Više od 1.000 građana već je pregledano, a od naredne nedelje počinje aktivno telefonsko praćenje njihovog zdravstvenog stanja.

U UKC Niš počinje nova faza brige o pacijentima, jer će od naredne nedelje svi koji su već pregledani na terenu biti kontaktirani putem kol-centra. Prema zvaničnoj izjavi, kol-centar je formirao v. d. direktor Milan Lazarević, a cilj je da se pacijenti prate i nakon što napuste bolnicu ili ordinaciju. Inicijativa dolazi nakon što je tokom prethodnog perioda više od 1.000 građana pregledano u okviru terenskih aktivnosti ove ustanove.

Prema rečima direktora, kol-centar će pozivati pacijente kako bi proveravao njihovo zdravstveno stanje, podsetio ih na preporučene kontrole i upućivao ih na dalji tok lečenja. Na taj način, UKC Niš želi da pruži kontinuiranu podršku i nakon završetka osnovnog pregleda, što predstavlja novinu u praksi ove zdravstvene institucije.

Kako funkcioniše nova usluga kol-centra UKC Niš

Zahvaljujući novoj organizaciji, pacijenti će dobiti poziv od posebno formiranog tima u kol-centru. Ovaj tim će ih informisati o svim koracima koje treba da preduzmu posle pregleda, kao i o terminima za kontrolne preglede i daljem lečenju. Takođe, pacijenti će imati priliku da postave pitanja i zatraže dodatne informacije koje se tiču njihovog zdravlja. Na taj način, proces se ne završava izlaskom iz ordinacije, već traje sve dok se ne završi preporučena terapija ili dodatna dijagnostika.

Ova novina je deo šire strategije koju je najavio v. d. direktor Milan Lazarević, a koja ima za cilj poboljšanje komunikacije između zdravstvenih radnika i pacijenata. Prethodno su, kako je istaknuto, uspešno realizovana tri ključna cilja u radu ustanove, a sada sledi proširivanje dosadašnjih aktivnosti kroz digitalne i telefonske servise.

Zašto je praćenje pacijenata nakon pregleda važno

Pored toga, kontinuirano praćenje pacijenata može doprineti ranom otkrivanju eventualnih komplikacija i pravovremenom reagovanju na promene u zdravstvenom stanju. Na taj način, UKC Niš želi da unapredi kvalitet zdravstvene zaštite i pruži dodatnu sigurnost svim građanima koji su prošli kroz njihov sistem pregleda.

Očekuje se da će ovaj model rada doprineti većem zadovoljstvu pacijenata, kao i efikasnijem korišćenju zdravstvenih resursa. Konačno, nova faza praćenja pacijenata posle pregleda predstavlja još jedan korak ka modernizaciji zdravstvenih usluga u Nišu.

Više od milion građana već se prijavilo za državnu pomoć, a kraj septembra donosi isplate i važne vesti za penzionere.

Interesovanje za jednokratnu državnu pomoć od 6.000 dinara je izuzetno veliko. Prema najnovijem saopštenju, više od milion građana je već podnelo prijavu. Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara planirana je za kraj septembra, a pravo na sredstva mogu ostvariti različite kategorije stanovništva. Kroz zvaničnu izjavu iz Ministarstva finansija navodi se da je ova mera deo šireg paketa podrške kako bi se olakšao svakodnevni teret građana.

Rok za podnošenje prijava za isplatu jednokratne pomoći od 6.000 dinara otvoren je do 21. septembra. Svi koji se prijave do tog datuma mogu očekivati isplatu u periodu od 22. do 25. septembra. Prijava se vrši preko portala Uprave za trezor, gde građani svojim jedinstvenim matičnim brojem (JMBG) prvo proveravaju da li imaju pravo na sredstva iz Akcionarskog fonda.

Procedura prijave i automatska isplata za određene grupe

Ako sistem potvrdi pravo na sredstva iz Akcionarskog fonda, prijava nije potrebna jer će isplata biti izvršena automatski. Građani koji nisu u Akcionarskom fondu moraju da unesu svoj JMBG i broj lične karte, nakon čega im se otvara namenski račun u Poštanskoj štedionici na koji će novac biti uplaćen. Osim toga, penzioneri, primaoci novčane socijalne pomoći i osobe koje izdržavaju zatvorske kazne oslobođeni su prijave, jer će im sredstva biti isplaćena bez dodatnih koraka.

Važno je napomenuti da je ova mera izazvala veliko interesovanje širom zemlje. Prema rečima ministra finansija Siniše Malog, cilj je da se što većem broju građana pruži direktna podrška. Takođe, penzioneri u narednih 48 sati mogu da očekuju nove vesti u vezi sa eventualnim povećanjem svojih primanja.

Kada i kako će sredstva biti raspoređena

Isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara počinje 22. septembra i trajaće do 25. septembra, a sredstva će biti uplaćena na račune onih koji su ispunili uslove. Penzionerima, korisnicima socijalne pomoći i osobama koje izdržavaju kazne sredstva će biti uplaćena automatski, dok će ostali građani koji su se prijavili dobiti uplate na namenski otvorene račune u Poštanskoj štedionici.

Kroz ovakve mere država nastoji da pruži podršku najugroženijim grupama i olakša teret svakodnevnih troškova. Prijave su i dalje otvorene, pa svi zainteresovani građani imaju mogućnost da iskoriste ovu priliku do 21. septembra. Kao rezultat, očekuje se da će do kraja meseca značajan broj ljudi primiti ovu finansijsku pomoć, što može doprineti stabilizaciji ličnih budžeta, posebno u uslovima povećanih životnih troškova.

Na kraju, isplata jednokratne pomoći od 6.000 dinara ostaje važan deo državnih mera podrške. Građani se mogu informisati o svim detaljima i proveriti svoj status putem portala Uprave za trezor.

U Srbiji je do sada potvrđeno 37 slučajeva groznice Zapadnog Nila, a stručnjaci naglašavaju važnost opreza u rizičnim područjima.

U poslednjih nedelju dana broj potvrđenih slučajeva groznica Zapadnog Nila u Srbiji povećao se na 37, prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“. Iako stručnjaci navode da je vrhunac sezone prošao, i dalje je važno biti oprezan, naročito u područjima gde su komarci najaktivniji.

Prema rečima doktorke Dragane Plavše, porast broja inficiranih delimično je posledica laboratorijskih potvrda koje stižu sa zakašnjenjem. S obzirom na to da je vreme od pojave prvih simptoma do potvrde infekcije često i do dve nedelje, broj registrovanih slučajeva može rasti i nakon što je realni vrh sezone prošao.

Kako funkcioniše nadzor nad groznicom Zapadnog Nila u Srbiji

Slučajevi groznica Zapadnog Nila u Srbiji registruju se tek nakon laboratorijske dijagnostike. Simptomi ove bolesti često liče na druge virusne infekcije, sa pojavom povišene temperature, malaksalosti, bolova u mišićima i zglobovima. Posebno kod težih, neuroinvazivnih oblika bolesti, potrebno je vreme da se potvrdi da je baš ovaj virus uzrok tegoba.

Dr Plavša objašnjava: „Sama klasifikacija slučaja, onda kada možemo da kažemo da smo sigurni da je to groznica Zapadnog Nila, zapravo je nakon laboratorijske dijagnostike i krajnjeg epidemiološkog ispitivanja.”

Kod osoba sa neuroinvazivnim oblikom bolesti, do prijave zdravstvenom sistemu obično prođe do sedam dana od pojave simptoma. Nakon toga sledi laboratorijska potvrda, što može dodatno produžiti vreme do zvanične registracije slučaja.

Najugroženija područja i faktori rizika

Analize pokazuju da se groznica Zapadnog Nila u Srbiji najčešće javlja u Beogradu, Južnobačkom i Južnobanatskom okrugu, kao i u drugim delovima Vojvodine. Blizina velikih reka, kanala i šuma pored reka povećava rizik, jer su te lokacije prirodna staništa komaraca i ptica koje predstavljaju glavne rezervoare virusa. „Tu se omogućava transmisija i održavanje ciklusa ovog virusa”, ističe doktorka Plavša.

Prvi slučajevi ove bolesti kod ljudi u Srbiji registrovani su 2012. godine, dok je virus u našoj zemlji otkriven serološkim studijama kod konja još ranije. Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da virus često cirkuliše godinama pre nego što se prvi slučajevi otkriju kod ljudi.

Simptomi, praćenje i posebne grupe stanovništva

Za groznica Zapadnog Nila u Srbiji ne postoji specifična antivirusna terapija ni vakcina. Jedan od razloga za to je što čak 80 odsto zaraženih nema nikakve simptome, što otežava praćenje potencijalne efikasnosti lekova i vakcina. Bolest je sezonska, pa se ne može unapred znati koliko će sezona biti intenzivna, niti gde će virus cirkulisati.

Najveći rizik od razvoja teže kliničke slike imaju stariji ljudi i osobe sa hroničnim oboljenjima. Ipak, to ne znači da će svaka osoba starija od 50 godina ili svaki hronični bolesnik razviti neuroinvazivni oblik bolesti ukoliko se zarazi.

Zaključak: oprez i dalje važan u rizičnim područjima

Zdravstveni stručnjaci ističu da je epidemiološka slika očekivana i da broj obolelih nije značajnije veći nego prethodnih sezona. Ipak, zbog specifičnosti toka bolesti, važno je ostati oprezan, posebno u područjima gde se komarci najviše razmnožavaju. Redovno praćenje simptoma i izbegavanje uboda komaraca ostaju ključne mere zaštite dok traje sezona.