Ukupan broj novih EV dostigao 500.000 u prva tri meseca 2026, Italija beleži rast od 65 odsto

Na evropskom tržištu zabeležen je snažan skok prodaje električnih vozila, sa rastom od 51 odsto u martu ove godine, prema podacima analitičkih kuća New AutoMotive i E-Mobility Europe. Tokom marta, registrovano je 224.000 novih električnih vozila, dok je u prva tri meseca 2026. ukupno registrovano oko 500.000 EV, što predstavlja povećanje od 33,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Rast interesovanja za električna vozila povezan je sa naglim poskupljenjem goriva izazvanim krizom na Bliskom istoku, što podstiče potrošače na bržu tranziciju sa vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem na električna.

Najveći udeo električnih vozila u ukupnoj prodaji i dalje beleže nordijske zemlje. Norveška je u martu imala 98 odsto novih registrovanih vozila na električni pogon, dok su Danska i Finska dostigle udele od 76 odsto i gotovo 50 odsto. U centralnoj i južnoj Evropi, Nemačka, Francuska, Španija, Italija i Poljska zabeležile su rast prodaje električnih vozila od oko 40 odsto u prvom kvartalu 2026. godine.

Italija, iako sporije prelazi na električna vozila, zabeležila je u martu rast prodaje od 65 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, ali učešće električnih vozila i dalje ostaje nisko, na 8,6 odsto ukupne prodaje. Francuska je dodatno ubrzala tranziciju uvođenjem državnih subvencija koje iznose do 5.700 evra za domaćinstva sa nižim prihodima, kao i kroz program socijalnog lizinga za putnike na većim udaljenostima.

Nemačka beleži rast prodaje električnih vozila od 42 odsto, dok automobilska industrija te zemlje prolazi kroz restrukturiranje i prilagođavanje novoj konkurenciji, naročito proizvođačima iz Kine.

Istraživanje je sprovedeno na osnovu podataka iz Nemačke, Francuske, Italije, Španije, Poljske, Holandije, Belgije, Švedske, Austrije, Portugalije, Danske, Finske i Češke, kao i iz Norveške i Švajcarske.

Od 222 firme koje su platile otkup, samo 83 obnovile sisteme, dok je 4,3 odsto pretrpelo gubitke veće od milijardu jena

Najmanje 222 japanske kompanije uplatile su otkup hakerima tokom sajber-napada, ali oko 60 odsto njih nije uspelo da povrati svoje podatke, pokazuje anketa Japanskog instituta za promociju digitalne ekonomije i zajednice. U istraživanju, sprovedenom u januaru među 1.107 kompanija, 507 firmi prijavilo je da su bile meta ransomware napada, u kojima sajber-kriminalci zaključavaju pristup podacima i zahtevaju novčanu nadoknadu za njihovo otključavanje.

Među kompanijama koje su platile otkup, samo 83 su uspele da obnove svoje sisteme, dok 139 nije povratilo podatke. Dodatno, 141 firma prijavila je da su povratili podatke bez plaćanja otkupnine. Stručnjaci upozoravaju da plaćanje otkupnine finansira kriminalne i terorističke organizacije, a Institut naglašava da rezultati ankete jasno pokazuju da “plaćanje otkupnine ne garantuje oporavak podataka”.

Oko polovine ispitanih kompanija izjavilo je da su ukupni finansijski gubici – uključujući troškove otkupnine i oporavka sistema – iznosili između milion i 50 miliona jena. Istovremeno, 16 odsto preduzeća prijavilo je malu ili nikakvu štetu, dok je 4,3 odsto firmi pretrpelo gubitke od milijardu jena ili više.

Obnavljanje podataka trajalo je od jedne nedelje do mesec dana za 176 pogođenih firmi, dok je deo kompanija naveo da ni nakon tri meseca podaci nisu bili vraćeni. Jukimi Sota iz japanskog ogranka američke firme za sajber bezbednost Proofpoint savetuje: „Takođe je važno redovno praviti rezervne kopije podataka kako bi se šteta smanjila”, dok Institut preporučuje i redovno ažuriranje bezbednosnog softvera.

Sektor beleži rast prihoda, ali pad zapošljavanja i rekordno nizak broj novih radnih mesta u 2026.

Srpska gejming industrija ostvarila je ukupni prihod od 222 miliona evra u 2025. godini, prema izveštaju Srpske gejming asocijacije (SGA) predstavljenom u Privrednoj komori Srbije. Iako sektor beleži rast prihoda, broj zaposlenih je smanjen na oko 4.200, što je za 300 manje nego prethodne godine, dok je broj planiranih novih pozicija za 2026. rekordno nizak i iznosi svega 113.

Prema podacima iz izveštaja, 15 najuspešnijih kompanija u industriji generisalo je ukupan prihod od 222 miliona evra. Tokom 2025. godine, u Srbiji je objavljeno 22 nova naslova, što je najmanji broj do sada, a broj igara u razvoju ostao je sličan prethodnoj godini i iznosi 75. Besplatne igre iz Srbije zabeležile su oko 307 miliona preuzimanja na raznim platformama, dok su premijum igre kupljene oko 613.000 puta.

Direktor Srpske gejming asocijacije Mihajlo Jovanović-Džaril izjavio je: „Objavljeno je i duplo manje igara nego u 2024, ali je vrlo sličan broj onih koje su u proizvodnji, što govori da se sve više radi na projektima koji zahtevaju veće vremensko ulaganje.“ On je istakao i da je prosečan broj godina koji zaposleni provodi u jednoj kompaniji porastao i sada iznosi pet i po godina.

Izveštaj navodi da je broj studija i timova ostao stabilan, procenjuje se na oko 100, dok 63 odsto timova radi na razvoju originalnih intelektualnih svojina, što je povećanje od osam odsto u odnosu na prethodnu godinu. Mobilne igre donose najviše prihoda, iako se više projekata razvija za PC platforme. Žene čine 32 odsto zaposlenih u sektoru i vode 42 odsto timova. Najveća koncentracija zaposlenih je u Beogradu i Novom Sadu, dok se Niš izdvaja po broju stručnjaka u odnosu na broj kompanija.

Kao ključne prepreke za dalji razvoj industrije navedeni su visoki porezi i nedovoljno stimulativne poreske olakšice. Istaknuto je i da više od tri četvrtine studija koristi veštačku inteligenciju u razvoju igara, najčešće u programiranju, poslovnoj podršci, marketingu, 2D artu i animaciji.

Zamenik predsednika Privredne komore Srbije Mihailo Vesović izjavio je: „Gejming industrija je prepoznata ne samo kao atraktivna i zanimljiva, već i kao tehnološki izuzetno dinamična oblast koja ima značajan domet i na srpskom tržištu. Sada je reč o zrelijoj fazi razvoja, na koju snažno utiču nove tehnologije poput veštačke inteligencije i igranja igara u virtuelnom okruženju gde hardver postaje sve manje presudan.“

Uprkos stagnaciji u zapošljavanju i manjem broju novih igara, srpska gejming industrija nastavlja da ostvaruje rast prihoda i jača tehnološki potencijal, a očekuje se da će razvoj originalnih naslova i upotreba AI alata biti ključni faktori za budući razvoj sektora.