Istraživački tim sa Univerziteta u Batu, predvođen profesorkom Asel Sartbajevom, najavio prelazak na prvu fazu ispitivanja na ljudima

Istraživači sa Univerziteta u Batu razvili su novu vakcinu protiv hantavirusa, koja je do sada pokazala odličan imuni odgovor tokom laboratorijskih i ispitivanja na životinjskim modelima, saopšteno je iz istraživačkog tima. Očekuje se da uskoro započne prva faza kliničkih ispitivanja ove vakcine na ljudima.

Prema rečima profesorke Asel Sartbajeve, koja predvodi tim i suosnivačica je univerzitetske kompanije Ensiliteh, do sada ne postoji efikasna vakcina protiv hantavirusa, zbog čega su brojne populacije u Jugoistočnoj Aziji, Africi i Južnoj Americi izložene riziku od bolesti koju prenose glodari. Novi antigen razvijen je specifično za ovu grupu virusa.

Vakcina se razlikuje od postojećih po tome što koristi kombinaciju mRNK tehnologije i ensilikacije – patentirane metode koja omogućava stabilizaciju vakcina na sobnoj temperaturi bez potrebe za hladnim lancem, što bi moglo značajno olakšati distribuciju i smanjiti troškove farmaceutske industrije. Prema procenama, problemi sa skladištenjem vakcina godišnje uzrokuju gubitke od oko 35 milijardi funti.

“Ovo je potpuno nova vakcina koja je sada testirana u laboratoriji i na životinjskim modelima, što ukazuje na odličan imuni odgovor. Iako je potrebno još posla da bi se vakcina predstavila javnosti, ovo je veoma obećavajući razvoj potpuno nove i potrebne vakcine”, izjavila je profesorka Sartbajeva.

Organizacija Ensilication, čija je profesorka Sartbajeva suosnivač, navodi da im je cilj da vakcine i drugi lekovi stignu do svih, bez obzira na infrastrukturu ili geografsku lokaciju. Sartbajeva je poznata po doprinosu u razvoju vakcina tokom pandemije Kovida-19 i radu na termičkoj stabilizaciji vakcina, a nosilac je i prestižnih priznanja iz oblasti nauke i javnog zdravlja.

Meteorolozi najavljuju nagli pad temperature, grmljavinske oluje i pesak iz Sahare u narednim danima

Nagli prodor hladnog vazduha iz pravca severnog Atlantika doneće zahlađenje i nestabilno vreme širom Srbije počevši od utorka, saopštili su meteorolozi. Očekuju se lokalne grmljavinske oluje, jak vetar i povremena pojava peska iz Sahare, posebno u predelima sa padavinama.

U ponedeljak je zbog izraženog jugozapadnog strujanja iz severne Afrike uočena pojava pustinjskog peska, što se najviše primećuje na vozilima nakon kiše. U većem delu Srbije bilo je promenljivo oblačno, toplo i sparno, dok se na jugu i jugoistoku zadržalo suvo vreme, navode izvori.

Maksimalne temperature danas su se kretale od 22 do 28°C, a u Beogradu do 26°C. Od utorka se očekuje jače naoblačenje prvo na severu i zapadu, koje će se potom proširiti i na ostale krajeve Srbije, uz zahlađenje, kišu, pljuskove i grmljavinu. “Zahlađenje će biti praćeno olujnim vetrom i lokalnim nepogodama sa gradom”, upozorili su meteorolozi.

Prema prognozama, maksimalna temperatura u utorak biće od 18°C na severozapadu do 24°C na jugoistoku, dok će u Beogradu dostići 21°C. Vetar će skretati na jak severozapadni, sa povremenim olujnim udarima, a tokom noći na planinama iznad 1200-1400 metara kiša će preći u susnežicu i sneg.

U sredu ujutro očekuje se razvedravanje, uz mogućnost slabe kiše na jugu i jugoistoku, dok će na planinama padati slab sneg. Jutarnje temperature biće od 4 do 10°C, a na planinama oko 0°C. Tokom dana pretežno sunčano i prohladno, sa maksimalnim temperaturama između 15 i 19°C. Posle podne na jugozapadu novo naoblačenje sa kišom i grmljavinom.

Meteorolozi ističu da nema mesta panici, ali savetuju građanima da prate obaveštenja nadležnih službi i postupaju u skladu sa upozorenjima u narednim danima.

Povratak iz prirode nekad može da se završi neprijatnim iznenađenjem – sitna crna tačka na koži koja se ne pomera. Krpelji su posebno aktivni tokom proleća i leta, a stručnjaci upozoravaju da njihovo nepravilno uklanjanje može povećati rizik od infekcije.

Zato je važno da reagujete smireno i pravilno.

Gde se krpelji najčešće zakače

Krpelj često satima traži pogodno mesto pre nego što se pričvrsti za kožu. Najviše vole tople i vlažne delove tela, pa ih ljudi najčešće pronalaze:

• iza kolena
• ispod pazuha
• u preponama
• na stomaku
• iza ušiju i u kosi

Posle boravka u prirodi savetuje se detaljan pregled tela i tuširanje.

Trik sa solju koji mnogi koriste

Jedan od kućnih trikova koji se često prenosi generacijama jeste korišćenje kuhinjske soli. Prema narodnom iskustvu, so može da iritira krpelja i natera ga da popusti.

Postupak izgleda ovako:

• pospite malo kuhinjske soli preko krpelja
• prekrijte gazom ili vatom
• pričvrstite flasterom
• sačekajte oko 15 do 20 minuta

Neki tvrde da nakon toga krpelj sam popusti i izađe iz kože.

Ipak, lekari naglašavaju da je najsigurniji način uklanjanja i dalje pravilno vađenje pincetom.

Kako pravilno izvaditi krpelja

Ako imate tanku pincetu:

1. Uhvatite krpelja što bliže koži
2. Povucite ravno nagore
3. Ne uvrtati i ne gnječiti telo krpelja
4. Nakon vađenja dezinfikujte mesto ujeda

Ukoliko deo krpelja ostane u koži, ne pokušavajte da ga kopate iglom ili noktima.

Šta nikako ne treba raditi

Mnogi i dalje koriste metode koje stručnjaci ne preporučuju:

• mazanje uljem
• vazelin
• lak za nokte
• paljenje ili zagrevanje

Takvi postupci mogu izazvati da krpelj izbaci više pljuvačke i povećati rizik od prenosa bakterija i virusa.

Kada treba obavezno kod lekara

Odmah se javite lekaru ako:

• oko ujeda nastane crveni krug koji se širi
• dobijete temperaturu ili glavobolju
• osećate bolove u zglobovima
• niste uspeli da izvadite ceo krpelj
• ujed je kod malog deteta

Krpelji mogu preneti lajmsku bolest i krpeljski encefalitis, zbog čega simptome ne treba ignorisati.

Kako se zaštititi tokom boravka u prirodi

Najvažnija zaštita je prevencija:

• nosite duge pantalone i zatvorenu obuću
• koristite repelente
• birajte svetlu odeću
• pregledajte telo odmah po povratku iz prirode

Što se krpelj ranije ukloni, manja je mogućnost prenosa infekcije.