Prihodi Lukoila u Bugarskoj prelaze 8 milijardi evra godišnje, kompanija kontroliše 217 pumpi i najveću rafineriju na Balkanu

Ruska privatna naftna kompanija Lukoil zatražila je od Bugarske odštetu u iznosu od 3 milijarde evra nakon što je država preuzela prinudnu upravu nad njenim poslovanjem, saopštio je specijalni državni upravnik Rumen Spekov. Zahtev je podnet preko švajcarske podružnice Lukoila, Litasco, ali konačna odluka o iznosu još nije doneta. Lukoil navodi da je kompenzacija neophodna zbog intervencije bugarskih vlasti, koje su imenovale Spekova za stečajnog upravnika i privremeno oduzele imovinu kompanije, nakon što se Lukoil našao pod američkim sankcijama i bio primoran da proda deo svoje imovine.

Prema pisanju portala EUalive, Lukoil je ranije najavio mogućnost arbitraže pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID), zbog, kako ističe, nezakonite eksproprijacije imovine od strane bugarske države. Slična situacija je mogla zadesiti i Srbiju da je preduzela nacionalizaciju Naftne industrije Srbije bez saglasnosti većinskog vlasnika, ruske kompanije Gaspromnjeft.

U Bugarskoj, Lukoil upravlja najvećom rafinerijom nafte na Balkanu, Lukoil Neftochim Burgas, kapaciteta oko 190.000 barela dnevno (7–9,5 miliona tona godišnje), sa tržišnim udelom od 50–60% na tržištu benzina i dizela, a za pojedine derivate i do 80%. Kompanija kontroliše mrežu od 217 benzinskih pumpi i najveći je proizvođač avionskog goriva u regionu. Godišnji prihodi Lukoilove grupe u Bugarskoj premašuju 8 milijardi evra, dok bruto domaći proizvod zemlje iznosi približno 110 milijardi evra. U 2024. godini, prihodi rafinerije su iznosili oko 9,1 milijardu leva (preko 4,5–5 milijardi evra).

Rumen Spekov je izjavio da je zahtev isključivo finansijske prirode i naglasio da je cilj države da kompanije u Bugarskoj ostanu stabilne i usklade se sa međunarodnim sankcijama. Debata o ulozi države u naftnom sektoru dodatno se zaoštrila nakon njegovog predloga da Bugarska preuzme rafineriju Lukoil Neftokhim, dok je potpredsednik Vlade i ministar finansija Galab Donev istakao da je potrebno prethodno proceniti vrednost rafinerije i mogućnosti državnog upravljanja.

Nakon što su Sjedinjene Američke Države u novembru prošle godine uvele sankcije koje su pogodile poslovanje Lukoila, Bugarska je imenovala državnog upravnika, a Vašington je kasnije odobrio šestomesečno izuzeće za rad kompanije u Bugarskoj. Spekov je u intervjuu za bTV naglasio da je njegova uloga da obezbedi poštovanje sankcija i naveo da se rafinerija sada snabdeva sirovom naftom iz Libije, Irana, Kazahstana i Azerbejdžana, a ne iz Rusije.

Lukoilova rafinerija u Burgasu smatra se ključnim snabdevačem naftnim derivatima Bugarske i regiona, sa tržišnim udelom od 30–35% za goriva u nekim bivšim jugoslovenskim republikama, dok je značajan i za proizvodnju petrohemikalija i polimera u Grčkoj i okolnim zemljama. Rafinerija izvozi gorivo u Rumuniju, Srbiju, Severnu Makedoniju, Grčku i druge države, a prema zvaničnim podacima ima gotovo monopol na avio-gorivo u regionu.

Više od 1.000 stručnjaka u anketi, Claude Code lider sa 70,8% upotrebe, dok 47,3% implementacije nose softverski inženjeri

Prema rezultatima ankete sprovedene među više od 1.000 ispitanika, 96,7% IT kompanija u Srbiji već koristi alate bazirane na veštačkoj inteligenciji (AI), dok skoro 90% pojedinaca ove alate primenjuje svakodnevno. Anketa pokazuje da je dominacija IT sektora izražena sa učešćem od gotovo 70%, a čak 60,4% učesnika ima više od deset godina iskustva. Najveći deo tereta implementacije AI tehnologija snose softverski inženjeri, koji čine 47,3% ispitanika, dok se njima pridružuju QA inženjeri, produkt menadžeri, dizajneri, kao i stručnjaci iz HR-a i marketinga.

Kada je reč o upotrebi konkretnih AI alata, Claude Code je najzastupljeniji sa 70,8%, dok ChatGPT koristi 64% ispitanika. Alati kao što su Gemini i GitHub Copilot takođe su među najkorišćenijima, što ukazuje na preferenciju specijalizovanih rešenja za automatizaciju kompleksnih zadataka.

Iako 88% ispitanika smatra da je AI postao trajan deo poslovne infrastrukture, 36,3% njih predviđa smanjenje broja radnih mesta u narednoj godini. Stručnjaci ističu da se promena na tržištu rada ne može pripisati isključivo razvoju veštačke inteligencije, već i tržišnim korekcijama nakon perioda povećanog zapošljavanja tokom pandemije.

Tokom aprila su pojedine domaće IT kompanije, poput Levi9, Bright Marbles i Frame, sprovele značajna smanjenja broja zaposlenih i zatvaranja kancelarija, što je otvorilo pitanje stabilnosti outsourcing modela u industriji. Automatizacija omogućena AI-jem dovodi do toga da se isti projekti mogu realizovati sa manjim timovima, što ne znači nestanak poslova, već njihovu transformaciju. Stručnjaci navode da će edukacija i prilagođavanje novim zahtevima biti ključni za naredni period, dok se očekuje promena strukture poslova i potrebnih veština u IT sektoru.

Uvođenje vikend smena planirano za jun, otvara se nekoliko stotina novih radnih mesta i jača izvoz na evropsko tržište

Kompanija Stelantis beleži značajan rast proizvodnje u svojoj fabrici u Kragujevcu i tokom 2026. godine planira da dostigne kapacitet od 150.000 proizvedenih vozila godišnje, što je rezultat pojačane tražnje za modelom fijat grande panda. Zbog povećanog obima posla, u junu se očekuje uvođenje vikend smena, što bi moglo da otvori nekoliko stotina novih radnih mesta, izjavio je profesor Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu Petar Veselinović.

Prema njegovim rečima, ovaj nivo proizvodnje znači da bi fabrika u Kragujevcu proizvela gotovo 45 odsto od ukupne proizvodnje Stelantisa u Italiji, gde je kapacitet smanjen sa 750.000 na istorijski minimum od 380.000 vozila godišnje. Više od 90 odsto automobila proizvedenih u Kragujevcu namenjeno je evropskom tržištu, dok ostatak ide ka Africi i Aziji.

Veselinović je istakao da Srbija više nije samo zemlja jeftine radne snage, već menja svoju poziciju na globalnoj automobilskoj mapi. Pored Stelantisa, u Kragujevcu posluju i kineske kompanije koje proizvode auto-delove za brendove poput Mercedes i BMW. On je podsetio da je Srbija među retkim evropskim državama sa proizvodnjom električnih i hibridnih automobila, što značajno doprinosi rastu izvoza i konkurentnosti privrede.

Na tržištu automobila dolazi do velike globalne tranzicije, pri čemu su kineski proizvođači trenutno konkurentniji u pogledu tehnologije, resursa, baterija i cene. “Evropljanima ostaje ili da se pridruže kineskim partnerima ili da uđu u konkurenciju u kojoj sve teže mogu da uspeju”, rekao je Veselinović. Dodao je da su kompanije Ford i Nisan već uspostavile partnerstva sa kineskim firmama, dok Stelantis kroz saradnju sa partnerima u kineskom Vuhanu pokušava da smanji troškove i proširi tržište.

Veselinović je ukazao i na problem visokih troškova proizvodnje u Evropi i pad prodaje automobila, posebno električnih modela. Kupci i dalje preferiraju manje, pristupačne gradske automobile, gde kineske kompanije imaju prednost. Trenutno je šest Stelantisovih fabrika u Evropi zatvoreno, a kompanija traži kratkoročne strategije za stabilizaciju poslovanja.

Sporazum Stelantisa sa kineskim partnerima vredan je milijardu evra i predviđa da Vuhan postane globalni centar za proizvodnju i izvoz novih Pežo i Džip hibridnih i električnih modela. Paralelno, Stelantis širi saradnju sa kineskom kompanijom Lipmotor i razmatra kontakte sa proizvođačem automobila BYD.