Tužilaštvo tvrdi da je 486 osoba optuženo za hiljade krivičnih dela, uključujući ubistva, u okviru velikih procesa protiv kriminalnih grupa

Skoro 490 osoba, za koje vlasti Salvadora navode da su povezane sa grupom Mara Salvatrucha (MS-13), pojavilo se pred sudom, optužene za veliki broj krivičnih dela, uključujući hiljade ubistava. Masovno suđenje, koje je započelo 21. aprila 2026. godine, deo je šire akcije vlasti protiv kriminalnih grupa u zemlji, saopštilo je tužilaštvo.

Prema informacijama iz Kancelarije državnog tužioca, 486 optuženih MS-13 članova tereti se za ukupno 47.000 krivičnih dela izvršenih između 2012. i 2022. godine, među kojima se navodi 29.000 ubistava. Na optuženičkoj klupi nalaze se osobe za koje se tvrdi da su pripadnici rukovodstva, lokalni lideri i koordinator programa ove grupe na nacionalnom nivou.

Salvadorske vlasti navode da su među optužbama i ubistva 87 ljudi u jednom vikendu marta 2022. godine. Nakon tih događaja, predsednik Najib Bukele proglasio je vanredno stanje i najavio odlučnu borbu protiv kriminalnih grupa, navodeći da su ove grupe kontrolisale značajan deo teritorije zemlje.

Tužilaštvo je u saopštenju navelo da je MS-13 optužen i za delo pobune, uz obrazloženje da su pokušali da uspostave paralelnu strukturu vlasti. “Stavićemo ih pred sud i time ispuniti istorijski dug”, naveli su predstavnici tužilaštva.

Od početka vanrednog stanja 2022. godine, prema podacima zvaničnih organa, uhapšeno je više od 91.000 osoba pod sumnjom da pripadaju kriminalnim grupama. Među njima je bilo i onih za koje je kasnije utvrđeno da nisu povezani sa ovim organizacijama.

Vlasti tvrde da je sprovedena akcija dovela do značajnog smanjenja kriminala, što je Salvador učinilo sigurnijim u odnosu na prethodni period. Istovremeno, organizacije za ljudska prava iznele su zabrinutost zbog navoda o kršenju osnovnih prava pritvorenika, uključujući izostanak odgovarajućeg sudskog procesa, izveštaje o mučenju i smrtima u zatvorima.

Prema dostupnim informacijama, suđenja se organizuju za veće grupe optuženih, a postupak vodi sudski panel sa anonimnim sudijama. Presude se izriču grupama optuženih, a okrivljeni prate proces putem video-linka iz zatvora.

Nezavisni izvori nisu mogli da potvrde sve iznete navode i brojke. Suđenja i dalje privlače pažnju međunarodne javnosti zbog obima procesa i pitanja poštovanja ljudskih prava.

Trenutna situacija u Senatu Sjedinjenih Država ostavlja pitanje otvorenim, dok se bliži kraj mandata aktuelnog predsednika FED-a

Proces izbora novog predsednika Federalnih rezervi Sjedinjenih Država ulazi u neizvesnu fazu, jer Senat još uvek nije potvrdio nominaciju Kevina Warsha, kandidata koji je predložen od strane predsednika Donalda Trampa. Mandat trenutnog predsednika FED-a, Džeroma Pauela, ističe 15. maja, što dovodi do nejasnoća u vezi sa tim ko će upravljati ovom ključnom finansijskom institucijom ukoliko potvrda ne bude obavljena na vreme.

Nominacija Kevina Warsha za mesto čelnika Federalnih rezervi suočava se sa izazovima u Senatu, pre svega zbog aktuelne krivične istrage Ministarstva pravde koja se odnosi na renoviranje sedišta FED-a tokom mandata Džeroma Pauela. Ova istraga izazvala je tenzije među senatorima, a pojedini zakonodavci, poput republikanskog senatora Toma Tilisa iz Severne Karoline, najavili su da neće glasati ni o jednom kandidatu za FED dok se istraga ne završi. Ministarstvo pravde za sada nije odustalo od istrage, a poslednja odluka suda kojom su ukinute određene sudske pozive upućene FED-u osporava se i dalje od strane nadležnih tužilaca.

Džerom Pauel je izneo tvrdnju da su postupci Ministarstva pravde usmereni na vršenje pritiska u vezi sa njegovom politikom smanjenja kamatnih stopa, koju predsednik Tramp ocenjuje kao nedovoljno brzu. Administracija predsednika Trampa negira ove navode. U trenutnim okolnostima, nije jasno da li će Pauel ostati na funkciji nakon isteka mandata, niti ko bi mogao privremeno preuzeti vođenje Federalnih rezervi dok se ne reši pitanje potvrde novog kandidata.

Situacija oko rukovodstva Federalnih rezervi dodatno komplikuje komunikaciju i proces odlučivanja u domenu monetarne politike Sjedinjenih Država. Neki senatori smatraju da je važno da se što pre postigne dogovor, kako bi centralna banka nastavila sa nesmetanim radom. Do sada nije doneta zvanična odluka o eventualnom privremenom rešenju ukoliko potvrda Kevina Warsha izostane do kraja mandata Džeroma Pauela.

Nezavisni posmatrači navode da ovakva neizvesnost može imati uticaj i na finansijska tržišta, pošto stabilnost rukovodstva Federalnih rezervi igra značajnu ulogu u održavanju poverenja investitora i sprovođenju monetarne politike. I dalje se očekuje dalji razvoj situacije u Senatu, dok se približava rok za odlučivanje o novom rukovodstvu centralne banke.

Predsednica Meksika najavila istragu, dok vlasti Čihuahue i američka ambasada iznose različite informacije o incidentu

Dva američka zvaničnika i dva meksička istražitelja poginula su tokom vikenda u severnoj meksičkoj državi Čihuahua, u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila nakon zajedničke operacije uništavanja ilegalne laboratorije za proizvodnju narkotika. Predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum izjavila je 21. aprila da će tražiti zvanična objašnjenja povodom prisustva američkih i meksičkih funkcionera na tom području, ističući da savezne vlasti nisu bile obaveštene o operaciji koju su sprovele lokalne vlasti.

“Ova operacija nije bila poznata Savetu za bezbednost. Nismo bili informisani; radilo se o odluci vlade Čihuahue”, navela je Šejnbaum na konferenciji za novinare. Dodala je da svaka saradnja lokalnih vlasti sa stranim akterima mora biti odobrena od strane federalne vlade, kako to predviđa meksički ustav.

Prema rečima državnog tužioca Čihuahue Césara Jaureguija, do nesreće je došlo tokom povratka sa operacije uništavanja laboratorije, kada je vozilo kojim su se vozili zvaničnici sletelo sa planinskog puta i palo u provaliju, nakon čega je došlo do eksplozije. Jauregui je naveo da su među stradalima bila dva meksička istražitelja i dva američka instruktora iz ambasade SAD, koji su učestvovali u rutinskoj obuci.

Incident se dogodio u zabačenim planinskim predelima na granici između država Čihuahua i Sinaloa, gde su, prema navodima lokalnih vlasti, česti sukobi kriminalnih grupa. Ova nesreća je izazvala raspravu u Meksiku o obimu i prirodi saradnje sa američkim službama bezbednosti, posebno u svetlu pojačanih zahteva američkih zvaničnika za obračun sa narko-kartelima.

Američka ambasada u Meksiku nije iznela detalje o identitetu svojih zvaničnika, niti o tačnoj ulozi u operaciji. Istovremeno, izveštaji lokalnih i saveznih vlasti razlikuju se u pogledu koordinacije i prethodnog obaveštavanja o zajedničkim aktivnostima. Predsednica Šejnbaum je naglasila da će savezne institucije sprovesti temeljnu istragu kako bi se utvrdilo da li su poštovane sve zakonske procedure i nadležnosti.

Ovaj događaj dolazi u trenutku pojačanih tenzija u odnosima Meksika i Sjedinjenih Američkih Država, dok američka administracija insistira na intenziviranju borbe protiv organizovanog kriminala u pograničnim regionima. Meksičke vlasti ističu važnost očuvanja suvereniteta i poštovanja unutrašnjih procedura u svim oblicima međunarodne saradnje. Do zaključenja ovog izveštaja, istraga o okolnostima nesreće i detaljima operacije je u toku, a zvanične informacije o identitetu i zadacima poginulih nisu objavljene.