Više od 1.000 stručnjaka u anketi, Claude Code lider sa 70,8% upotrebe, dok 47,3% implementacije nose softverski inženjeri

Prema rezultatima ankete sprovedene među više od 1.000 ispitanika, 96,7% IT kompanija u Srbiji već koristi alate bazirane na veštačkoj inteligenciji (AI), dok skoro 90% pojedinaca ove alate primenjuje svakodnevno. Anketa pokazuje da je dominacija IT sektora izražena sa učešćem od gotovo 70%, a čak 60,4% učesnika ima više od deset godina iskustva. Najveći deo tereta implementacije AI tehnologija snose softverski inženjeri, koji čine 47,3% ispitanika, dok se njima pridružuju QA inženjeri, produkt menadžeri, dizajneri, kao i stručnjaci iz HR-a i marketinga.

Kada je reč o upotrebi konkretnih AI alata, Claude Code je najzastupljeniji sa 70,8%, dok ChatGPT koristi 64% ispitanika. Alati kao što su Gemini i GitHub Copilot takođe su među najkorišćenijima, što ukazuje na preferenciju specijalizovanih rešenja za automatizaciju kompleksnih zadataka.

Iako 88% ispitanika smatra da je AI postao trajan deo poslovne infrastrukture, 36,3% njih predviđa smanjenje broja radnih mesta u narednoj godini. Stručnjaci ističu da se promena na tržištu rada ne može pripisati isključivo razvoju veštačke inteligencije, već i tržišnim korekcijama nakon perioda povećanog zapošljavanja tokom pandemije.

Tokom aprila su pojedine domaće IT kompanije, poput Levi9, Bright Marbles i Frame, sprovele značajna smanjenja broja zaposlenih i zatvaranja kancelarija, što je otvorilo pitanje stabilnosti outsourcing modela u industriji. Automatizacija omogućena AI-jem dovodi do toga da se isti projekti mogu realizovati sa manjim timovima, što ne znači nestanak poslova, već njihovu transformaciju. Stručnjaci navode da će edukacija i prilagođavanje novim zahtevima biti ključni za naredni period, dok se očekuje promena strukture poslova i potrebnih veština u IT sektoru.

U eksperimentu sa 10 testova, softver za prepoznavanje lica uspešno je prepoznao identitet i posle AI transformacija

Kompanija Kaspersky sprovela je eksperiment tokom Kaspersky Horizons konferencije, analizirajući kako sistemi za prepoznavanje lica reaguju na slike modifikovane generativnom veštačkom inteligencijom. Korišćenjem otvorenokodnih biblioteka za računarski vid, stručnjaci Global Research and Analysis Team-a testirali su 10 nezavisnih slučajeva transformacija lica kroz scenarije starenja i podmlađivanja. Softver za prepoznavanje lica u svim slučajevima identifikovao je AI-modifikovane slike kao originalne identitete, iako su vizuelne promene bile značajne i ljudskim posmatračima lica su delovala potpuno različito.

Nalazi pokazuju da savremeni sistemi za biometrijsku autentifikaciju ne zavise od površinskih vizuelnih sličnosti, već od dubljih geometrijskih i strukturnih karakteristika lica. Čak i kod velikih sintetičkih transformacija, algoritmi su uspešno detektovali postojane biometrijske markere. Ovo istovremeno potvrđuje otpornost softvera na određene AI manipulacije, ali otvara i pitanje potencijalne zloupotrebe generativne veštačke inteligencije za krađu ili kreiranje sintetičkih identiteta.

“Iako ovaj eksperiment ne predstavlja opsežnu studiju, on je dokaz koncepta potencijalnog AI napada o kojem industrija treba da razmišlja; on ilustruje ključnu praktičnu implikaciju: AI-generisane transformacije lica mogu zadržati biometrijski identitet čak i kada ljudska percepcija te slike tumači kao potpuno različite osobe. Ovo stvara nove izazove za digitalno poverenje, verifikaciju identiteta i prevenciju prevara u eri brzo razvijajućih sintetičkih medija”, izjavio je Maher Yamout, vodeći istraživač bezbednosti u Kaspersky Global Research and Analysis Team-u.

Istraživači kompanije Kaspersky ističu da je, s obzirom na brz napredak sintetičkih medija i generativne veštačke inteligencije, neophodna veća pažnja developera sistema digitalnog identiteta, stručnjaka za sajber bezbednost i regulatornih tela kako bi biometrijske tehnologije ostale bezbedne i otporne na nove AI-vođene pretnje.

Proizvodnja dostigla 280.000 tona, ulaganja čine 78 odsto ukupnih investicija kompanije

Naftna industrija Srbije (NIS) uložila je 4,9 milijardi dinara u segment istraživanja i proizvodnje nafte i gasa tokom prvog kvartala 2026. godine, što predstavlja 78 odsto ukupnih investicija kompanije u tom periodu, saopšteno je iz NIS-a. Ukupna proizvodnja u ovom segmentu iznosila je 280.000 tona, dok je dodatna proizvodnja zahvaljujući realizovanim geološko-tehničkim aktivnostima iznosila 13.500 tona.

Glavne investicije NIS-a u prvom tromesečju 2026. godine bile su usmerene na bušenje razradnih bušotina, izvođenje geološko-tehničkih aktivnosti, infrastrukturne projekte, kao i nabavku opreme i investiciono održavanje. Kompanija je pustila u rad i nove naftne bušotine, pri čemu se posebna pažnja posvećuje održavanju trenutnog nivoa proizvodnje na zrelim naftnim poljima.

Poseban doprinos povećanju proizvodnje donelo je bušenje novih horizontalnih bušotina na naftnom polju Velebit, a iz kompanije najavljuju nastavak razvoja te vrste bušenja i na drugim poljima. U prvom kvartalu ove godine NIS je ukupno proizveo 280.000 uslovnih tona nafte i gasa na svim aktivama.

Direktor direkcije “Proizvodnja” u bloku “Istraživanje i proizvodnja” NIS-a, Predrag Radanović, izjavio je: “Značajnim investicijama u prvom kvartalu, napravili smo važan iskorak u jačanju proizvodnih aktivnosti. Ostajemo fokusirani na efikasno upravljanje resursima, realizaciju geološko-istražnih projekata i primenu savremenih tehnoloških rešenja, kako bismo obezbedili dugoročnu održivost našeg poslovanja. Nastavićemo da ulažemo u projekte koji obezbeđuju veću efikasnost poslovanja.”

NIS je jedina kompanija u Srbiji koja se bavi istraživanjem i proizvodnjom nafte i gasa, a zaštita životne sredine je, kako navode, jedan od prioriteta. Većina naftnih i gasnih polja kompanije nalazi se u Srbiji, dok je u ovoj delatnosti prisutna i u Rumuniji i Bosni i Hercegovini. Najstarija inostrana koncesija NIS-a je u Angoli, gde proizvodnja traje od 1985. godine.