Meštani zaseoka Lokva kod Maljena iznenađeni pojavom praseta bez ušiju, životinja zdrava i živa prema vlasniku

Neobičan slučaj zabeležen je u zaseoku Lokva na padinama Maljena, gde je u svinjcu Boška Milovanovića rođeno prase bez ušiju. Ovakva pojava izazvala je veliku pažnju među meštanima, koji kažu da se ne sećaju sličnog slučaja u ovom kraju.

Prema rečima vlasnika, prase je rođeno bez ijednog uha, ali to ne utiče na njegovo zdravlje niti ponašanje. Životinja je, kako navodi Milovanović, izuzetno živahna, normalno jede, trči i druži se sa ostalim prasićima. Prase je ubrzo postalo mezimac domaćinstva i pravi ljubimac, a mnogi iz okoline dolaze da ga vide i fotografišu.

“Kad sam ga video, bilo mi je žao. Mnogi bi ga možda odbacili, ali meni je odmah prirastao za srce. Mali je živahan, zdrav, jede normalno i ponaša se kao da nema nikakav problem”, rekao je vlasnik.

Stariji meštani ističu da su ranije viđali različite neobične pojave kod životinja, ali da prase bez ušiju nije zabeleženo u ovom kraju dugi niz godina. Životinja se trenutno nalazi u dobrom stanju i nastavlja svakodnevne aktivnosti u oboru.

Auto moto savez Srbije apeluje na vozače zbog pljuskova i bujičnih voda, bez zadržavanja na većini graničnih prelaza

Saobraćaj u Srbiji danas se odvija po mokrim kolovozima uz smanjenu vidljivost, upozorava Auto moto savez Srbije (AMSS). U popodnevnim satima, zbog završetka vikenda, očekuje se pojačan intenzitet saobraćaja na glavnim putnim pravcima, što može dovesti do čestih zastoja i vanrednih prekida, navodi se u saopštenju.

Prema informacijama AMSS, pljuskovi utiču na pojavu bujičnih voda koje stvaraju nanose zemlje na saobraćajnicama. Posebno se upozorava na opasnost od odrona kroz useke i klisure, te se vozačima savetuje dodatni oprez na tim deonicama.

Na naplatnim rampama trenutno nema zadržavanja vozila, dok se na graničnim prelazima Batrovci i Šid beleže duža čekanja za kamione – oko tri sata na Batrovcima i oko dva sata na Šidu. Na ostalim graničnim prelazima nema većih zadržavanja.

“Vozačima savetujemo sporiju i pažljiviju vožnju, posebno na delovima puta gde su mogući odroni i nanosi zemlje”, navodi se u saopštenju AMSS.

Nadležne službe nastavljaju da prate stanje na putevima i apeluju na učesnike u saobraćaju da prate zvanična obaveštenja i prilagode vožnju uslovima na putu.

Istoričari analiziraju razloge zbog kojih je Marko Mrnjavčević postao glavni junak narodnog predanja

Kraljević Marko, istorijska ličnost iz perioda raspada srpske srednjovekovne države, postao je centralni junak srpske narodne epike, iako su podaci o njegovom životu ograničeni. Nakon smrti svog oca, kralja Vukašina, u Maričkoj bici 1371. godine i smrti cara Uroša iste godine bez naslednika, Marko je formalno postao naslednik nemanjićkog prestola, ali je faktički vladao samo delom zapadne Makedonije sa Prilepom kao prestonicom.

U istorijskim izvorima, Marko Mrnjavčević se ne pominje kao učesnik većine važnih bitaka svog vremena, izuzev Bitke na Rovinama 1395. godine, gde je poginuo kao turski vazal. Ipak, u narodnoj poeziji Marko je predstavljen kao zaštitnik običnog čoveka, pravedan i hrabar junak koji se bori protiv nepravde i tiranije. Prema tumačenju istoričara, Markova popularnost u narodnoj epici potiče iz njegove uloge branitelja naroda u teškim vremenima, a njegov kult se razvijao kroz narodne pesme koje su mu pripisivale natprirodnu snagu i moralnu pravednost.

Legenda o Marku Kraljeviću, koji u pesmama ore drumove, razgoni Turke i druži se sa vilama, oblikovana je u periodu kada je narod tražio simbol otpora i pravde. Njegova smrt na Rovinama, kao i poslednje reči koje mu se pripisuju u literaturi, dodatno su utvrdile njegovu poziciju u kolektivnom sećanju. Prema navodima iz istorijskih izvora, Marko je izjavio pred bitku: “Ja kažem i molim Gospoda da bude hrišćanima pomoćnik, a ja neka budem prvi među mrtvima u ovom ratu.”

Kraljević Marko ostaje predmet proučavanja istoričara i simbol herojstva u srpskoj narodnoj tradiciji, spajajući istorijske činjenice i bogatu epiku.