Solarna elektrana snage 450 MW i baterijski sistem kapaciteta 250 MW/1 GWh biće izgrađeni u severoistočnoj Mađarskoj

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je kreditno finansiranje u iznosu od 70 miliona evra za razvoj velikog hibridnog energetskog postrojenja u Mađarskoj, saopštila je banka. Projekat realizuje regionalni proizvođač energije Renalfa IPP i obuhvata izgradnju solarne elektrane snage 450 megavata (MW) i baterijskog sistema za skladištenje kapaciteta 250 MW/1 gigavat-čas (GWh) na lokaciji u severoistočnoj Mađarskoj.

Nakon završetka izgradnje, ovaj kompleks bi trebalo da proizvodi oko 448 GWh električne energije godišnje, što će doprineti ostvarenju cilja Mađarske da do 2030. godine pokrije 30 odsto ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora. Projekat je posebno značajan jer će proizvedena električna energija biti plasirana na tržište bez državnih subvencija ili dugoročnih korporativnih ugovora, što se u saopštenju EBRD ocenjuje kao potvrda poverenja u tržišni model finansiranja obnovljivih izvora.

Integracija solarne proizvodnje i baterijskog skladištenja ima za cilj da reši izazove nestabilnosti proizvodnje iz obnovljivih izvora, poboljša fleksibilnost elektroenergetske mreže i ojača sigurnost snabdevanja električnom energijom, posebno u uslovima povećane volatilnosti tržišta. EBRD u saopštenju ističe da je ova investicija važan korak u jačanju energetske tranzicije i unapređenju regionalne energetske sigurnosti u srednjoj i istočnoj Evropi.

Prema objavljenim podacima, hibridni sistem će omogućiti bolje balansiranje sistema i doprineti većoj stabilnosti u snabdevanju električnom energijom. Mađarska na ovaj način nastavlja da ulaže u obnovljive izvore energije i infrastrukturne projekte koji smanjuju zavisnost od fosilnih goriva.

Od 222 firme koje su platile otkup, samo 83 obnovile sisteme, dok je 4,3 odsto pretrpelo gubitke veće od milijardu jena

Najmanje 222 japanske kompanije uplatile su otkup hakerima tokom sajber-napada, ali oko 60 odsto njih nije uspelo da povrati svoje podatke, pokazuje anketa Japanskog instituta za promociju digitalne ekonomije i zajednice. U istraživanju, sprovedenom u januaru među 1.107 kompanija, 507 firmi prijavilo je da su bile meta ransomware napada, u kojima sajber-kriminalci zaključavaju pristup podacima i zahtevaju novčanu nadoknadu za njihovo otključavanje.

Među kompanijama koje su platile otkup, samo 83 su uspele da obnove svoje sisteme, dok 139 nije povratilo podatke. Dodatno, 141 firma prijavila je da su povratili podatke bez plaćanja otkupnine. Stručnjaci upozoravaju da plaćanje otkupnine finansira kriminalne i terorističke organizacije, a Institut naglašava da rezultati ankete jasno pokazuju da “plaćanje otkupnine ne garantuje oporavak podataka”.

Oko polovine ispitanih kompanija izjavilo je da su ukupni finansijski gubici – uključujući troškove otkupnine i oporavka sistema – iznosili između milion i 50 miliona jena. Istovremeno, 16 odsto preduzeća prijavilo je malu ili nikakvu štetu, dok je 4,3 odsto firmi pretrpelo gubitke od milijardu jena ili više.

Obnavljanje podataka trajalo je od jedne nedelje do mesec dana za 176 pogođenih firmi, dok je deo kompanija naveo da ni nakon tri meseca podaci nisu bili vraćeni. Jukimi Sota iz japanskog ogranka američke firme za sajber bezbednost Proofpoint savetuje: „Takođe je važno redovno praviti rezervne kopije podataka kako bi se šteta smanjila”, dok Institut preporučuje i redovno ažuriranje bezbednosnog softvera.

Kineski rudarski gigant investirano ukupno 18 miliona australijskih dolara u Strickland Metals, dok procenjeni resursi zlata na Rogozni rastu na 267,4 tone

Kineska rudarska kompanija Zijin Mining je 8. aprila 2026. godine povećala svoj vlasnički udeo u australijskoj kompaniji Strickland Metals na 5,55 odsto, nakon što je investirala dodatnih 8 miliona australijskih dolara. Time je Zijin postao drugi najveći akcionar u Strickland Metals, učvrstivši svoju poziciju na projektu Rogozna kod Novog Pazara, koji se smatra jednim od najperspektivnijih nalazišta zlata i bakra na Balkanu.

Zijin je prvo u avgustu 2025. godine uložio 5 miliona dolara i tada stekao oko 3,3 odsto vlasništva u Strickland Metals, ubrzo nakon što je australijska kompanija preuzela projekat Rogozna. U februaru 2026. usledila je nova dokapitalizacija od 5 miliona dolara, a najnovijom kupovinom 40 miliona akcija u aprilu, Zijin je stekao status „substantial holder“ (značajnog akcionara) na australijskoj berzi, koji se dodeljuje vlasnicima više od 5 odsto akcija.

Prema izveštajima Strickland Metals, ukupni procenjeni resursi na lokalitetima Šanac, Gradina i Medenovac iznose 267,46 tona ekvivalenta zlata. Procena za projekat Rogozna je uoči posljednjeg ulaganja Zijina porasla sa 168 na 267,4 tone, dok je na lokalitetu Šanac procena povećana sa 143 na 166,4 tone ekvivalenta zlata, sa zvanično potvrđenih 39 tona u kategoriji indikovane rude.

Strickland Metals je nedavno objavio otkriće nove mineralizacije na lokaciji Obradov potok, koja će ući u zvanične procene resursa do kraja godine. Za 2026. kompanija je najavila obimno istraživanje sa planom da izbuši čak 70.000 metara na području Rogozne.

Pre aprilskog ulaganja, Strickland Metals je u februaru prikupio više od 33 miliona evra od investitora. Kompanija planira završetak Studije predizvodljivosti (PFS) do sredine 2027. godine, što predstavlja ključni korak ka dobijanju dozvola za eksploataciju.

Zijin Mining je već prisutan u Srbiji kroz rudarske projekte u Boru i Majdanpeku, a novo ulaganje potvrđuje strategiju širenja na jugozapadu zemlje, oslanjajući se na iskustvo i kapacitete u rudarskoj industriji.