova posada uspešno je napustilo avione i preživelo, što su tada potvrdili izvori sa lica mesta. Neposredno nakon ovog događaja, isti pilot je, prema izveštajima, ponovo bio angažovan u operacijama iznad Irana.

Više od 30 dana nakon incidenta iznad Kuvajta, navedeni pilot je učestvovao u misiji iznad Irana, gde je njegov avion pogođen raketom zemlja-vazduh. Nakon pogodka, pilot je morao hitno da se katapultira i iniciran je spasilački poduhvat. Zvanične informacije o detaljima spasilačke operacije nisu objavljene, ali izvori navode da su sve procedure sprovedene u skladu sa standardima.

Dva obaranja u kratkom vremenskom periodu izazvala su pažnju stručne javnosti i vojnih analitičara, ali zvanične reakcije nadležnih vojnih struktura za sada nisu objavljene. Prema navodima nacionalnih bezbednosnih izveštača, slučaj pilota koji je dvaput preživeo obaranje smatra se retkim, ali nije bez presedana u savremenim sukobima.

U širem kontekstu, incidenti sa prijateljskom vatrom predstavljaju izazov za koordinaciju savezničkih snaga i često su predmet istraga radi unapređenja bezbednosnih procedura. Sukob u regionu traje već više nedelja, a borbene operacije se i dalje odvijaju na više lokacija. Nezavisna potvrda svih navoda iz borbenih zona često nije moguća zbog složenosti situacije i ograničenog pristupa informacijama.

Građanin Virdžinije pokrenuo sudski postupak, dok kompanija nije komentarisala navode o prikupljanju biometrijskih podataka

Stanovnik američke savezne države Virdžinija podneo je tužbu protiv kompanije Amazon u federalnom sudu u Sijetlu, navodeći da je Ring video zvono snimalo i skladištilo slike njegovog lica bez njegovog pristanka. U tužbi se tvrdi da funkcija “Familiar Faces” koristi softver za prepoznavanje lica kako bi skenirala osobe koje prolaze ispred kamere i kategorizovala ih uz pomoć veštačke inteligencije. Prema navodima iz sudskog spisa, sistem potom kreira “otiske lica” koji omogućavaju ponovno identifikovanje pojedinaca.

Podnosilac tužbe, Čarls Sigvalt, zahteva da tužba dobije status kolektivne, tvrdeći da su podaci o njegovom licu prikupljani bez prethodnog obaveštenja dok je posećivao prijatelje i članove porodice u čijim domovima su bile instalirane Ring kamere. On smatra da kompanija još uvek čuva te podatke, a u tužbi se navodi i da korisnici nisu bili informisani o načinu prikupljanja i obradi biometrijskih informacija.

Amazon nije komentarisao optužbe iz tužbe. Ring je funkciju “Familiar Faces” uveo u septembru 2025. godine, predstavljajući je kao opciju koja omogućava korisnicima da dobijaju personalizovana obaveštenja kada poznata osoba dođe na njihovu adresu. Umesto generičnog upozorenja “Osoba na vratima”, korisnici mogu primiti obaveštenje sa imenom prepoznate osobe, navodi se na zvaničnom veb-sajtu kompanije. Iz Ringa ističu da korisnici mogu uključiti ili isključiti ovu funkciju prema sopstvenom izboru.

Neke organizacije za zaštitu privatnosti, kao što je neprofitna Electronic Frontier Foundation, javno su izrazile zabrinutost zbog primene softvera za prepoznavanje lica, tvrdeći da ova tehnologija može narušiti pravo na privatnost prolaznika i posetilaca, bez njihovog znanja ili pristanka. Sudski postupak je u toku, a dalji koraci zavisiće od odluke nadležnih organa.

Ova tužba dolazi u trenutku kada se u javnosti sve češće raspravlja o granicama i regulaciji upotrebe biometrijskih tehnologija u svakodnevnom životu, posebno u kontekstu zaštite ličnih podataka i prava na privatnost.