Solarna elektrana snage 450 MW i baterijski sistem kapaciteta 250 MW/1 GWh biće izgrađeni u severoistočnoj Mađarskoj

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kreditno finansiranje u iznosu od 70 miliona evra za razvoj velikog hibridnog energetskog postrojenja u Mađarskoj, saopštila je banka. Projekat realizuje regionalni proizvođač energije Renalfa IPP i obuhvata izgradnju solarne elektrane snage 450 megavata (MW) i baterijskog sistema za skladištenje kapaciteta 250 MW/1 gigavat-čas (GWh) na lokaciji u severoistočnoj Mađarskoj.

Nakon završetka izgradnje, ovaj kompleks bi trebalo da proizvodi oko 448 GWh električne energije godišnje, što će doprineti ostvarenju cilja Mađarske da do 2030. godine pokrije 30 odsto ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora. Projekat je posebno značajan jer će proizvedena električna energija biti plasirana na tržište bez državnih subvencija ili dugoročnih korporativnih ugovora, što se u saopštenju EBRD ocenjuje kao potvrda poverenja u tržišni model finansiranja obnovljivih izvora.

Integracija solarne proizvodnje i baterijskog skladištenja ima za cilj da reši izazove nestabilnosti proizvodnje iz obnovljivih izvora, poboljša fleksibilnost elektroenergetske mreže i ojača sigurnost snabdevanja električnom energijom, posebno u uslovima povećane volatilnosti tržišta. EBRD u saopštenju ističe da je ova investicija važan korak u jačanju energetske tranzicije i unapređenju regionalne energetske sigurnosti u srednjoj i istočnoj Evropi.

Prema objavljenim podacima, hibridni sistem će omogućiti bolje balansiranje sistema i doprineti većoj stabilnosti u snabdevanju električnom energijom. Mađarska na ovaj način nastavlja da ulaže u obnovljive izvore energije i infrastrukturne projekte koji smanjuju zavisnost od fosilnih goriva.

Ukupan broj novih EV dostigao 500.000 u prva tri meseca 2026, Italija beleži rast od 65 odsto

Na evropskom tržištu zabeležen je snažan skok prodaje električnih vozila, sa rastom od 51 odsto u martu ove godine, prema podacima analitičkih kuća New AutoMotive i E-Mobility Europe. Tokom marta, registrovano je 224.000 novih električnih vozila, dok je u prva tri meseca 2026. ukupno registrovano oko 500.000 EV, što predstavlja povećanje od 33,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Rast interesovanja za električna vozila povezan je sa naglim poskupljenjem goriva izazvanim krizom na Bliskom istoku, što podstiče potrošače na bržu tranziciju sa vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem na električna.

Najveći udeo električnih vozila u ukupnoj prodaji i dalje beleže nordijske zemlje. Norveška je u martu imala 98 odsto novih registrovanih vozila na električni pogon, dok su Danska i Finska dostigle udele od 76 odsto i gotovo 50 odsto. U centralnoj i južnoj Evropi, Nemačka, Francuska, Španija, Italija i Poljska zabeležile su rast prodaje električnih vozila od oko 40 odsto u prvom kvartalu 2026. godine.

Italija, iako sporije prelazi na električna vozila, zabeležila je u martu rast prodaje od 65 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, ali učešće električnih vozila i dalje ostaje nisko, na 8,6 odsto ukupne prodaje. Francuska je dodatno ubrzala tranziciju uvođenjem državnih subvencija koje iznose do 5.700 evra za domaćinstva sa nižim prihodima, kao i kroz program socijalnog lizinga za putnike na većim udaljenostima.

Nemačka beleži rast prodaje električnih vozila od 42 odsto, dok automobilska industrija te zemlje prolazi kroz restrukturiranje i prilagođavanje novoj konkurenciji, naročito proizvođačima iz Kine.

Istraživanje je sprovedeno na osnovu podataka iz Nemačke, Francuske, Italije, Španije, Poljske, Holandije, Belgije, Švedske, Austrije, Portugalije, Danske, Finske i Češke, kao i iz Norveške i Švajcarske.

Kineski rudarski gigant investirano ukupno 18 miliona australijskih dolara u Strickland Metals, dok procenjeni resursi zlata na Rogozni rastu na 267,4 tone

Kineska rudarska kompanija Zijin Mining je 8. aprila 2026. godine povećala svoj vlasnički udeo u australijskoj kompaniji Strickland Metals na 5,55 odsto, nakon što je investirala dodatnih 8 miliona australijskih dolara. Time je Zijin postao drugi najveći akcionar u Strickland Metals, učvrstivši svoju poziciju na projektu Rogozna kod Novog Pazara, koji se smatra jednim od najperspektivnijih nalazišta zlata i bakra na Balkanu.

Zijin je prvo u avgustu 2025. godine uložio 5 miliona dolara i tada stekao oko 3,3 odsto vlasništva u Strickland Metals, ubrzo nakon što je australijska kompanija preuzela projekat Rogozna. U februaru 2026. usledila je nova dokapitalizacija od 5 miliona dolara, a najnovijom kupovinom 40 miliona akcija u aprilu, Zijin je stekao status „substantial holder“ (značajnog akcionara) na australijskoj berzi, koji se dodeljuje vlasnicima više od 5 odsto akcija.

Prema izveštajima Strickland Metals, ukupni procenjeni resursi na lokalitetima Šanac, Gradina i Medenovac iznose 267,46 tona ekvivalenta zlata. Procena za projekat Rogozna je uoči posljednjeg ulaganja Zijina porasla sa 168 na 267,4 tone, dok je na lokalitetu Šanac procena povećana sa 143 na 166,4 tone ekvivalenta zlata, sa zvanično potvrđenih 39 tona u kategoriji indikovane rude.

Strickland Metals je nedavno objavio otkriće nove mineralizacije na lokaciji Obradov potok, koja će ući u zvanične procene resursa do kraja godine. Za 2026. kompanija je najavila obimno istraživanje sa planom da izbuši čak 70.000 metara na području Rogozne.

Pre aprilskog ulaganja, Strickland Metals je u februaru prikupio više od 33 miliona evra od investitora. Kompanija planira završetak Studije predizvodljivosti (PFS) do sredine 2027. godine, što predstavlja ključni korak ka dobijanju dozvola za eksploataciju.

Zijin Mining je već prisutan u Srbiji kroz rudarske projekte u Boru i Majdanpeku, a novo ulaganje potvrđuje strategiju širenja na jugozapadu zemlje, oslanjajući se na iskustvo i kapacitete u rudarskoj industriji.