Nekada je bilo sasvim normalno da komšija pokuca na vrata bez najave, pozajmi šolju šećera ili se zadrži na kapiji uz kratko ćaskanje. Danas, kada se većina ljudi žali da nema dovoljno vremena, a komunikacija se sve više preselila na telefone i društvene mreže, mnoge male komšijske navike polako odlaze u zaborav.

Nisu to bile velike stvari, ali su upravo one činile da se ljudi u jednom kraju osećaju kao zajednica.

„Imaš li jednu šolju šećera?“

Jedna od najpoznatijih komšijskih scena bila je pozajmljivanje namirnica.

Ako bi domaćinu usred spremanja kolača nestalo šećera, brašna ili ulja, nije bilo neobično da samo pokuca kod prvog komšije.

Nije se mnogo razmišljalo o tome da li će nekome smetati. Sutradan bi se pozajmljeno vratilo, a često bi uz to išla i šala ili kratko ćaskanje.

Danas je mnogo jednostavnije otići do prodavnice, pa se zbog toga ovakve situacije sve ređe dešavaju.

Sedenje ispred kuće

Tokom toplih dana, naročito u manjim mestima, bilo je uobičajeno da ljudi iznesu stolicu ispred kuće ili sednu na klupu ispred zgrade.

Komšije bi prolazile, zastale na nekoliko minuta i raspitivale se jedni za druge.

Nije bilo potrebno zakazivanje susreta niti posebna prilika. Dovoljno je bilo da se ljudi sretnu.

Danas mnogi prođu jedni pored drugih sa telefonom u ruci, često bez više od kratkog pozdrava.

Čuvanje dece „na smenu“

Nekada su deca iz istog kraja praktično odrastala zajedno, a komšije su znale čija su deca napolju i gde se igraju.

Ako je roditelj morao nakratko da ode do prodavnice ili završi nešto u gradu, nije bilo neobično da zamoli komšiju da pripazi na dete.

Takvo poverenje danas je mnogo ređe, posebno u većim gradovima.

Deljenje hrane

Ako se ispeče pita, napravi kolač, spremi zimnica ili se ubere više voća nego što porodica može da pojede, deo se često nosio komšijama.

Tanjir kolača preko ograde ili tegla domaćeg ajvara bili su mali znak pažnje.

Nije se čekao praznik niti poseban povod.

Komšija koji prvi priskoči u pomoć

Kada bi nekome pukla cev, pokvario se automobil ili zatrebala pomoć oko teškog posla, komšije su često bile prvi ljudi kojima se obraćao.

Neko je imao alat, neko merdevine, neko iskustvo, a neko je jednostavno bio spreman da pridrži i pomogne.

Danas za mnoge takve stvari postoje majstori i servisi, pa se potreba za komšijskom pomoći smanjila.

Pozdrav koji nije bio samo formalnost

Možda je najjednostavnija navika bila upravo ona koju danas najviše primećujemo kada je nema — pozdrav.

Ljudi su se poznavali, znali ko živi u kojoj kući ili stanu i često znali makar osnovne stvari jedni o drugima.

Danas u velikim zgradama nije retkost da ljudi godinama žive vrata do vrata, a da se gotovo nikada ne upoznaju.

Da li smo postali udaljeniji?

Teško je reći da su nekada svi bili bolji komšije, jer su se i tada ljudi razlikovali. Međutim, način života se promenio.

Danas imamo mnogo više mogućnosti da budemo povezani sa ljudima koji su kilometrima daleko, dok istovremeno ponekad jedva poznajemo osobu koja živi nekoliko metara od nas.

Možda zato neke od ovih starih navika ne bi trebalo posmatrati samo kao uspomenu na prošla vremena.

Ponekad je dovoljno pozdraviti komšiju, ponuditi pomoć ili pokucati na vrata bez posebnog razloga.

Male stvari možda neće promeniti svet, ali mogu učiniti da jedan ulaz, ulica ili kraj ponovo deluju malo više kao zajednica.

Srbija se i dalje nalazi pod uticajem veoma toplog vremena, a temperature će i tokom vikenda biti izuzetno visoke. Prema najnovijoj najavi Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u subotu se očekuje pretežno sunčano vreme, dok će najviša temperatura biti od 32 stepena na severu do čak 38 stepeni na jugu zemlje.

Na severu i zapadu Srbije biće nešto svežije, dok će se u ostalim krajevima zadržati veoma toplo vreme. U brdsko-planinskim predelima tokom poslepodneva mogući su lokalni pljuskovi sa grmljavinom.

Vrućina i dalje traje

Visoke temperature praćene su i deficitom padavina, zbog čega RHMZ upozorava na povećan rizik od izbijanja i širenja požara na otvorenom. Toplo vreme može nepovoljno uticati i na zdravlje stanovništva, saobraćaj, poljoprivredu i druge delatnosti.

Zbog toga se građanima savetuje dodatni oprez tokom najtoplijeg dela dana, posebno hroničnim bolesnicima, starijim osobama i maloj deci.

Kada stiže osveženje?

Dobra vest je da se najveća vrućina neće dugo zadržati.

Prema prognozi RHMZ-a, u nedelju i ponedeljak očekuje se pretežno sunčano vreme, ali će temperature biti nešto niže i uglavnom u granicama proseka za ovo doba godine. To znači da bi nakon veoma toplih dana trebalo da usledi primetno osveženje.

Ipak, leto još nije reklo poslednju reč. Meteorolozi navode da se do kraja avgusta i dalje očekuje toplo vreme, uz mogućnost novih kraćih toplotnih talasa.

Stručnjaci savetuju građanima da tokom najtoplijeg dela dana izbegavaju duži boravak na direktnom suncu, unose dovoljno tečnosti, nose laganu odeću i posebnu pažnju obrate na decu, starije osobe i hronične bolesnike.

Ukoliko planirate boravak na otvorenom, preporučuje se da fizičke aktivnosti obavljate u jutarnjim ili večernjim satima, kada su temperature znatno prijatnije.

Požar na planini Stolovi približava se srednjovekovnoj tvrđavi Maglič, a vatrogascima posao otežava nepristupačan teren.

Požar kod Magliča poslednjih dana izaziva zabrinutost javnosti, jer se prema procenama sa terena vatra nalazi na samo jedan kilometar od srednjovekovne tvrđave. Prema saopštenju udruženja „Magličgrad“, situacija na planini Stolovi kod Kraljeva pogoršava se, a vatrogasci i volonteri ulažu dodatne napore kako bi zaštitili ovaj značajan spomenik kulture.

Zbog izuzetno nepristupačnog terena, vatrogasne cisterne i oprema ne mogu da priđu samom požarištu, što dodatno otežava gašenje i kontrolu širenja požara. Udruženje „Magličgrad“ navodi da su u stalnom kontaktu sa lokalnim vatrogasnim službama, ali da su uslovi na terenu izuzetno zahtevni. Takođe, u saopštenju se ističe da su u kontaktu sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kraljevo i Turističkom organizacijom Kraljeva, koji zajedno dele zabrinutost zbog mogućih posledica.

Požar kod Magliča i angažovanje lokalnih službi

Volonteri udruženja „Magličgrad“ i lokalni meštani nalaze se na terenu, zajedno sa vatrogascima, i preduzimaju sve dostupne mere kako bi sprečili dalje širenje vatre. Prema njihovim rečima, višenedeljni požar sa planine Stolovi predstavlja ozbiljniju pretnju nego požari koji su ranije zahvatili podnožje tvrđave. U saopštenju podsećaju da su 5. avgusta, uz pomoć lokalnog stanovništva, uspeli da ugase požar neposredno ispod tvrđave, ali trenutna situacija zahteva angažovanje šire zajednice.

Udruženje „Magličgrad“ naglašava da je trenutni požar kod Magliča iznad mogućnosti lokalne zajednice da ga samostalno suzbije. Zbog toga apeluju na državne institucije da reaguju odlučno i angažuju dodatne resurse, uključujući i vazdušnu podršku, ukoliko za to postoje uslovi. „S obzirom na to da se ne očekuju kišne padavine i da su najavljene visoke temperature, potrebno je reagovati što pre“, navodi se u saopštenju.

Apel javnosti i planovi za naredne dane

Udruženje je pozvalo lokalno stanovništvo i širu javnost da budu u pripravnosti i prate sva obaveštenja nadležnih službi i udruženja „Magličgrad“. U zavisnosti od razvoja situacije, postoji mogućnost da će biti potrebna pomoć većeg broja ljudi kako bi se sprečilo dalje širenje požara kod Magliča i zaštitila tvrđava.

Kako ističu, eventualni poziv za mobilizaciju građana biće objavljen pravovremeno putem društvenih mreža udruženja, uz jasna uputstva i u saradnji sa nadležnim službama. Udruženje je u saopštenju zaključilo: „Uzdamo se u solidarnost i spremnost svih da zajednički zaštitimo tvrđavu Maglič – ovo kulturno dobro od izuzetnog značaja za naš kraj“.

Prema aktuelnim informacijama, požar kod Magliča i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju spomeniku kulture, a svi napori usmereni su na očuvanje tvrđave i njene okoline.